Izvor: RTS, 03.Avg.2016, 00:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reagovanja na novi zahtev iz Haga
Haški tribunal nije neko ko bi mogao da traži od Srbije da promeni svoje zakonodavstvo, već eventualno Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, smatra beogradski advoakt Toma Fila koji je pred tim sudom zastupao više optuženih. Necivilizacijski je menjati zakon zbog konkretnih ljudi, smatra profesor Milan Škulić.
Na odluku Sudskog veća Haškog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << tribunala, reagovali su beogradski advoakt Toma Fila i profesor Milan Škulić.
Fila smatra da Haški tribunal nije neko ko bi mogao da traži od Srbije da promeni svoje zakonodavstvo.
"To može da traži samo Savet bezbednosti ukoliko se u okviru tog tela postigne sporazum da treba da menjamo Zakon o saradnji sa Haškim tribnalom", naveo je Fila.
Podsetio je da je Haški tribunal "samo sud", a da je Savet bezdednosti njegov osnivač.
Sudsko veće Haškog tribunala, u slučaju troje radikala danas je primetilo da Srbija treba pod hitno da promeni svoje zakonodavstvo kako bi bilo u skladu sa njenim međunarodnim obavezama, među kojima je i ispunjenje naloga za hapšenje i izručenje Petra Jojića, Vjerice Radeta i Jove Ostojića optuženih za nepoštovanje suda.
Profesor Pravnog fakuteta u Beogradu Milan Škulić smatra da je veoma čudno i diskutabino to što Haški tribunal sada zahteva promenu zakona o saradnji s tim sudom i ističe da je u savremenom pravu veoma neuobičajeno da se zakoni donose ili menjanju povodom konkretnih slučajeva.
"Srbija svakako mora da nastavi da sarađuje sa Tribunalom dok on postoji, ali ta saranja se mora u Srbiji isključivo odvijati prema nasim zakonskim propisima", rekao je SSkulić Tanjugu.
On je podsetio da Haški tribunal nije svojevremeno zahtevao da Francuska izruči Florens Artman gonjenu za isto krivčno delo nepoštovanje suda, ili da donese neki poseban zakon ili promeni zakon da bi se tako nešto omogućilo.
"U savremenom pravu je veoma neuobičajeno da se zakoni donose ili menjanju povodom konkretnih slučajeva. Necivilizacijski da se zakon menja zbog konkretnih ljudi", naveo je Škulić.
Škulić je podsetio da, osim našeg Zakona o saradnji s haškim tribunalom, ni Statut samog tribunala ne spominje krivično delo ometanja pravde ili nepoštovanja suda za šta se gone troje radikala.
Prema njegovim rečima, ta dela su nastala u praksi Tribunala na "pravno čudan način" u nekoj vrsti "sive pravne zone", što dovodi u pitanje načelo zakonitosti koje je utvrđeno i u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i u Univerzalnoj deklaraciji UN o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.
Načelo zakonitosti predviđa da niko ne može biti krivično gonjen ako u vreme kada je delo izvršeno ono nije bilo propisano zakonom, kao i da se zabranjuje retroakvina primena zakona osim ako je to blaže po učinioca što ovde ne bi bio slučaj, naglasio je Škulić.
"Ta dela su razvijena u praksi tribunala i nekoliko ljudi je gonjeno zbog toga, a najpoznatiji je slučaj Vojislava Šešelja koji je i osuđen za par takvih krivičnih dela, iako je oslobođen za osnovno krivično delo u prvom stepenu", podsetio je profesor.
Škulić je istakao da Srbija nema zakonskog osnova da bilo koga, pa i troje radikala, izručuje Haškom tribunalu zbog tog krivčnog dela.
Sudsko veće Haškog tribunala, u slučaju troje radikala danas je primetilo da Srbija treba pod hitno da promeni svoje zakonodavstvo kako bi bilo u skladu sa njenim međunarodnim obavezama, među kojima je i ispunjenje naloga za hapšenje i izručenje Petra Jojića, Vjerice Radeta i Jove Ostojića optuženih za nepoštovanje suda.
"Srbija ne može da ukazuje na svoje domaće zakonodavstvo kako bi opravdala nepridržavanje svojih međunarodnih obaveza. Ako srpsko domaće zakonodavstvo nije u skladu sa međunarodnim obavezama, ono mora da pod hitno bude izmenjeno tako da garantuje usklađenost sa tim obavezama", ističe se u odluci kojom se nalaže Srbiji da ispunjava svoju obavezu o saradnji sa Tribunalom.
