Izvor: RTS, 03.Avg.2012, 20:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štrbac: Lakše nakon potvrde presuda
Srbi iz Hrvatske bi lakše ostvarili svoja prava ako Haški tribunal potvrdi prvostepene presude hrvatskim generalima Gotovini i Markaču, optuženima za zločinački poduhvat u "Oluji", izjavio šef Dokumentaciono-informacionog centra Veritas Savo Štrbac.
Ukoliko bi Haški tribunal potvrdio prvostepene presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << optuženim za udruženi zločinački poduhvat u operaciji Oluja, Srbi iz Hrvatske bi mogli lakše da ostvare svoja prava i traže široku političku autonomiju, rekao je šef Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, Savo Štrbac.
Udruženje izbeglica i prognanika u Srbiji nezadovoljno je što još nisu rešeni egzistencijalni problemi raseljenih iz Hrvatske tokom "Oluje".
Udruženje je ukazalo da i posle 12 godina od te akcije porušene srpske kuće u Hrvatskoj nisu obnovljene, a retki povratnici teško žive jer uglavnom nemaju redovnih prihoda ni posla, ističe se u saopštenju.
Takođe se navodi da je velikom broju prognanih Srba oduzeto stanarsko pravo i da u Hrvatskoj ima 46.000 takvih slučajeva.
Štrbac je rekao da je od velike važnosti da drugostepena presuda Haškog tribunala u slučaju Gotovina i Markač bude objavljena do kraja godine, pre nego što počne parnični postupak pred Međunarodnim sudom pravde i Federalnim sudom u Čikagu po tužbi krajiških Srba protiv konsultantske firme "MPRI".
Američka firma "MPRI" je angažovala američke penzionisane generale da obučavaju hrvatsku vojsku.
"Uspeh u tim postupcima omogućio bi Srbima iz Hrvatske i bivše Republike Srpske Krajine da brže i lakše vrate sve što im je silom oduzeto i uništeno u operaciji Oluja", rekao je Štrbac na konferenciji za novinare u Banjaluci povodom obeležavanja 17. godina od egzodusa Srba iz Srpske Krajine tokom Oluje.
Štrbac je istakao da bi Srbi iz Hrvatske takođe mogli da traže široku političku autonomiju, kakvu im je međunarodna zajednica dala planom Z 4.
Direktor Veritasa tvrdi da Hrvatska izbegava da saopšti podatke popisa stanovništva u Hrvatskoj održanog u aprilu, navodeći da su ti podaci "poražavajući", jer u Hrvatskoj ne živi više od tri odsto Srba.
On je naveo da je pre rata u Hrvatskoj živelo 582.000 Srba ili 12,2 odsto i 106.000 Jugoslovena, a da je na popisu iz 2001. godine u Hrvatskoj registrovano 201.000 Srba i 176 Jugoslovena.
Prema tim podacima, skoro 400.000 Srba iz Hrvatske je "nestalo", rekao je Štrbac i dodao da je u "Oluji" poginulo i nestalo 1.922 Srba, među kojima 1.192 civila, od kojih su 546 žene.
Štrbac je optužio Hrvatsku da i dalje izbegava ekshumacije poznatih mesta na kojima se nalaze posmrtni ostaci najmanje 413 Srba, kao i identifikaciju 263 ekshumirana posmrtna ostatka.
U subotu 4. avgusta se navršava 17 godina od početka hrvatske vojne akcije "Oluja" koja je dovela do egzodusa više od 200.000 Srba iz Hrvatske.
Akcija "Oluja" počela je ofanzivom Hrvatske vojske, policije i Hrvatskog veća odbrane (vojske bosanskih Hrvata) na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije.
Dan kasnije, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu.
.jpg)
