Izvor: RTS, 17.Sep.2009, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (17. 09. 2009.)
Politika: Mladić u Hag, Srbija u EU, Novosti: Neka ostave kosti moga oca na miru, Blic: Ženi sasula kiselinu u oči zbog ljubomore, piše dnevna štampa
Mladić u Hag, Srbija u EU
Zvaničnici Srbije računaju da je naša država puno uradila na približavanju Evropskoj uniji i da je time stekla uslove da do kraja godine i formalno podnese zahtev za članstvo u EU. Opozicija, ipak, sumnja da će >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Brisel prihvatiti naš zahtev pre odmrzavanja Prelaznog trgovinskog sporazuma koji Holandija i dalje blokira.
Milica Delević, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije, kaže za „Politiku" da se iz razgovora koje imaju naši zvaničnici sa evropskim partnerima vidi da je kandidatura „tema o kojoj se razgovara".
„Prirodno je da svako ko želi da postane član nekog kluba razmišlja o podnošenju zahteva", kaže Delevićeva dodajući da Srbija radi na tome da objasni partnerima iz EU šta je sve učinjeno, da pridobije njihovu podršku, ali i da se puno angažuje kod kuće.
„Koliko s jedne strane znači objašnjavanje, toliko, s druge strane, znači i svest da ste učinili maksimum kod kuće da vaš zahtev bude primljen", naglašava ona. Najnovija izjava Karla Bilta, švedskog ministra spoljnih poslova, zemlje koja predsedava EU, da je Evropa spremna da primi kandidaturu Srbije, ali da pre toga mora da bude odmrznut Prelazni trgovinski sporazum, kao i da njegova jednostrana primena može da pomogne ubrzavanju procedure, prema njenim rečima, ukazuje na to koliko je važno da Srbija primenjuje ovaj dokument za budući korak prema EU. Jer naša država time šalje signal da može da ispuni obaveze koji proističu iz daljih koraka ka članstvu u uniji. S druge strane, Milica Delević očekuje i da će godišnji izveštaj EU o napretku Srbije u procesu evrointegracija (14. oktobra) pokazati da je mnogo toga učinjeno.
Sličnog mišljenja o eventualnom kandidovanju Srbije za članstvo u EU je i Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe DS-a u Skupštini Srbije. „Nama je važno da ubrzamo svoj put ka EU. Ona nas podržava u tome i kandidatura će biti sredstvo za ostvarivanje tog cilja", kaže ona ističući da ako Srbija bude radila kako se od nje očekuje na tom putu, onda će to svakako biti i vrednovano, kao što su i do sada pozitivno vrednovani napori kojima se država transformiše kako bi se pripremila za punopravno članstvo.
Kolundžija je sigurna da će podnošenje kandidature biti „rezultat usaglašavanja sa predstavnicima EU" i očekuje podršku unije na tom putu.
Slobodan Samardžić, potpredsednik Demokratske stranke Srbije, smatra da mi nemamo elementarne uslove za podnošenje kandidature. Objašnjavajući da se SSP ne primenjuje, kao ni Prelazni sporazum, Samardžić ističe da „nijedna zemlja nije mogla da podnese kandidaturu sve dok nije počela da sprovodi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju posle ratifikacije svih država članica Evropskog parlamenta i zemlje koja se pridružuje".
Uveren da „Srbija nema nijedan jedini uslov za podnošenje kandidature", Samardžić tvrdi da je „cela priča najobičnija propaganda".
Na pitanje „Politike" kad je najbolji trenutak za Srbiju da podnese kandidaturu, Borislav Pelević, iz Srpske napredne stranke, odgovara da je „sasvim realno da se aplikacija podnese tek onda kada počne primena Prelaznog sporazuma sa Evropom". Mišljenja je da će to teško ići, jer će prethodno biti postavljen zahtev za isporuku Ratka Mladića i Gorana Hadžića Haškom tribunalu, i on ocenjuje da je priča o kandidaturi do kraja godine „samo propaganda" i da „to uopšte nije realno u ovom trenutku ".
„Posao ministra spoljnih poslova je da radi na odmrzavanju sporazuma. Ako to nije u stanju, onda mogao bi bar da ne smeta", reči su Zorana Ostojića, iz LDP-a, koji misli da će Srbija prvo dobiti viznu liberalizaciju, zatim da će biti odmrznut sporazum, a tek onda i odobrenu kandidaturu.
Neka ostave kosti moga oca na miru
Gordana Mihailović, kćerka četničkog komandanta i đenerala Draže Mihailovića, objašnjava u telefonskom razgovoru za „Novosti" zbog čega ne želi da pomogne državnoj komisiji koja će od nje tražiti uzorak DNK da bi utvrdila identitet njenog oca.
- Ne želim da sarađujem sa tom komisijom. Kasno se ova država setila da traga za mojim ocem. Neka ostave kosti mog oca na miru.
Gordana Mihailović kaže da ne želi saradnju i zbog toga što su joj se neki ljudi koji javno govore njenom ocu Dragoljubu smučili. „Oni ne govore istinu. Ja zbog njih već dve decenije ne čitam novine."
Na konstataciju da bi njena pomoć ipak bila dragocena ona je izjavila: - Ja sam lekar u penziji. Niko mi nije pomogao. Mene niko ništa nikad nije pitao. A o meni, mom ocu i našoj porodici se piše svašta.
Posle kratkog telefonskog razgovora, reporteri "Novosti" su pronašli i stan u kome živi kćerka generala Mihailovića. Soliter u centru Beograda.
Na ulaznim vratima, pišu „Novosti", zalepljen je ukras u obliku snežne pahulje. Na mestu pločice sa prezimenom, hemijskom je na parčetu papira napisano - Mihailović. Prekidač za zvono oblepljen je selotejp-trakom. Kucamo. Posle nekoliko minuta čekanja, umesto ulaznih vrata od stana, otvara se lift. Izlazi Gordana Mihailović, u kućnoj haljini.
- Dobar dan - obraćamo joj se ljubazno. - Ne želim da pričam ništa. Ništa! - glasno nas je preduhitrila i u samoj pomisli da je bilo šta priupitamo.
U istom trenu, odmahnula je rukom, sakrila lice, vratila se brzo u lift, zalupila vrata i otišla... Ispoštovali smo njenu volju. Otišli smo i mi.
Gordana Mihailović rođena je 12. februara 1926. godine, kao četvrto dete Dragoljuba i Jelice Mihailović. Kada je počeo Drugi svetski rat pohađala je šesti razred gimnazije.
Posle zatočeništva u nemačkom logoru na Banjici, sa bratom Brankom otišla je na Ravnu goru, da bi se kasnije oboje predali partizanima. Ćerka generala Mihailovića ranjena je na Sremskom frontu kao partizanka.
Nakon rata, Gordana je završila medicinski fakultet i radni vek je provela na dečjem odeljenju KBC Zvezdara, kao radiolog. Udala se, ali brak nije potrajao. Nikada nije želela da daje izjave za javnost.
Uvidom u pisma koja je Krcunu i Rankoviću slao Nikola Kalabić, "Novosti" došle do činjenica koje upućuju da ga je on izdao. Iz prepiske u kojoj se potpisivao kao Slobodan Ranković, vidi se saradnja sa Lekom i Krcunom
Ženi sasula kiselinu u oči zbog ljubomore
Nepoznata žena srednjih godina je u ponedeljak ujutru bacila kiselinu u oči domaćici S. M. na stepeništu stambene zgrade u Ulici 28. marta, potvrđeno je juče „Blicu" u policiji.
Od jake kiseline S. M. je trenutno je oslepela, a tek 24 sata kasnije vid se vratio samo na levo oko. Lekari očekuju pozitivan ishod, a policija još traga za ženom koja je izvršila napad.
Policija i istražne sudije još nisu izdale saopštenje o ovom nesvakidašnjem događaju, ali sumnjaju da je po sredi ljubomora. Takve sumnje iznela je za i S. M., koju smo juče zatekli na očnom odeljenju Opšte bolnice u Leskovcu u društvu sa budućim suprugom D. C., s kojim ima trogodišnjeg sina.
- Ovo je uradio neko ko želi da spreči D. C. da se razvede od supruge i oženi sa mnom. Ovo su uradili isti oni koji su mi godinama lupali noću na vrata, vređali me i slali uvredljive SMS-ove. Upamtila sam lik žene i njen opis dala policiji, a D. C. po tom opisu pretpostavlja ko je to uradio - tvrdi S. M.
U ponedeljak ujutru S. M. je odvela sinčića u vrtić i po običaju svratila u prodavnicu po namirnice i do ulaznih vrata stana došla je sa punim kesama.
- Kada sam izvadila ključeve i krenula ka bravi, iza sebe sam čula ljubazan ženski glas. Okrenula sam se i ugledala nepoznatu ženu. Nasmejala se i pitala me da li sam ja S. Isto tako ljubazno sam joj potvrdila da sam ja ta koju traži. Odjednom je ona je iz džepa izvukla flašu od oko pola litra i sasula mi neku tečnost u oči i po licu, govoreći: „Evo, ovo je poklon za tebe" i zatim pobegla niz stepenice. Nisam stigla ni da se pomerim - priča S. M. brišući podbule oči.
Teško povređena S. M. je uspela je da napipa bravu, otključa vrata i dobaulja do kupatila.
- Prala sam oči dugo, ali ništa nije pomagalo. Bol je bio nesnosan. U tom momentu sam pomislila da je gotovo sa mnom. Mislila sam da mi je i telo stradalo jer sam dodirom osetila da mi je majica skroz pocepana - priča žena, koja je još u šoku.
Uspela je telefonom da pozove D. C. - Čuo sam njeno vrištanje i nisam uspeo da shvatim o čemu se radi. Za nekoliko minuta sam stigao u stan i odvezao je u bolnicu. I ja sam u šoku i ne znam zašto ljudi na ovaj način izražavaju mržnju i ljubomoru. Da ste je samo juče videli. Oko očiju imala je velike bele izrasline.
Sada je odlično - priča D. C. koji dežura pored svoje prijateljice iz straha da se napad ne ponovi.
D. C. je oženjen i ima dve kćerke, a nedavno je podneo zahtev za razvod. U policiji su rekli „Blicu" da je S. M. više puta prijavljivala pretnje i uznemiravanje, ali da se sve završavalo na upozorenjima, budući da je ona sama, navodno, odustajala od krivičnog i prekršajnog gonjenja.
