Izvor: Blic, 24.Jul.2008, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rumljanin Dabić potpuno zatečen
Najtraženiji Rumljanin Dragan Dabić, kome je neočekivanu medijsku slavu "doneo" najtraženiji haški begunac Radovan Karadžić, nije baš sasvim svestan "šta ga je snašlo", u šta se danas uverio reporter Tanjuga u razgovoru sa čovekom koji, kaže, više nema mira ni u sopstvenoj kući.
Kapija kuće Dabićevih, u Ulici 15. maja, u predgrađu tog sremskog mesta je, kao kod svakog dobrog domaćina, otvorena, a u dvorištu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << novinare dočekuje Dabićeva ćerka.
Sleže ramenima, nudi novopridošlima predah u bašti, odmah iza kuće, jer, kaže, "tata ili priča sa novinarima tu ili je na telefonu".
Dok ekipa nacionalne agencije čeka da se Dragan pojavi, stižu još dve novinarske ekipe.
Potonji, ionako isprekidani razgovor, neprestano prekida i uporna zvonjava telefona. "Pravi" Dragan Dabić nije doktor ni alternativne, ni bilo koje druge medicine. On je čovek, što bi se reklo, iz naroda.
Radnik, poljoprivrednik, zidar, od prošle godine je penzioner. Uprkos brkovima i naočarima, on nema ama baš nikakve sličnosti sa Radovanom Karadžićem, uhapšenim haškim optuženikom koji se možda koristio njegovim identitetom.
"Ljudi, ovo nije pravedeno. Umesto da sada traže one koji su sve ovo zakuvali, svi traže mene", žali se i čudi Dabić.
On objašnjava da mu je neprijatno od komšija, a i od rodbine bi, kaže, neko mogao da pomisli da on "sa ovim, stvarno, ima neke veze". Tim pre što nije rođeni Rumljanin, već je tu došao "trbuhom za kruhom" 1975. godine.
Rođen je, kaže, 20. oktobra 1942. godine u selu Dabići, nadomak Dvora na Uni, u Hrvatskoj, a u Rumi se obreo "trbuhom za kruhom" 1975. godine.
Njegova lična karta koja je, najverovatnije, najtraženiji dokument ovih dana, izdata je 20. aprila 1999. godine u Rumi i nosi matični broj 2010942880068. On se, tvrdi, od tog dokumenta nikada nije odvajao, nije ga gubio ili, "ne daj Bože", negde zaboravljao.
"Fotokopirao sam je nekoliko puta za socijalno i dokumentaciju kada sam regulisao penziju prošle godine", rekao je Dabić, koji takođe navodi da je u Rumi jedini sa takvim imenom i prezimenom.
Govoreći o tome kako le on lično doživeo hapšenje Karadžića i kako vidi Haški tribunal, Dabić kaže da svako ko je kriv treba da odgvara i da se "od pravde ne može umaći, jer ona kad-tad svakoga stigne".
"Nekom pravda, nekom nepravda", dodao je i objasnio:
"Ja sada nemam mira. I umesto da danas nešto radim u bašti, ja ovde ceo dan sedim, dočekujem novinare i odgovaram na telefonske pozive", kaže Dabić.
On se žali na težak život, jer, kaže, penzija mu je 12.000 dinara, a toliko zarađuje i njegova supruga Zorka koja radi u jednoj školi kao spremačica.
"Zorka sada ne radi. Eno je leži, opperisala je žuč. Nervozna je i to mnogo, a sve ovo joj mnogo teže pada nego meni", ispričao je Dabić.
On smatra da "zbog svega ovoga" neko treba da odgovara, a on će kaže da razmisli, pa će, možda, i državu da tuži jer od jutros su ga dva puta vozili u policiju - "ni krivog ni dužnog".
