Izvor: B92, 23.Jan.2014, 10:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svima manje kazne osim Pavkoviću
Hag -- Haški tribunal osudio Nikolu Šainovića na 18 godina, Nebojšu Pavkovića na 22, Sretena Lukića na 20, a Vladimira Lazarevića na 14 zbog zločina na Kosovu 1999.
Šainoviću, Lukiću i Lazareviću su tako umanjene prvostepene presude, dok je Pavkoviću potvrđena presuda od 22 godine zatvora.
Nakon razmatranja žalbi odbrane i tužilaštva, u odnosu na prvostepenu presudu Šainoviću je kazna umanjena za četiri godine, Lukiću za dve godine, a Lazareviću >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za jednu godinu.
Izricanje konačne presude trajalo je skoro 90 minuta u Sudnici 3, čime je 15 godina posle podizanja optužnice i 7 godina od početka suđenja data konačna reč u slučaju četvorice bivših visokih zvaničnika Srbije.
Prvostepenom presudom iz 2009. godine sva četvorica su proglašena krivim za kampanju masovnog proterivanja kosovskih Albanaca 1999. tokom koje je, kako je utvrdilo Prvostepeno veće, Kosovo napustilo najmanje 700.000 ljudi.
Lazarević bi mogao ove godine na slobodu
Portparolka Haškog tribunala Magdalena Spalinski kaže da osuđeni mogu da zatraže od predsednika Suda puštanje na slobodu posle odsuženja dve trećine kazne, a da bi to pravilo ove godine mogao da iskoristi Vladimir Lazarević, dok bi ostala trojica osuđenih trebalo još da ostanu u zatvoru.
Šainović je u to vreme bio potpredsednik Vlade SRJ, Pavković komandant Treće armije Vojske Jugoslavije, Lukić načelnik štaba MUP-a na Kosovu, a Lazarević načelnik štaba Prištinskog korpusa.
Šainović, Pavković i Lukić osuđeni su tada na po 22 godine zatvora, a Vladimir Lazarević na 15 godina.
Iako su optuženima neke žalbe usvojene, Žalbeno veće je potvrdilo ocenu Prvostepenog veća da su sva četvorica bili učesnici zajedničkog zločinačkog poduhvata, na čijem čelu je bio Slobodan Milošević, kome se takođe sudilo u Hagu za isti zločin.
Tokom žalbenog postupka Tužilaštvo je tražilo da se kazne povećaju do maksimalnih, a odbrana da se sva četvorica oslobode.
Njihova odbrana se dosta bazirala na oslobađajućoj predsudi generalu Momčilu Perišiću, tvrdeći da dejstva vojske i policije u ratnim dejstvima nisu bila usmerena na proterivanje albanskih civla.
Inače, na istoj optužnici s njima četvoricom bili su i Milan Milutinović, bivši predsednik Srbije, koji je prvostepenom odlukom oslobođen svih optužbi, kao i Dragoljub Ojdanić, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, koji je, nakon što je osuđen na 15 godina zatvora, postigao dogovor sa Tužilaštvom, prihvatio navode iz prvostepene presude, tako da je Tužilaštvo odustalo od žalbe, pa je Ojdanić prošle godine izašao iz pritvora u Sheveningenu, jer je odslužio dve trećine određene kazne.
Fila zadovoljan smanjenjem kazne
Branilac bivšeg potpredsednika Vlade SRJ Nikole Šainovića, advokat Toma Fila, rekao je da zadovoljan i da veruje da će njegov klijent dogodine biti kod kuće.
''Zadovoljan sam što je skinuto četiri godine tako da će Šainović dogodine da bude kod kuće. Ipak, to ne znači da mislim da je on kriv niti da to prihvatim'', rekao je Tanjugu Fila.
On je istakao i da je sudija Tudž Muh Ahmedov izneo mišljenje da Šainović nije kriv.
Fila je naveo i da bi svi oni bili oslobođeni i kod kuće da je veće koje im je sudilo imalo isti stav kao i sudsko veće na suđenju generalu Momčilu Perišiću.
Prema njegovim rečima, pravni značaj ove presude je u tome što je sud, sudsko veće odstupilo od stava koje je imalo u suđenju Perišiću da mora da ima neposredna saznanja o zločinima, direktno usmerenje.
Navodeći da je u slučaju Perišića utvrđeno da nije bilo direktnog usmerenja i da je on od tog veća oslobođen, Fila je istakao da je na ovom suđenju sudsko veće promenilo tu odluku i reklo da ne treba direktno usmerenje, već da je dovoljno da se to samo desilo.
''Da prevedemo na srpski - da je ovo veće sudilo Perišiću bio bi osuđen, a da je ono veće sudilo ovim optuženim svi bi bili oslobođeni i kod kuće'', rekao je Fila.
Pogledaj vesti o: Vojska Srbije, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
