Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Dec.2009, 09:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Suprotni stavovi Rusije i SAD i Kosovu

HAG - Predstavnik Rusije je danas pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu ocenio da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), dok su zastupnici Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Finske izneli suprotan stav.

Ruski ambasador u Holandiji Kiril Gevorgijan je izjavio da je Rezolucijom 1244 predviđeno rešenje konačnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << statusa Kosova u okviru granica Srbije, do kojeg bi se došlo sporazumom dve strane, a ne jednostranom odlukom.

Rezolucijom 1244 se određuje da su jednostrana rešenja ili ona ostvarena upotrebom sile neprihvatljiva. Ta rezolucija je i dalje na snazi, što znači da niko nije imao pravo da proglasi nezavisnost, rekao je Gevorgijan.

On je naglasio da se Rezolucijom 1244 štiti teritorijalni integritet Srbije i svih država regiona i sprečava donošenje jednostranih odluka na Kosovu, bez obzira da li se radi o odlukama kosovskih Albanaca ili Beograda.

Ironija je da su odluku o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, koja je u suprotnosti sa Rezolucijom 1244, usvojili privremeni organi samouprave na Kosovu, nastali odredbama baš te rezolucije, ocenio je Gevorgijan.

On je izjavio i da stanovništvo Kosova nikada nije imalo pravo na samoopredeljenje.

Zastupnik SAD Harold Honđu Ko je ocenio da je proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom, da predstavlja kraj procesa dezintegracije nekadašnje Jugoslavije i da pozitivno utiče na stabilizaciju celog regiona.

Prema rečima Honđu Koa, Kosovo je država čiju su nezavisnost priznale 63 zemlje, uključujući sve bivše jugoslovenske republike osim Srbije, i koja je članica međunarodnih finansijskih institucija.

Uprkos toj realnosti, Srbija traži povratak u prošlost, izjavio je Honđu Ko, uz konstataciju da je Beograd, mada je zatražio pokretanje postupka pred Međunarodnim sudom pravde, saopštio da nikada neće priznati nezavisnost Kosova.

Na osnovu toga Honđu Ko je ocenio da Beograd neće poštovati odluku suda ukoliko je u korist Prištine.

Honđu Ko je rekao da se u Rezoluciji 1244 govori o zaštiti teritorijalnog integriteta SRJ, ali isključivo u prelaznom periodu, do utvrđivanja konačnog statusa Kosova, i da se u tom dokumentu ne predviđa mogućnost da Beograd stavi veto na odluku o nezavisnosti.

U rezoluciji se ne pominje teritorijalni integritet Srbije, već SRJ, koja više ne postoji. Govori se o Kosovu u sastavu SRJ, a ne Srbije. Razlog je što se tada pominjala mogućnost da Kosovo bude treća republika u sastavu SRJ, uz Srbiju i Crnu Goru, rekao je Honđu Ko.

Finska podržala legalnost nezavisnosti Kosova

Legalnost jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova danas je pred Međunarodnim sudom pravde, posle SAD, podržala i Finska.

Pravna zastupnica Finske Paivi Kaukoranta nazvala je deklaraciju "političkim aktom" zasnovanom na događajima iz prošlosti.

Nazivajući nezavisnost Kosova "činjenicom", Kaukoranta je ocenila da je proglašenje nezavisnosti uvek u suprotnosti sa unutrašnjim pravom matične države.

Kaukoranta je naznačila da je nezavisnost Kosova posledica neuspeha pregovora Beograda i Prištine sprovednih po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti, uz posredovanje izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija, bivšeg finskog predsednika.

"Međunarodno pravo mora prihvatiti da istorija dovodi do stvaranja novih država", naznačila je zastupnica Finske.

Kaukoranta je sugerisala da je pravo kosovskih Albanaca na secesiju od Srbije proizašlo iz "nesposobnosti ili odsustva volje vlasti u Beogradu da im dozvole ostvarenje prava na unutrašnje samoopredeljenje" kroz široku autonomiju i samoupravu na Kosovu.

Drugi pravni zastupnik Finske Marti Koskeniemi (Martti Koskenniemi) podvukao je da se međunarodno pravo "ne bavi" proglašavanjem nezavisnosti.

Princip poštovanja teritorijalnog integriteta važi samo između država, a ne i za unutrašnje entitete, tvrdio je Koskeniemi.

Pravo na samoopredeljenje kosovskim Albancima dala je represija kojoj su ih godinama izlagale vlasti SRJ i Srbije, sugerisao je zastupnik Finske.

U današnjoj raspravi, koja je okončana, Španija i Rusija su ocenile da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova predstavlja kršenje međunarodnog prava, a Finska i SAD imale su suprotan stav.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...