Izvor: Politika, 25.Jun.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oproštaj od evropskog jedinstva
Holandska vlada, prva posle britanske, priprema teren za parlamentarnu debatu o usporavanju integracionih procesa u EU
Hag – Holandija neće bez rezerve nastaviti da daje podršku bezuslovnoj integraciji nacionalnih država unutar EU, neće doprineti njihovom preobražaju u kontinentalnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << federaciju u kojoj bi postojeće državne strukture bile zamenjene panevropskim komesarijatima – kaže se u pismu holandske vlade, juče upućenom poslanicima parlamenta u Hagu, u koje je „Politika“ imala uvid.
Citirano pismo i propratno pismo ministra spoljnih poslova Fransa Timermansa smatraju se pripremnom građom za parlamentarnu debatu „o mehanizmima domovinske zaštite (Holandije) od stihijskih pokušaja Brisela da objedini ključne resore suverenih država i prenese nivo odlučivanja u centralu EU“.
Povod, ili kamen spoticanja, kako holandski parlamentarci kažu, bio je zahtev Evropske komisije (EK) za hitno sprovođenje takozvane harmonizacije sistema socijalne zaštite, po preporukama EU. „Možda zahtevana harmonizacija ima smisla u zemljama čije su ekonomije posrnule, ali nema nikakvog opravdanja u ekonomski vitalnoj Holandiji“, navedeno je u propratnom pismu šefa diplomatije Timermansa. Uz zaključak da epoha bezuslovnog stapanja u federativnu državu Evropu pripada prošlosti, Timermans je upozorio da će se svaki detalj daljih (planiranih) integracija negativno odraziti na raspoloženje birača.
* * *
Inicijativa holandske vlade ocenjena je u prvim reakcijama evropskih zvaničnika i analitičara kao „neočekivani i nagli zaokret“ Haga – okretanje od Berlina i priklanjanje stavovima Londona. Ovo pre svega zato što je vladajuća koalicija konzervativnih liberala i socijaldemokrata dobila izbore – upravo zahvaljujući zalaganju za što obimnije i što brže evropske integracije.
Raščlanjujući predloge za parlamentarnu raspravu u detalju, nameće se zaključak da Holandija, ipak, pušta „probni balon“ čije bi upravljanje u nekom poodmaklom stadijumu rasprave preuzeo – Berlin.
Dovoljno je uporediti okosnice holandskih i britanskih planova za očuvanje mehanizama suverenog odlučivanja, pa da se ustanovi razlika. London nastoji da vrati sve vitalne političke nadležnosti na nivo nacionalnih država, u resorima spoljne i bezbednosne politike, ali i one koje se odnose na ekonomske prinadležnosti. Sa druge strane, Hag se protivi stapanju njegovih nacionalnih fondova u evropske, dok se i dalje zalaže za zajedničko odlučivanje u domenima energetske politike, ekologije, u određivanju smernica politike dodele azila i kontrole migracije.
Ako se povede reč o ambicioznom planu „dalekosežnije federalizacije“ spoljne i bezbednosne politike EU – ostvarenje bi bilo i po ukusu SAD – Holanđani upućuju „na postojeća razmišljanja unutar EU“ koja se svode na to da se proces daljih integracija ne definiše krajnjim ciljem, ni određivanjem datuma. U Hagu se koristi izraz work in progress,što bi se u duhu rečenog moglo prevesti kao rad, odnosno zalaganje za napredak.
Zalaganje za napredak bez definicije krajnjeg cilja, istini na volju, ne polaže pravo na holandsko autorstvo. Izraz je prvi pomenuo u kontekstu bivši ministar spoljnih poslova Nemačke Joška Fišer. U pogledu srastanja EU u političku uniju, Fišer je pred auditorijumom Humbolt univerziteta u Berlinu u maju 2000. godine postavio, kaže se, doktrinu o relativnoj konačnosti evropskog projekta. „Neka buduća (evropska) federacija neće i ne sme nikada smeti da bude uzeta kao povod za degradaciju nacionalnih država u evropske pokrajine“, rekao je Fišer.
Na vrhuncu evropskih rasprava o neophodnosti srastanja EU u fiskalnu, a potom i u političku uniju, nemačka kancelarka je početkom 2012. godine istakla u intervjuu za britanski „Gardijan“ da (njena) vizija političke unije podrazumeva konstantno prerastanje EU u jedinstveni politički faktor. Time je stala na put svim tadašnjim spekulacijama da sadašnja vlada u Berlinu radi po „receptu“ Joške Fišera. U međuvremenu, međutim, kancelarka se korigovala, rekla je – nesporazume. „Dosadašnje (idealističke) sanjarije o sintetičkoj konstrukciji panevropske supersile nisu ništa drugo nego – sanjarije“, rečeno je „Politici“ u kabinetu vlade u Berlinu.
U krugovima bliskim vladi se tim povodom ističe da je Nemačka izvukla pouke iz „razmimoilaženja sa prijateljima“ o pitanju podrške ustanku u Libiji. „O nacionalnim interesima Nemaca mogu da odlučuju samo izabrani predstavnici nemačkog naroda“, kaže se u kabinetu. Pri tom se ne osporava ispravnost teze kritičara, po kojoj Nemačka insistira na svojoj (i na tuđoj) samostalnosti, ali rado prihvata vodeću „savetodavnu“ ulogu prema drugim članicama – ako je o nemačkom uticaju na relevantne odluke drugih vlada reč.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 25.06.2013.
