Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Maj.2012, 18:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tužioci: Odbaciti žalbu i potvrditi presudu Gotovini

HAG -

Tužioci Haškog tribunala zatražili su danas od sudija da kao neosnovanu odbace žalbu hrvatskog generala Ante Gotovine i potvrde prvostepenu presudu kojom je Gotovina osuđen na 24 godine zatvora zbog progona srpskog stanovništva iz Kninske krajine u leto 1995.

Zajedno sa Gotovinom (54), Tribunal je prvostepenom presudom, izrečenom 15. aprila prošle godine, generala Mladena Markača (54) osudio na zatvorsku >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kaznu od 18 godina zbog zločina nad srpskim stanovništvom tokom i posle operacije Oluja u avgustu 1995.

Drugooptuženi Ivan Čermak oslobođen je krivice.

Odbacujući tvrdnje odbrane, tužioci su tvrdili da je prvostepeno veće, izričući presudu, ispravno utvrdilo da su generali Gotovina i Markač bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Srba iz Kninske krajine i da je na čelu poduhvata bio tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman.

Za razliku od Gotovinih branilaca, koji su ranije danas tvrdili da je granatiranje Knina, Benkovca, Obrovca i Gračaca 4. i 5. avgusta 1995. bilo zakonita operacija, usmerena na vojne ciljeve, tužioci su naglasili da su ti artiljerijski napad, po naređenju Gotovine, "ciljali cele gradove" i bili neselektivni i, stoga, protivpravni.

Nezakonito granatiranje gradova, naglasio je tužilac Daglas Stringer, bilo je sredstvo za ostvarivanje cilja udružnenog zločinačkog poduhvata, a dokaz za to su transkripti razgovora predsednika Tuđmana sa Gotovinom i drugim generalima, na Brionima dva dana pre početka operacije Oluja.

"Brionski transkripti otkrivaju da je izbacivanje srpskog stanovništva bilo cilj. Tuđman je Srbe video kao 'stratešku opasnost' za Hrvatsku. Rekao je da im treba ostaviti izlaz i da je važno da se civili pokrenu, jer će vojska krenuti za njima. Gotovina je kazao da će, ako ih Hrvatska vojska izloži pritisku, ostati samo civili koji moraju da ostanu, što znači oni koji ne budu mogli da odu", podvukao je tužilac Stringer.

Stari i nemoćni, koji su ostali u Kninskoj krajini, po rečima zastupnika optužbe, kasnije su bili žrtve napada Gotovinih i Markačević snaga.

Tužilaštvo je pobijalo i tvrdnju Gotovinine odbrane da je 95 odsto od 1.200 projektila koje je Hrvatska vojska ispalila na Knin i tri druga grada bilo usmereno na vojne ciljeve, precizirajući da je u presudi utvrđeno gde je palo samo deset odsto od ukupnog broja granata.

Činjenica da su u Kninu postojale i legitimne vojne mete, ne menja drugu činjenicu da su "gradovi, sami po sebi, civilna područja", kazao je tužilac Stringer, ističući da je Gotovina, posle Brionskog sastanka, naredio da gradovi budu stavljeni pod artiljerijsku vatru i da je to naređenje sprovedeno.

Na pitanje predsedavajućeg sudije Teodora Merona kako onda objašnjava da je bilo "tako malo žrtava" granatiranja, tužilac je odgovorio da je svrha napada bilo zastrašivanje i progon civilnog stanovništva, podsećajući, međutim, da je više svedoka izjavilo da je videlo i mnogo tela na ulicama Knina.

Tužioci su tvrdili i da je granatiranje gradova u Kninskoj krajini bilo protivpravno "ne samo zato što su ciljani čitavi gradovi, nego i zato što mu je svrha bilo proterivanje stanovništva".

S druge strane, Gotovinina odbrana je jutros zatražila da prvostepena presuda bude poništena i da Gotovina bude oslobođen.

Pravosnažnu presudu Gotovini i Markaču, Tribunal će izreći naknadno.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...