Izvor: Politika, 01.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužilac Goldston sprečio povlačenje optužnice
Radovan Karadžić tvrdi da je tražio imunitet i za Ratka Mladića. – Amerikanci razmatrali ukidanje optužnica u zamenu za povlačenje sa funkcija
Ričard Holbruk je u ime SAD preuzeo obavezu da Radovan Karadžić ne bude izveden pred Haški tribunal i da Srpskoj demokratskoj stranci ne bude zabranjeno učešće na izborima u Republici Srpskoj 1996, navodi se u podnesku koji je prvi predsednik RS podneo Haškom tribunalu.
„Što se mene tiče, gospodin >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Holbruk se u ime SAD obavezao da neću biti procesuiran pred ovim tribunalom...”, tvrdi Karadžić napominjući odmah zatim da „u medijima postoje dokazi o tome da postoji sporazum, mada bez pojedinosti u odnosu na tribunal”.
Karadžić navodi i da je svoje obaveze iz sporazuma – da nestane iz javnog života – „ispunio istog dana”, ali da je mesecima „nakon sprovođenja sporazuma sa SAD” bio oprezan u kretanju „ne zbog međunarodnih snaga pored kojih sam prolazio tiho i bez demonstracije, već zbog mogućih avanturista i lovaca na slavu”.
On kaže da je Stejt department možda i pokušao da utiče na tribunal da se povuku optužnice protiv njega i Ratka Mladića („jer sam i za njega tražio isti status”), ali da je tadašnji glavni tužilac Ričard Goldston zapretio da će podneti ostavku ako se to desi.
Karadžić pominje da je o ovome u medijima govorio i Vilijam Stabner, koji je neposredno posle rata bio zamenik šefa misije OEBS-a u BiH. Stabner je pre tri godine u intervjuu Radiju Slobodna Evropa izjavio da ne može ni da potvrdi ni da demantuje spekulacije o dogovoru Karadžića sa američkim zvaničnicima.
„Ono što, međutim, mogu da potvrdim, tokom pregovora u Dejtonu, kojima sam prisustvovao, Suzan Sandej, koja je takođe bila učesnik konferencije, pozvala me je i rekla da postoji uverenje da je postignut sporazum sa Karadžićem i Mladićem da se povuku, a da zauzvrat budu oslobođeni optužnice, jer se smatralo da je to presudno za mir u Bosni. Ja sam o tome obavestio Ričarda Goldstona, glavnog haškog tužioca, za koga sam radio u to vreme. On je ubrzo sazvao pres-konferenciju i saopštio da će ukoliko se napravi takav ’dil” sa Karadžićem i Mladićem odmah podneti ostavku. Nakon toga pozvao me je jedan zvaničnik Stejt departmenta i pitao da li bi Goldston zaista podneo ostavku u slučaju povlačenja optužnice protiv Karadžića i Mladića. Odgovorio sam potvrdno. Razgovarao sam sa Amerikancima koji su radili u Haškom tribunalu i svi smo se saglasili da, u slučaju pomenutog ’dila’, takođe podnesemo ostavke”, rekao je Stabner.
Karadžić u podnesku tvrdi i da je „očigledno nemoćan da u delo provede obaveze koje je preuzeo u ime SAD” Holbruk „prešao na plan Be – likvidaciju Radovana Karadžića”. Sporazum, koji je trebalo da mu „obezbedi spokojstvo i slobodu”, navodi Karadžić, postao je tako „izvor krajnje opasnosti po moj život i za život i sigurnost moje porodice, pa i prijatelja”, prenosi agencija Beta.
Kao primer za to, on navodi upad snaga Sfora u kuću paljanskog sveštenika Jeremije Starovlaha, čiji je cilj bio „da ubije sve muškarce na koje naleti”, a koji su Starovlah i njegov sin „jedva preživeli”
„Ja ne znam koliko je duga ruka Holbruka ili gđe Olbrajt... i da li me ta ruka može dosegnuti i ovde”, tvrdi Karadžić.
On objašnjava i da su ga „nepoznati civili” „čiju značku u munjevitom pokazivanju nisam mogao da identifikujem”, „oteli” u Beogradu i, ne saopštavajući mu prava i ne dozvoljavajući da kontaktira sa bilo kim, „držali na nepoznatom mestu 74 sata” pre nego što su ga predali sudu.
„Ta 74 sata ja nisam postojao”, naglašava Karadžić.
Navodeći da su njegovo prebacivanje u Hag pratile „brojne drastične neregularnosti”, Karadžić „kao prvu” ističe „medijsku hajku” u kojoj je odavno proglašen za ratnog zločinca, „tako da je sada mnogima nezamislivo da se u ovom sudu donese oslobađajuća presuda u mom slučaju”.
Bivši predsednik RS, optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti nad nesrbima u BiH, juče je u prvom pojavljivanju pred sudijom tribunala odložio izjašnjavanje o krivici za 30 dana.
-----------------------------------------------------------
Stanišić doneo potpis sa Pala
Karadžić je pristao da se odmah odrekne političke moći, izjavio je američki izaslanik Ričard Holbruk. Tim dogovorom uklonjena je prepreka jesenjim izborima u Bosni, a slabom dejtonskom miru mogao bi da pomogne time što se iz javnog života uklanja čovek optužen za genocid i druge ratne zločine.
Ali, Holbruk je priznao da sporazumom nije postignut cilj da se Karadžić ukloni iz Bosne i da mu se sudi pred Sudom za ratne zločine u Hagu, što zapadne države dugo traže.
Potpisani sporazum plod je pregovora sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, koji je zauzvrat izvršio pritisak na bosanske Srbe.
„Ovo je minimalni prihvatljivi paket”, rekao je Holbruk. Samo nekoliko dana ranije, Holbruk je zapadnim i bosanskim zvaničnicima rekao da će, ako Karadžić ne pristane da fizički napusti Bosnu, Zapad ponovo uvesti ekonomske sankcije Srbiji.
U sporazumu se navodi da je Karadžić predao vlast predsednika samoproglašene srpske republike u Bosni Biljani Plavšić, svom podjednako nacionalističkom zameniku... Sporazumom od jedne strane, potpisanom sinoć, predviđeno je da Karadžić neće nastupati u javnosti, na radiju ili na televiziji – forumima koje je Karadžić, pametni propagandista, obilato koristio...
Da bi osigurao da će Karadžić potpisati sporazum, koji mu je poslat faksom na Pale, u prestonicu bosanskih Srba Milošević je helikopterom u četvrtak uveče poslao svog šefa državne bezbednosti Jovicu Stanišića, rekao je Holbruk.
Stanišić, jedan od Miloševićevih operativaca od najvećeg poverenja, vratio se helikopterom posle ponoći sa originalnim potpisanim dokumentom u Miloševićevu rezidenciju u Beogradu, gde su Holbruk i njegov tim čekali sa srpskim predsednikom.
(Deo izveštaja „Njujork tajmsa” iz Beograda 20. jula 1996)
-----------------------------------------------------------
Pentagon „nije hteo da hapsi”
Američki istoričar i stručnjak za Balkan Čarls Ingrao tvrdi da ima istine u onome što Radovan Karadžić navodi, dodajući da je u okviru istraživanja kojim je rukovodio potvrđeno da je nekog dogovora bilo.
„Jedan visoki diplomata nas je stalno uveravao da je Holbruk 1996. obećao Karadžiću da neće biti uhapšen ako se povuče iz politike. Ne samo da je ovaj visoki diplomata veoma poštovan i poznat, već jezik i detalji koje je on dao, uz čvrsta svedočenja još troje visokih američkih diplomata, otklanjaju bilo kakvu sumnju da je to obećanje dato i prihvaćeno”, kaže Ingrao.
On dodaje da Ričard Holbruk nije negativac u ovoj priči, jer su on i državni sekretar Voren Kristofer mesecima pokušavali da ubede Pentagon da Karadžića i Mladića treba uhapsiti, ali da je vojni vrh to „apsolutno odbio”.
„Pošto je postalo jasno da predsednik Klinton neće naterati Pentagon da posluša, Holbruk je spasao šta je mogao time što je naveo Karadžića da se skloni davši mu potpuno bezvredno obećanje”, kaže Ingrao.
S. R.
[objavljeno: 02/08/2008]
