Izvor: Politika, 13.Dec.2012, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudija koji navija
Istina o događajima tokom ratnih devedesetih neće se tražiti samo u haškim sudskim arhivama i odlukama o dužini zatvorskih kazni
U 19 objavljenih priloga u našoj seriji posvećenoj pravnim posledicama oslobađajućih presuda za hrvatske generale i komandanta OVK Ramuša Haradinaja, naročito su se mogla uočiti dva akcenta. Jedan ističe značaj činjenice da je haški sud doprineo ,,stvaranju prakse kažnjivosti zločina”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Što znači da je čin osnivanja suda označio i jačanje obaveze strana u sukobu da učestvuju u istražnim i sudskim procesima protiv onih koji su tokom devedesetih godina počinili zločine. Ovaj ,,nirnberški” karakter Haga je u tom smislu značajan, jer se pretpostavlja da nekadašnje zaraćene strane, u okviru svojih pravosudnih sistema, ne bi pokretale pitanje odgovornosti za zločine.
Drugi akcenat u ovim prilozima odnosi se na rezultate rada suda, to jest na činjenicu da je ova institucija Ujedinjenih nacija veoma doprinela stvaranju utiska da je jedna strana u sukobu, srpska, daleko veći krivac za zločine od ostalih. Srpska strana je ovaj utisak i ranije isticala. Međutim, neki sudski postupci još nisu bili završeni, pa je stavljanje tačke na procese protiv glavnooptuženih za ,,Oluju” i za zločine OVK nad Srbima na Kosovu samo pojačalo već postojeće uverenje o Hagu kao ,,sudu za jednu naciju”.
Ovome se, naravno, dodaje činjenica da u jednom međunacionalnom ratnom sukobu ne mogu za zločine biti gotovo isključivo odgovorni pripadnici jednog naroda. Jer onda je i doprinos Haga ,,stvaranju prakse kažnjivosti zločina” veoma jednostran, što donosi niz teških posledica za buduće odnose u regionu. To se i te kako osetilo u trenutku izricanja presuda: u Hrvatskoj i na Kosovu dočekane su sa oduševljenjem, u Srbiji i Republici Srpskoj kao najveća nepravda i sramota za jednu međunarodnu instituciju.
Šta srpska strana pri takvom stanju stvari treba sada da radi? Možda bi trebalo konsultovati sudije, advokate i druge pravne stručnjake koji bi pokušali da iznađu sve pravne mogućnosti za delovanje u situacijama poput ovih. Tako bi se znalo da li posle drugostepenih presuda hrvatskim generalima postoji bilo kakva mogućnost promene donetih odluka. I, ako ne postoji, da li, onda, treba poći od činjenice koju pominju predstavnici Hrvatske: da će nastaviti sa istragama u vezi s konkretnim zločinima počinjenim u ,,Oluji”. Što znači da bi Srbi iz Krajine, njihove nevladine organizacije, ali i rodbina žrtava, mogli da učestvuju u procesima dokazivanja krivice onih koji su zločine i počinili. Slična obaveza se nameće i povodom oslobađajuće presude za Haradinaja.
Ovo pominjanje preostalih pravnih mogućnosti dokazivanja krivice, pokazala je naša serija, važno je zbog kažnjavanja zločinaca i istine o ratnim zbivanjima. Mada je pitanje ko će imati snage da se posveti tom angažmanu u trenucima kad se najavljuje okončanje rada suda UN i kad se proces dokazivanja zločina prenosi na nacionalna pravosuđa.
Za utehu, ostaje činjenica da se istina o događajima tokom ratnih devedesetih na ovim prostorima neće tražiti samo u haškim sudskim arhivama i odlukama o dužini zatvorskih kazni. Jer kao što je to ovih dana napisala Mirjana Radojičić, iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, neosnovan je strah srpske javnosti od mogućnosti da se haška „istina” o devedesetim vremenom etablira, to jest nametne kao zvanična i obavezujuća.
,,Nije se to desilo”, piše Radojičićeva, ,,ni nekadašnjoj nirnberškoj ’istini’ o jednoj neuporedivo traumatičnijoj stranici novije, uz to svetske istorije, pa nema ozbiljnih izgleda da se, uprkos nastojanjima mnogih, i lokalnih i globalnih političkih i parapolitičkih činilaca, desi ni današnjoj haškoj. Tim pre što su društvene nauke, uključiv i istoriografiju, u proteklih pola stoleća uznapredovale u svakom, a pogotovo metodičkom pogledu, ostavljajući sve manje prostora za one koji pretenduju na status ozbiljnih i respektivnih istraživača, i pri tom bivaju spremni da u traganju za pouzdanom građom za njenu rekonstrukciju posegnu za sudskim presudama jedne u tolikoj meri samokompromitovane institucije međunarodne ’pravde’”.
Od sutra nova serija: Kako smanjiti broj lažnih azilanata
Branislav Radivojša
objavljeno: 14.12.2012.
