Izvor: Danas, 16.Dec.2015, 22:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravedna odluka
Ako smo i zaboravili prebrzo i prelako Haški tribunal, držeći do onoga što ovaj predstavlja samo prilikom godišnjica jugoslovenskih ratova, ili sasvim rubno i šturo prateći suđenja Karadžiću i Mladiću, onda smo dva puta u protekle dve nedelje imali priliku da se podsetimo njegove važnosti.
Doduše, kratkom zaboravu u javnom životu Srbije najviše je pogodovalo to što je izgleda na neko vreme Tribunal "zaboravio" na svog optuženika Vojislava Šešelja. Odnosno, uprkos >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << njegovom izrečenom stavu da se u Tribunalu neće pojaviti ni na izricanje presude, iz Haga nije stigao dopis o Šešeljevom vraćanju u pritvor u Sheveningen. Međutim, koliko početkom decembra stigao je nalog za hapšenje troje Šešeljevih radikala zbog nepoštovanja suda usled pokušaja uticaja na svedoke.
Ali, kako Francuska nije isporučila Florans Artman zbog istog dela, tako tumači Šešelj, ni Srbija ne mora da postupi prema nalogu. Biće interesantno stoga, kako će to izgledati u redovnom polugodišnjem izveštaju Serža Bramerca o saradnji sa Srbijom. Drugi slučaj koji je vratio Hag u žižu je odluka Žalbenog veća da naloži novo suđenje Jovici Stanišiću i Frenkiju Simatoviću. Oslobađajuća presuda je ukinuta zato što je nakon maja 2013 kada je doneta, toliko kritikovana "konkretna usmerenost" na zločine, koja je primenjena i na Momčila Perišića, u međuvremenu prestala da važi. Jer, aktivnosti Stanišića i Simatovića u Hrvatskoj i Bosni tretirane su u kontekstu uspostavljanja srpske vlasti, a ne "konkretne usmerenosti" na činjenje zločina.
Mora se istaći da je ova odluka Žalbenog veća pravedna, jer zaista kako je moguće da oni koji su stvorili, obučili i finansirali Jedinicu za specijalne operacije, da se ne pominju Arkanove i druge paravojne formacije, ne snose nikakvu odgovornost za ratne zločine? A snosi recimo haški osuđenik Mile Martić ili Momčilo Krajišnik?
Za Tribunal je ova odluka dobra već i zbog osporavanja kredibiliteta ovog suda, posebno imajući u vidu da teoretičari zavere smatraju da su se okrivljeni poput Stanišića sa zapadnim obaveštajnim službama na neki način nagodili. S tim što treba imati u vidu i da su se tokom prvog suđenja bivši šef Državne bezbednosti i njegov zamenik veći deo vremena branili sa slobode, za koju je država Srbija davala garancije. Mada su privedeni u akciji Sablja, sam njihov odlazak u Hag 2004. tretira se kao dobrovoljna predaja. Zato ako procedura ne potraje dugo, dvojica čelnika DB već za božićne praznike mogu biti opet na privremenoj slobodi.
.jpg)
