Izvor: B92, 18.Jan.2011, 16:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svedok o granatiranju Sarajeva

Hag -- Radovan Karadžić je na suđenju u Hagu negirao da su srpske snage 1995. terorisale civile u Sarajevu. Svedok KDŽ-304 ostao pri svom iskazu.

Na suđenju Radovanu Karadžiću u Hagu, francuski oficir Unprofora posvedočio je da su 1995. snage bosanskih Srba "stalno" i "nasumično" granatirale Sarajevo.

Svedok optužbe je izjavio da je Vojska Republike Srpske "konstantno granatirala i snajperisala civile u Sarajevu".

Svedok je naveo da je granatiranje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i snajperisanje trajalo do 15. septembra 1995. kada je postignut sporazum o prekidu vatre.

"Do sredine 1995, civili u Sarajevu bili su potpuno dezorijentisani zbog blokade i nasumičnog granatiranja grada", rekao je svedok iz čijeg iskaza proizlazi da je tada bio na komandnoj dužnosti.

U napadima na grad, kazao je francuski oficir, VRS je koristila i modifikovane avio-bombe koje su bile veoma neprecizne.

Pošto su protesti Unprofora ostali bez učinka, "plavi šlemovi" su, u pokušaju da suzbiju pucanje na civile, primenile antisnajperska dejstva, odnosno uzvraćao na vatru iz snajpera sa teritorije bosanskih Srba i postavio zaštitu na najopasnijim mestima u Sarajevu, posvedočio je KDŽ-304.

Zbog toga što je VRS na kontrolnim punktovima blokirala humanitarne isporuke gradu, Unprofor je, po rečima svedoka, u leto 1995. otvorio koridor preko Igmana.

Svedok je potvrdio i da su snage bosanskih Srba u proleće 1995. uzele kao taoce vojnike Unprofora u znak odmazde posle napada francuskih aviona u sastavu NATO na položaje i objekte VRS.

Karadžić je negirao da su srpske snage 1995. "terorisale" civile u Sarajevu, a svedok optužbe, u to vreme francuski oficir Unprofora, ostao je pri svom iskazu.

Tokom unakrsnog ispitivanja, Karadžić koji se brani sam, opovrgavao je i reči svedoka KDŽ-304 da je Vojska Republike Srpske (VRS) "nasumično" otvarala snajpersku i artiljerijsku vatru po Sarajevu, tvrdeći da su gađani vojni ciljevi kojih je grad bio "pun".

Svedok je, međutim, odgovorio da je VRS morala izbegavati da artiljerijom puca po naseljenom mestu ako je postojala sumnja da može pogoditi tačno određeni vojni cilj.

Pošto je Karadzić svedoku predočio da je i sam konstatovao da su u Sarajevu "bile izmešane vojne strukture sa civilnim stanovništvom", francuski oficir je kazao da je to tačno. Naglasio je, međuti, da su "civili uzimani za cilj" i da "to nije imalo veze s vojnim ciljevima".

Na izjavu KDŽ-304 da je od marta do jula 1995. porastao broj civilnih žrtava u Sarajevu, Karadzić je sugerisao da je to bila posledica velike ofanzive Armije BiH, krajem maja i početkom juna.

Francuski oficir uzvratio je da se pogibija civila "nije moglo povezivati sa dejstvima ABiH", zato što se događalo "na mestima gde su se civili skupljali u centru grada".

"Ne možemo, stoga, reći da se kampanja terora tada nije pogoršala", naznačio je svedok.

Karadžić je tvrdio da je VRS artiljerijom delovala isključivo u odbrani od napada ABiH, na šta je svedok odgovorio da je 1995. "samo jedanput", u maju, video kako minobacači ABiH otvaraju vatru.

Kao ciljeve VRS, KDŽ-304 je naveo "demoralizaciju civila terorisanjem", "nastavljanje blokade Sarajeva" i "zadržavanje morala svojih trupa", između ostalog i "napadima na Unprofor".

Optuženi je tvrdio da VRS nije ciljala Unprofor, već oruđa i jedinice ABiH koje su se "zaklanjale" iza objekata i komandi UN, otvarajući vatru iz njihove neposredne blizine.

Karadžićevu tvrdnju da, pre ofanzive ABiH u maju 1995, "Sarajevo nije bilo blokiran grad", zato što su "plavi putevi" za humanitarnu pomoć bili otvoreni, svedok je odbacio kao netačnu.

"Plavi putevi bili su zatvoreni od marta 1995, a istovremeno je VRS sa punktova UN ukrala teška oruđa", kazao je KDŽ-304. On je negirao i da je ofanziva ABiH bila povezana sa NATO bombardovanjem VRS, krajem maja 1995, što je sugerisao Karadžić.

Svrha NATO napada bilo je "odvraćanje i upozorenje" VRS i to nije imalo veze sa ofanzivom ABiH, iako su se dogodili u isto vreme, tvrdio je svedok.

Unakrsno ispitivanje francuskog oficira, Karadžić će okončati sutra ujutro.

Optuženi Karadžić, koji se brani sam, u nastavku procesa unakrsno ispituje svedoka KDŽ-304.

Bivši predsednik RS optužen je za terorisanje civila u Sarajevu kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada; za uzimanje vojnika Unprofora za taoce; za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština i progon nesrba širom BiH 1992-95.

Nastavak na B92...

SEEbiz.eu: Haški tribunal: Karadžić i zaštićeni svjedok različito o opsadi Sarajeva

S media: Svakodnevno ganatiranje Sarajeva 1995