Izvor: Studio B, 05.Maj.2011, 13:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tribunal odbio Simatovićev zahtev za oslobađanje
Haški tribunal odbio je zahtev Franka Simatovića-Frenkija za oslobađanje na polovini suđenja, ocenjujući da su tužioci u prvom delu procesa izveli dovoljno dokaza o zločinima iz optužnice i odgovornosti optuženog.
Simatović je, zajedno sa Jovicom Stanišićem, optužen za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. Tadašnji načelnik Službe državne bezbednosti Srbije, Stanišić i njegov pomoćnik, Simatović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << optuženi su za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila.
Suđenje će, posle današnje odluke, biti nastavljeno 15. juna, kada bi trebalo da počne odbrana prvooptuženog Stanišića, koji nije podnosio zahtev za oslobađanje na polovini suđenja.
Odbacujući Simatovićev zahtev za oslobađanje, pretresno veće Alfonsa Orija utvrdilo je da je, po do sada izvedenim dokazima optužbe, Simatović, zajedno sa Stanišićem, bio učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje nesrba sa delova teritorija Hrvatske i BiH, koji bi zatim bili uključeni u ujedinjenu srpsku državu.
Doprinos Simatovića tom zločinačkom poduhvatu, na čijem je čelu bio tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, sudsko veće je označilo kao "značajan".
Dokazi optužbe izvedeni u prvom delu suđenja pokazuju i da je Simatović, zajedno sa Stanišićem, organizovao, finansirao, opremao i imao kontrolu nad različitim srpskim formacijama koje su činile zločine nad Hrvatima i Muslimanima u SAO Krajini, Istočnoj Slavoniji i različitim delovima BiH.
Prva od tih jedinica formirana je, pod Simatovićevom kontrolom, 1991. u kampu za obuku u Golubiću kod Knina, a kasnije su njeni pripadnici obučavali mnoge druge na 23 različite lokacije, uključujući i neke u Srbiji, rekao je sudija Ori, citirajući dokaze optužbe.
Po odluci Tribunala, te formacije delovale su tokom rata pod različitim imenima - Crvene beretke, Frenkijevci, Jedinica za antiterorističko delovanje, Milicija Krajine, Arkanovi tigrovi, Škorpioni, Jedinica za specijalne operacije (JSO) - ali su uvek bile pod kontrolom Simatovića i Stanišića koji su odlučivali o njihovoj upotrebi.
Kao dokaz za to, sudija Ori citirao je govor samog Simatovića na proslavi godišnjice JSO u Kuli u maju 1997. u kojem je, pred predsednikom Miloševićem, rekao da je jedinica delovala "u potpunoj tajnosti" da "zaštiti nacionalni interes gde god je opstanak Srba bio ugrožen širom srpskih zemalja".
Sudija Ori je, kao primer, naveo da je, po predočenim dokazima, o upućivanju Škorpiona i paravojske Željka-Ražnatovića Arkana na ratište oko Trnova u leto 1995. bilo odlučivano na sastanku u zgradi MUP Srbije u Beogradu.
"Simatović je direktno pozvao Arkana da ode na Treskavicu...Arkanovi ljudi i Škorpioni bili su na terenu oko Trnova za račun MUP Srbije", kazao je sudija Ori. Škorpioni su u julu 1995. kod Trnova počinili streljanje šest Muslimana iz Srebrenice i zločin snimili video kamerom, a snimak je prvi put prikazan na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu 2006.
"Posle ubistva u Trnovu, po jednom svedoku, Simatović je bio viđen u bazi Škorpiona u Đeletovcima" u Istočnoj Slavoniji, rekao je predsedavajući sudija.
On je citirao drugog svedoka, po kojem je komandant Škorpiona Slobodan Medić-Boca imao podršku Zorana Rajića, "Frenkijeve desne ruke".
Tužioci su, po odluci veća, u nedavno završenom dokaznom postupku izveli i dokaze da je Simatović davao uputstva Crvenim beretkama koje su 1992. bile upućene u okolinu Doboja i Bosanskog Šamca, gde su počinile zločine nad nesrbima.
Navodeći dokaze o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata, sudija Ori citirao je zapisnike sa sastanka vrha Srbije i Republike Srpske, 13. decembra 1993. u Beogradu.
Pošto je lider bosanskih Srba Radovan Karadžić na skupu, u prisustvu, između ostalih, Miloševića i Stanišića, rekao da je njihov cilj razdvajanje od druga dva naroda u BiH radi stvaranja srpske države, Stanišić je, po rečima sudije, "govorio o upotrebi trupa u tom cilju".
Prvooptuženi Stanišić, za razliku od Simatovića, nije podneo zahtev za oslobađanje na polovini suđenja, ali je njegov branilac Vejn Džordaš (Wayne Jordash), sredinom aprila, takođe tvrdio da tužioci nisu dokazali navode optužnice. Suđenje Stanišiću i Simatoviću počelo je pred Tribunalom u junu 2009. godine, a tužioci su prošlog meseca svoj dokazni postupak proglasili završenim.
Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine.
Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine. U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavili da nisu krivi. Više puta pre i tokom procesa, Tribunal je optužene puštao na privremenu slobodu, poslednji put za novogodišnje praznike.
Kako su utvrdili specijalisti u Hagu i u Beogradu, Stanišić pati od hronične bolesti organa za varenje (paučitis) i depresije, što je usporavalo suđenje.
