Izvor: B92, 13.Avg.2012, 19:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Primerene kazne Markaču i Gotovini
Hag -- U slučaju hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača ima dovoljno elemenata za njihovu krivicu na osnovu komandne odgovornosti, saopšteno danas iz Haga.
U slučaju Gotovine i Markača, koji su zbog ratnih zločina u Oluji i nakon nje nepravosnažno osuđeni na 24 odnosno 18 godina zatvora, ima dovoljno elemenata za njihovu krivicu na osnovu komandne odgovornosti, navelo je danas Tužilaštvo Haškog tribunala u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << podnesku po nalogu žalbenog veća.
Tužilaštvo je ocenilo da presuda kojom je Gotovina osuđen kao član udruženog zločinačkog poduhvata daje osnov za proglašenje njegove krivice kao pomagača u tom poduhvatu, kao i za proglašenje njegove krivice po komandnoj odgovornosti za zločine koji su usledili tokom dva meseca nakon Oluje, navodi se u podnesku Haškog tužilaštva koje je objavljeno u Hagu.
U aktu kojim odgovara na nalog žalbenog veća, Tužilaštvo smatra da je i dalje primerena kazna od 24 godine izrečena u nepravosnažnoj presudi.
Žalbeno veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslavije (MKSJ) 20. jula je pozvalo tužilaštvo da do 10. avgusta objasni da li veruje da se Gotovini i Markaču, u slučaju da se utvrdi da nisu krivi za nezakonite artiljerijske napade ili da su bili članovi udruženog zločinačkog poduhvata, može pripisati alternativna krivica na osnovu komandne odgovornosti ili kao pomagača u udruženom zločinačkom poduhvatu.
"Čak i ako je prvosepeno veće pogrešilo u zaključcima o artiljerijskim napadima i Gotovininom učešću u udruženom zločinačkom poduhvatu, Gotovina bi trebalo da bude osuđen zbog pomaganja progona, deportacije, ubistava, nasumičnog razaranja i pljačke, drugih nečovečnih dela i okrutnog postupanja", ističe se u podnesku.
Tužilaštvo navodi da i njegovu komandnu odgovornost za zločine počinjene tokom dva meseca od Oluje treba uzeti u obzir u određivanju visine kazne, pri čemu je, s obzirom na težinu zločina i Gotovininu ulogu, primerena kazna od 24 godine.
Iako sudsko veće nije donelo izričite zaključke o drugim oblicima krivice osim udruženog zločinačkog poduhvata, njegovi zaključci i dokazi na koje se oslanja utvrđuju Gotovininu krivicu za te zločine kao pomagača i kroz komandnu odgovornost, ističe tužilaštvo.
Tužilaštvo podseća da je u prvostupenoj presudi utvrđeno da je strah izazvan artiljerijskim napadima u Oluji bio primarni i direktni uzrok masovnog bekstva više desetina hiljada srpskih civila iz Krajine i da su HV i specijalna policija počinili zločin deportacije.
Osim toga, prvi hrvatski predsednik Franjo Tuđman i drugi visoki zvaničnici imali su i nameru da se proteraju srpske civili iz Krajine, pa su koristili vojsku i specijalnu policiju kako bi sproveli zločinački cilj u akciji Oluja, ističe tužilaštvo.
"Gotovina je znao da je bila namera da se napadima isteraju Srbi i da će do zločina deportacije i progona verovatno doći i da će njegova dela pomoći u izvršenju tih zločina, ali je i pored toga učestvovao u planiranju artiljerijskih napada i izričito naredio napad HV-a na gradove. Kao takva, Gotovinina dela imala su značajan efekt na zločine progona i deportacije", ističe tužilaštvo i dodaje da Gotovinina krivica kao pomagača u tim zločinima ne zavisi od kategorizacije artiljerijskih napada, niti od njegovog učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Što se tiče krivice po komandnoj odgovornosti, Tužilaštvo smatra da je prvostepeno veće donelo sve potrebne zaključke u presudi koji su osnova za utvrđivanje tog oblika krivice.
"Gotovina je takođe pomagao u zločinima ubistava, nečovečnim delima i okrutnom postupanju, pljački i progonima time što je naredio potčinjenima da uđu u Krajinu nakon prvog napada, znajući da će verovatno počiniti zločine, ali i stvarajući tolerantnu atmosferu koja je ohrabrila izvršenje tih zločina", navodi se u aktu Tužilaštva i dodaje da je "time što nije sprečio i kaznio te zločine, takođe kriv po komandnoj odgovornosti".
Tužilaštvo je ocenilo da i u slučaju generala Markača prvostepena presuda kojom je osuđen kao član udruženog zločinačkog poduhvata, daje osnov i za to da bude proglašen krivim zbog pomaganja u tom poduhvatu i zbog propusta kao komandanta, ističući da je 18 godina zatvora i dalje primerena kazna.
I za Markača se navodi da, ako je prvostepeno veće i pogrešilo u zaključcima o odgovornosti Markača za artiljerijski napad i njegovom učešću u poduhvatu, Markača treba osuditi zbog pomaganja progona, deportacije, ubistava, nasumičnog razaranja i pljačke.
Tužilaštvo takođe smatra da Markačevi komandni propusti, kao na primer u istrazi i kažnjavanju počinilaca zločina u Gruborima, treba da budu uzeti u obzir u određivanju visine kazne.
"S obzirom na težinu zločina i Markačevu ulogu, tužilaštvo smatra da je kazna od 18 godina primerena", navodi se u aktu, uz isticanje da je i Markač znao za nameru da se napadima isteraju Srbi i da će do zločina deportacije i progona verovatno doći, pa će njegova dela pomoći u izvršenju tih zločina.
"I pored toga, Markač je učestvovao u planiranju artiljerijskog napada i izričito naredio napad na mesto Gračac u Lici", ističe Tužilaštvo, uz zaključak da su Markačeva dela imala "značajan efekat na zločine progona i deportacije".
Ističući da Markačeva krivica kao pomagača u tim zločinima ne zavisi od kategorizacije napada, niti od njegovog učešća u zločinačkom poduhvatu, Tužilaštvo Haškog tribunala smatra da je prvostepeno veće, i u pogledu njegove krivice po komandnoj odgovornosti, u presudi donelo sve potrebne zaključke koji su osnov za utvrđivanje komandnih propusta.
