Izvor: Politika, 07.Maj.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Hagu nisam video međunarodnu pravdu
Međunarodni sud morao je da ima više standarde dokazivanja nego nacionalni sudovi, kaže beogradski advokat, branilac u više predmeta pred tribunalom
Haški tribunal ubrzano privodi kraju mandat poštujući preporuke Saveta bezbednosti da se preostali posao okonča najkasnije do 31. decembra 2014. godine. Do tada bi trebalo da budu završena suđenja Ratku Mladiću, Radovanu Karadžiću, Goranu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Hadžiću i više drugostepenih postupaka koji još traju.
Da li je to dovoljno vremena da se završe ti postupci, kako su se menjala pravila da bi međunarodna pravda bila, navodno, efikasnija i šta se dešavalo iza kulisa tribunala od osnivanja do danas, za „Politiku” govori advokat Toma Fila, branilac više optuženih pred haškim sudom.
„Međunarodni sud je morao da ima više standarde dokazivanja nego nacionalni sudovi. Naprotiv, standardi tog suda su niži. Nijedan sud u Velikoj Britaniji, Americi ili Francuskoj ne može na tom nivou da donosi presude, jer ne bi prošle. Njujorška advokatska komora namerno je postavila anglosaksonsko pravo jer ga niko sa prostora bivše Jugoslavije nije znao. Uveli su pravila za koja je i jedan predsednik tog suda rekao da su predviđena tako da niko ne bude oslobođen, a onda su ih menjali uvek na štetu optuženih”, kaže Toma Fila.
Koja su pravila promenjena od osnivanja tribunala do danas? Po čemu će se suđenja Mladiću i Karadžiću razlikovati od ranije održanih?
Ranije nije bilo moguće da se na suđenjima čitaju iskazi mrtvih ljudi, a sada i to može. Nije bilo moguće da se iskaz jednog optuženog koristi u postupku protiv drugog, pa je i to omogućeno. Sve se to dešavalo i u postupku protiv Nikole Šainovića, u takozvanoj kosovskoj grupi. Glavni dokazi koji su korišćeni protiv Šainovića bili su iz predmeta „Milošević”. Sve što su tamo svedoci govorili, a što je bilo loše po Šainovića, prepisano je. To su bila pitanja koja je Milošević postavljao za sebe, nije ga bilo briga za druge. Oni sada hoće da skrate suđenje Ratku Mladiću. Pročitaće sve iskaze i Mladić će biti kriv za svaku presudu koja je doneta za teritoriju Bosne i Hercegovine, jer je navodno postojao zajednički zločinački poduhvat, prema kojem su on i Karadžić odgovorni za sve.
Šta vam je bilo najteže tokom 15 godina odbrana u Hagu i kako ste se borili sa politikom i propagandom u haškim sudnicama?
Posle 15 godina koliko sam proveo u tribunalu vraćam se prilično nesrećan. Očekivao sam da vidim međunarodnu pravdu, ali to se nije dogodilo. Ne postoji sud u kojem nema politike, ako ništa drugo postoji kaznena politika. Kada politika uđe u sudnicu, pravda izlazi. Izbor sudija nije bio onakav kako smo očekivali. Sudije koje su u početku dolazile iz vrhovnih sudova same su skratile mandate i odlazile jer su govorile: „Ovo nije za nas, mi ovde moramo da branimo struku i da se nosimo sa svim i svačim”. Kada je počelo prvo suđenje generalu Đukiću, tužioci su tvrdili da Srbi imaju tri patrijarha, da nikada nisu živeli u Bosni i Hercegovini, već da su 1991. godine nahrupili preko Drine, da Srbi nisu živeli ni u Hrvatskoj, sem šačice. Ja sam morao da donosim dokumenta iz 17. veka da takve stvari dokažem. U početku su bili optuživani izvršioci i u odbrani tih ljudi nije bilo problema. Onda su uveli komandnu odgovornost kao što se sudilo u Nirnbergu. Međutim, i tu su imali problem jer Milošević nije mogao da bude odgovoran za dešavanja u Kninu, pa su smislili najnakaradniju pravnu situaciju koja se zove zajednički zločinački poduhvat.
Šta se dešava sa ljudima koji su oslobođeni, a boravili su dugo u pritvoru tribunala?
Imao sam slučaj zamene ličnosti 1996. godine. Izvesni Goran Ljajić je optužen za zločine u Prijedoru i uhapšen je čovek sa istim imenom i prezimenom. Otišao sam kod tužioca i rekao da to nije taj čovek i tražio da ga svedoci vide pre suđenja. Od 12 svedoka, 11 njih je tvrdilo da to nije taj čovek, a poslednji nije bio siguran. On je rekao da je tog Ljajića zapamtio po tome što mu fale tri zuba sa leve strane. Moj klijent je imao sve zube i ja sam mu podigao usnu da bi svedok to video. Tako je on izašao iz zatvora posle četiri meseca. U to vreme zatvor je bio prazan, ostao je samo Duško Tadić i oni su doživljavali oslobađajuće presude kao šamar.
Poseban problem je to što ne postoji naknada štete. Ujedinjene nacije nikome ne plaćaju štetu. To plaća država u kojoj se šteta dogodi. Ukoliko vozač Ujedinjenih nacija nekoga pregazi, naknadu će platiti država u kojoj se to dogodi. I to bi bilo u redu da je taj sud u Holandiji. Međutim, sud je eksteritorijalan. Nikome ništa nisu platili, pa ni Milutinoviću koji je oslobođen. Dešavalo se da su pogrešni ljudi hapšeni i prebijani, kao izvesni blizanci iz Banjaluke, za koje je pisalo u optužnici da su imali po 20 godina kada su mučili zatvorenike 10 godina pre nego što su uhapšeni. Kada su ih doveli u Hag, ispostavilo se da su oni u tom trenutku imali po 20 godina, dakle u vreme zločina imali su po 10. Oni su oslobođeni i Dodik im je, u ime Republike Srpske, kao nadoknadu dao neku garažu da otvore auto-perionicu.
Kako ste doživeli oslobađajuće presude Ramušu Haradinaju i Naseru Oriću?
Sud sudi na osnovu onoga što tužilac tuži. Zanimljiv primer je Makedonija. U jednom selu vojska i policija je ubila sedam Albanaca. Četiri su ubijena iz vatrenog oružja, tri granatama. Optuženi su samo ljudi iz policije. Sud je utvrdio da je četiri ubila policija, a tri vojska, ali vojska nije bila optužena. Dakle, veća je krivica tužilaštva nego suda. Kako je optužen Naser Orić? Ni sud u Srbiji ne bi mogao da ga osudi po takvoj optužnici. Ista je priča i sa Haradinajem, dozvolili su da pobije svedoke.
Šta očekujete u završnici postupka protiv Vojislava Šešelja?
To je kao u priči kada Jevrejin moli Boga da dobije novac na lutriji, jer ima osmoro dece, a onda mu Bog posle više godina kaže: „Kupi loz”. Šešelj neće da traži da bude pušten na slobodu u formi koja je predviđena, jer bi time priznao sud. Ne može on da kaže: „Vi ne postojite”, a onda da im napiše pismo i da traži da ga puste na slobodu. Presudu ne mogu da predvidim. On kaže da nije kriv, ali sumnjam da ćemo to videti. Voleo bih da presuda bude takva da on može da dođe kući i da je bar odležao dve trećine kazne. Samo se plašim da ne bude veća.
Dorotea Čarnić
objavljeno: 08.05.2012.
Pogledaj vesti o: Ratko Mladić
