Izvor: Politika, 05.Mar.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svedočenje Biserko pod embargom do 1. aprila
Novinari morali da potpišu obavezu da do tog datuma neće objaviti šta je u prilog hrvatske tužbe u Hagu rekla predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji
Od našeg specijalnog izveštača
Hag – Pred sedamnaestočlanim većem Međunarodnog suda pravde juče se pojavila i Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji kao jedan od dvanaest svedoka hrvatske tužbe. Unakrsno ispitivanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sonje Biserko trajalo je gotovo jedan sat, ali će ono što je ona juče rekla u sudnici u Hagu ostati tajna sve do 1. aprila.
Tek tada će novinari, kojima je drugog dana rasprave pred MSP dozvoljeno da prisustvuju zatvorenom delu glavne rasprave, ali ne i da izveštavaju, moći da objave detalje njenog svedočenja. Predstavnici sedme sile morali su i pismeno da se obavežu da će ćutati o onome što su čuli u sudnici MSP-a. Ova odluka suda koji se, kako se pretpostavlja, rukovodio razlozima bezbednosti svedoka, krajnje je neuobičajena budući da su sva svedočenja u slučaju spora po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije za genocid 2006. godine pred ovim istim sudom, bila otvorena za javnost.
Hrvatski pravni tim je gotovo u celini posvetio jučerašnji dan uveravanju sudskog veća da su Milošević i vrh vojske ne samo znali za zločine koje čine paravojne formacije i formacije lokalnih Srba, nego su im „pružali i logističku i finansijsku pomoć”. Takvo ponašanje dokaz je, kako su rekli, da je postojala genocidna namera prema Hrvatima.
Opisujući raspoloženje Srba iz Hrvatske prema Hrvatima, britanski pravnik Filip Sends je rekao kako su Srbi „ustašom” nazivali svakog Hrvata. Vrlo često su poručivali Hrvatima: „Ustaše, sve ćemo vas pobiti”. U takvoj atmosferi, u područjima gde su Srbi bili većina, često se, tvrdio je juče Sends, dešavalo da medicinsko osoblje ne želi da pruži pomoć ni deci jer su „male ustaše”. Uz izvinjenje članovima suda zbog prizora koji će videti, u toku Sendsovog izlaganja prikazana je fotografija masakra za koju je ovaj pravnik rekao da je načinjena u Lovasu. Osnovni moto pod kojim su činjeni svi ovi zločini bio je „svi Srbi u jednoj državi”.
I premeštanje stanovništva, kako je rekao, može biti oblik genocida, ukoliko je počinjeno uz „genocidnu nameru” za makar i delimično uništenje te grupe.
Sends se pozvao i na izdvojena mišljenja dvojice sudija iz presude Suda pravde u sporu BiH i Srbije po tužbi za genocid 2007. godine, koji su smatrali da su vlasti SRJ bile „saučesnik” u genocidu u Srebrenici, a ne samo da nisu sprečile genocid, kako je zaključila većina sudija.
I tokom jučerašnjeg izlaganja zastupnici Hrvatske su se vrlo često pozivali na presude Haškog tribunala ili pak na one delove presuda koje, prema njihovom mišljenju, potkrepljuju argumente o genocidnoj nameri Srbije i hrvatskih Srba. Tako su citirani stavovi tribunala iz presuda liderima Srba i oficirima JNA osuđenim za zločine u Kninskoj krajini, istočnoj Slavoniji, Baranji i u Vukovaru.
Prema rečimaKira Starmera, argument Srbije da se ne može govoriti o genocidu Beograda nad Hrvatima jer pred Haškim tribunalom nijedan pojedinac nije ni optužen, ni osuđen za genocid, ne stoji jer, bez obzira na tu činjenicu, država može ipak da odgovara za genocid. Genocidna namera države se, kako je rekao, može izvesti iz zločina koji su u Hrvatskoj počinjeni, a koje je Haški tribunal potvrdio u presudama Miletu Mrkšiću, Milanu Martiću i Milanu Babiću. On je takođe konstatovao da Srbija ipak nije procesuirala mnoge počinioce ratnih zločina, što je potvrdila i bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte koja je 2001. godine pred Savetom bezbednosti rekla da je procesuiranje bilo selektivno.
Kozastupnica tužbe Jana Špero ocenila je da je tokom sukoba ubijeno 12.500 Hrvata, a 865 se još vode kao nestali. Oko 7.700 hrvatskih državljana bilo je oterano u pritvoreničke logore, od kojih su neki bili na teritoriji Srbije, a prisilno su pomerene stotine hiljada civila.
„Silovano je više hrvatskih žena nego što govore zvanični podaci”, ustvrdila je Špero.
Ona je citirala i deo iz sporazuma o priznavanju krivice, koji je Milan Babić, bivši premijer SAO Krajine, postigao sa tužilaštvom Haškog tribunala o tome da je počinjeno „istrebljenje i ubistvo stotina Hrvata u cilju stvaranja velikosrpske države”.
Glavni pravni zastupnik Srbije Saša Obradović nije juče želeo da se upušta u komentarisanje navoda zastupnika Zagreba.
Suđenje se nastavlja danas kada reč ponovo imaju advokati Zagreba.
-------------------------------------------------------------------------------
Težina Sendsovih dokaza
Kao dokaz da su vlasti tadašnje SRJ bile svesne rizika da u Hrvatskoj bude počinjen genocid, britanski zastupnik Zagreba Filip Sends je naveo poverljivu depešu obaveštajne službe JNA iz oktobra 1991. godine. Sends tvrdi da je državni vrh Srbije na taj način obavešten da su dobrovoljci Željka Ražnatovića Arkana u okolini Vukovara počinili „nekontrolisane akte genocida i druge zločine”.
-------------------------------------------------------------------------------
Kragujevački Švaba
Filip Sends je kao dokaz genocida citirao reči koje je anonimni oficir JNA navodno izrekao na sastanku sa nadređenima, u novembru 1991, da je „ono što su uradile paravojske u Lovasu i Vukovaru gore od onoga što su Nemci radili u Drugom svetskom ratu”. Zbog tih reči ovaj oficir je, kako je rekao Sends, na tom sastanku ismejan kao „kragujevački Švaba”.
Jelena Cerovina
objavljeno: 05.03.2014.
