Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Maj.2012, 15:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tužilac: Mladićevi prsti od Markala do Srebrenice

HAG -

Haško suđenje Ratku Mladić započelo je danas uvodnom rečju tužioca, koji je najavio da će dokazati da je ratni komandant Vojske RS umešao prste u sve zločine srpskih snaga u BiH od Markala do Srebrenice.

Tužilac Dermot Grum je kao zajednički imenitelj tih zločina naveo nameru da se trajno uklone bosanski muslimani i Hrvati s područja na koja su Srbi polagali pravo.

Kao primere, tužilac >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je naveo ubistvo 150 muslimanskih muškaraca u selu Večići, masakr u Srebrenici, granatiranje sarajevske pijace Markale 1995, kada je ubijeno više od 30, a ranjeno više od 70 ljudi.

"Tužilaštvo će dokazati van svake razumne sumnje prste Mladića u svakom od ovih zločina", poručio je tužilac.

Dermot Grum je naveo da je rukovostvo bosanskih Srba u maju 1992. godine počelo pažljivo planirani i koordinisani napad na sugrađane koji nisu bili Srbi, te da je na nekim lokacijama napad "dostigao razmere genocida, a svet je gledao u neverici kako stradaju naselja i sela u Evropi".

Mladić je 12. maja 1992. imenovan za komandanta glavnog štaba Vojske Republike Srpske i od tog trenutka je počeo da učestvuje u teškim međunarodnim zločinima i preuzeo je odgovornost za sprovođenje etničkog čišćenja velikog dela BiH, kazao je tužilac.

Osvrćući se na politički okvir u kojem su se zločini dešavali, tužilac je rekao da je SDS Radovana Karadžića održavala tesne veze s predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, koji je verovao da Srbi moraju da se odupru svakom pokušaju da se Jugoslavija raspadne na takav način da Srbi žive u različitim državama.

Po Grumovom tumačenju, Srbi u Hrvatskoj su prvi proglasili autonomne oblasti i počeli sa etničkim čišćenjem zemlje koju su smatrali srpskom.

Grum je prikazao mape BiH na kojima se vidi demografski sastav stanovništva pre rata i promena etničkog sastava usled dejstava VRS, a granice nove karte osmislili su, prema njegovoj tvrdnji, Karadžić i tadašnji predsednik Skupštine RS Momčilo Krajišnik.

Karadžić je u oktobru 1991. godine upozorio da će, ako BiH proglasi nezavisnost, biti krvoprlociha i da će muslimanski narod biti uništen, dodao je Grum.

Plan lidera RS da se osnuje nova država bosanskih Srba sastojao se, po njegovim rečima, od dva ključna elementa - teritorijalnog i demografskog.

Rukovodstvo RS dalo je Mladiću mandat da ostvari šest strateških ciljeva - državno razgraničenje srpskog naroda od ostala dva naroda i promena nacionalnog sastava stanovništva u BiH; uspostavljanje koridora između Semberije i Krajine; uspostavljanje koridora u dolini Drine; uspostavljanje granica na Uni i Neretvi; podela Sarajeva na dva dela i obezbeđivanje RS izlaza na more, rekao je Grum.

Mladić je, prema njegovim rečima, bio svestan da se ti ciljevi ne mogu ostvariti bez progona i izmeštanja nesrba na druge teritorije, o čemu svedoči njegova izjava da "ljudi nisu novčići ni ključevi pa da se premeštaju tek tako iz džepa u džep".

"Ciljevi su prvi put obelodanjeni 12. maja 1992. godine i, mada se o pitanju njihove zakonitosti i dalje može raspravljati, činjenica je da je njihovo ostvarenje podrazumevalo brojne teške zločine", kazao je tužilac.

Zločini su, prema Grumovim rečima, bili deo plana da se srpsko stanovništvo razdvoji od nesrpskog, da se teritorije pod srpskom kontrolom etnički očiste i da se povežu srpske teritorije u BiH sa Srbijom.

Na osnovu tih ciljeva su planirane operacije, koje su trajale sve dok nisu ostvareni, rekao je Grum i dodao da su u početku sprovođeni uz pomoć policije bosanskih Srba, teritorijalne vojske, paravojnih snaga i JNA.

JNA je uživala veliko poverenje i ljudi su verovali da će se pridržavati ustavne obaveze da štiti sve nacionalnosti u Jugoslaviji, ali postoje dokumenta koja dokazuju da je, pre nego što se u maju 1992, povukla iz BiH, zajedno sa SDS naoružala 70.000 srpskih dobrovoljaca, kazao je on.

Tužilac Grum je nabrojao pojedinačne zločine koji se stavljaju na teret Mladiću, uključujući 44-mesečnu opsadu Sarajeva, granatiranje i snajpersku vatru po stanovništvu, za koje je rekao da nisu imali nikakvu vojnu svrhu, već su isključivo služili za terorisanje civila.

Pošto je iznad Sarajeva uvedena zona zabrane leta, VRS je počela da koristi modifikovane aviobombe, velike razorne moći i ozloglašene zbog svoje nepreciznosti.

Nema sumnje da je Mladić "sve vreme držao Sarajevo u šaci", lično kontrolisao granatiranje i odlučivao ko sme da uđe u grad i izađe iz njega, rekao je Grum.

Prema njegovim rečima, od samog početka je svima bilo jasno da je granatiranje Sarajeva bilo zločin, a čak je i Milošević to granatiranje nazvao krvavim i zločinačkim.

Vojnici VRS su u snajperskim gnezdima iznad grada čekali u tišini s prstom na okidaču da se neko usudi da pretrči ulicu, a meštani su glavnu ulicu, zbog mnoštva incidenata, nazvali "aleja snajpera", rekao je Grum i najavio da će među svedocima tužilaštva biti i jedan snajperista, "koji će reći da je dobio naređenje da puca na sve što se kreće".

Na jednom prikazanom snimku čuje se Mladić kako pričao o snajperskoj vatri na civile kao o rekreativnom sportu i kaže kako i sam, kad god krene pored Sarajeva, ubije.

Predstavnik tužilaštva govorio je i nehumanim uslovima u logorima u Omarskoj, Trnopolju, Manjači, Keratermu, Sušici, Batkoviću, Vlasenici, Rasadniku, KP Domu, Kuli i drugde, koji su, kako je rekao, bila mesta velike patnje, premlaćivanja, mučenja, silovanja i ubijanja.

Zatvaranje ljudi imalo je, prema Grumovim rečima, dvostruku svhu - pored etničkog čišćenja, zatvorenici su korišćeni i kao taoci.

Govoreći o krizi s taocima, tužilac Grum je rekao da je VRS od 26. maja do 19. juna 1995. godine uzela oko 200 pripadnika mirovnih snaga UN kao taoce, posle vazdušnih napada NATO na položaje bosanskih Srba.

Mladić je, u razgovoru s generalom Rupertom Smitom, komandantom snaga Unprofora, priznao da su neki mirovnjaci raspoređeni na objekte koji su potencijalna meta napada NATO i direktno zapretio njihovom smrću, kazao je Grum.

Uvodna reč tužilaštva biće završena sutra, kada će govoriti tužilac Piter Mekloski.

Mladićeva odbrana je saopštila da u ovoj fazi postupka neće držati uvodnu reč, kao i da se optuženi neće obraćati sudskom veću.

Tužilaštvo je najavilo izvođenje 413 svedoka, a planirano je da saslušanje prvih svedoka i izvođenje dokaza optužbe počne 29. maja.

Predsedavajući sudija Alfons Ori saopštio je danas, na početku suđenja, da sud razmatra odlaganje izvođenja dokaza, koje bi trebalo da počne 29. maja, zbog greške tužilaca da ih na vreme dostave odbrani.

Optužnica tereti Mladića (70) u dve tačke za genocid, i to za etničko čišćenje sa ciljem nasilnog i trajnog uklanjanja bosanskih muslimana i Hrvata sa velikih delova teritorije BiH 1992. godine, koje je u nekoliko opština doseglo razmere genocida, dok se druga tačka za genocid odnosi na događaje u Srebrenici u julu 1995. godine.

Zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja su sadržani u preostalih devet tačaka optužnice i to za progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju, prisilno premeštanje, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje talaca.

Ukoliko bude proglašen krivim, Mladić bi mogao da bude osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu.

Mladić je posle dugogodišnjeg skrivanja uhapšen 26. maja prošle godine u selu Lazarevo kraj Zrenjanina.

Iskazi 400 svedoka tužilaštva, većina u pisanom obliku

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izjavio je da će na suđenju bivšem komandantu Vojske Republike Srpske optuženom za genocid Ratku Mladiću, koje danas počinje, tužilaštvo predstaviti iskaze više od 400 svedoka, ali da će većina biti u pisanom obliku.

Tužilaštvo ima na raspolaganju 200 sati za iznošenje argumenata optužbe, pre nego što Mladić počne odbranu, javlja AP.

Mladić je, posle 16 godina skrivanja, lane uhapšen u Srbiji i izručen tribunalu.

Ne treba da vam govorim koliko je važno što suđenje najzad može početi, 17 godine pošto je Mladić optužen, rekao je Bramerc.

Mladić je na početak suđenja čekao u pritvoru tribunala, gde se od 2008. godine nalazi nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, kojem se u Hagu takođe sudi povodom optužnice za genocid.

"Više bi voleli da im se obojici sudi pred istim sudijama, pošto je jedan bio politički arhitekta navodno počinjenih zločina, a drugi vojni lider takve politike", izjavio je Bramerc.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...