Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Jun.2011, 17:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić: Srbiji tretman kao Hrvatskoj
BEOGRAD -
Predsednik Srbije izjavio je danas da Srbija ne traži da ide u EU preko reda, već samo ono što su dobile i druge zemlje poput Hrvatske koja je dobila i status kandidata, i datum početka pregovora o pristupanju, iako tada još nije izručila haškog optuženika Antu Gotovinu.
"Mislim da je Srbija zaslužila isti tretman kao i naš sused Hrvatska kojoj je dodeljen status kandidata i datum početka >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pregovora o pristupanju - iako Hrvatska tada još nije izručila generala Antu Gotovinu koga je tražio haški tribunal a koji je kasnije i osuđen", naveo je Tadić u intervjuu za "Frankfurter algemajne cajtung".
"Mi ne tražimo da Srbija dobije neki poseban put ka EU. Mi ne želimo da idemo preko reda. Tražimo samo ono što su dobile i druge zemlje - pozitivnu reakciju EU na to da ispunjavamo kriterijume", dodao je srpski predsednik.
Hapšenje Ratka Mladića
Tadić je, govoreći o hapšenju Ratka Mladića, naveo da su se vlasti nakon hapšenja Radovana Karadžića jula 2008. nadale da će brzo pronaći i Mladića da "ne bi gubili više vremena", jer je "za svaki dan koji je prošao bez hapšenja Mladića, Srbija morala da plaća visoku političku cenu".
"Znali smo da će Srbija imati problem sa kredibilitetom sve dok ne pronađe Mladića i izruči ga Hagu. Sada kada smo to uradili mogu da kažem: konačno je gotovo", rekao je šef srpske države i dodao da je sada namera da se do kraja dovede i slučaj Gorana Hadžića, poslednjeg optuženog koji je u bekstvu.
Na pitanje novinara hoće li istraga Mladićevih pomagača možda imati neprijatne posledice za neke srpske političare a "možda čak i za bivše premijere", Tadić je odgovorio:
"Moguće je. To ćemo videti. Ali ne želim ništa da prejudiciram. Jasno je da će svako ko je učestvovao u zaštiti ili skrivanju Mladića, morati da odgovara. Ali to nije veliki izazov. Najteže stvari su pred nama. Srbija je došla do katarze, tako da konfrontacija sa ovom vrstom prošlosti za nas nije nikakav problem."
Komentarišući izveštaj glavnog haškog tužioca Serža Bramerca, koji je šest dana pred Mladićevo hapšenje, govori o "potpunom neuspehu" Srbije u potrazi za ratnim zločncima Tadić je naveo da je Bramerc bio mišljenja da akcije srpskih vlasti nisu dovoljno rigorozne, dodajući da je "i ova potraga na kraju bila uspešna".
Informacije u akcioni tim
Prema rečima predsednika Srbije, akcioni tim za saradnju sa Tribunalom nastao je tek sa formiranjem nove vlade 2008. dok u vreme Koštuničine vlade "među službama bezbednosti i vlastima nije bilo prave saglasnosti", a tek od 2008. sve informacije su se slivale u akcioni tim odnosno u savet za nacionalnu bezbednost.
"Ništa se više nije zadržavalo. Svi su znali šta treba da rade. Moj radni dan je počinjao i završavao izveštajima o tome dokle se stiglo u istragama po pitanju Karadžića, Mladića i Hadžića. Naše vlasti će ubrzo informisati javnost šta se stvarno dešavalo svih tih godina", naveo je Tadić.
Upitan da li će se tada saznati do kada su srpska država i pojedini državni organi aktivno štitili Mladića on je i ovom prilikom ponovio da će se istražiti da li je neko iz države pomagao Mladiću.
"Verujem da je to na početku bio slučaj, ali na kraju više nije - i to je važna razlika. Od 16 godina koliko je Mladić izbegavao hapšenje, prvih pet otpadaju na vladavinu Slobodana Miloševića kada se ionako ništa nije događalo. Kasnije je bio period kada Mladić nije aktivno bio štićen, ali je postojala prećutna saglasnost o tome da on ne bude izručen", objasnio je srpski lider.
Govoreći o mogućem uticaju izručenja Mladića na sledeće izbore Tadić je naveo da razume građane koji se ne slažu s njim.
"Ali ja nemam pravo da uvažavam trenutnu reakciju ljudi. Predsednik mora da bude spreman da u određenim trenucima plati cenu", istakao je Tadić.
Nemamo šta da krijemo
On je, govoreći o pozadini višegodišnjeg skrivanja Karadžića, naveo da je ovaj haški optuženik ličnu kartu dobio u vreme vladavine Miloševića, na ime čoveka koji zaista postoji uz prilagođenu sliku, te da je to "napravio neki službenik u provincijskom gradu u Vojvodini" ali nije želeo da otkrije kako mu se ušlo u trag dok god se ne završi analiza svih informacija o Karadžiću i Mladiću.
"Čim analiza bude gotova, pokazaće se da li je neko u državi, u bivšem rukovodstvu, počinio neko krivično delo. Ako to bude slučaj, odgovorni će biti optuženi. Javnost će vrlo brzo o svemu obavstiti direktor srpske tajne službe i šef organa gonjenja ratnih zločinaca. Nemamo šta da krijemo", poručio je predsednik Srbije.
U osvrtu na odbijanje Srbije da učestvuje na skupovima gde je Kosovo predstavljeno kao država, Tadić je rekao da Srbija želi da nađe rešenje koje omogućava učešće svih entiteta pa i Kosova na regionalnim i međunarodnim događajima "ali tako da ne bude ugrožen ni teritorijalni integritet Srbije ni međunarodno pravo".
Na opasku da će se u Prištini uskoro postavljati druga pitanja jer se osniva stranka koja otvoreno zahteva priključenje Kosova Albaniji, Tadić je uzvratio da "međunarodna zajednica ne želi ni da čuje tako nešto ali onaj ko ume da čita istoriju prepoznaće u stvaranju velike Albanije dugoročan politički plan Albanaca".
"Kao jednostrana namera ovaj plan je vrlo opasan, ali možemo da živimo sa tim ako imamo dogovorena rešenja. Dogovor pri kojem sve strane nešto dobijaju i održivo rešenje koje stvara mir i stabilnost može da bude od velike pomoći za sve strane", rekao je srpski predsednik i ponovio da je za dijalog i pregovore.
"Ako smo pragmatični, možemo da rešimo probleme. Ne kažem da je velika Albanija sjajno rešenje. Ne verujem ni da je velika Srbija dobro rešenje. Baš kao što sam protiv podele Bosne. Ja sam protiv politike stvaranja većih država. Ali dozvolite nam da pokušamo da pronađemo izvodljiva rešenja za probleme", zaključio je Tadić.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
