Izvor: B92, 13.Jun.2012, 16:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Obilje dokaza protiv Karadžića"

Hag -- Tužioci Haškog tribunala pozvali sudije da odbace zahtev Radovana Karadžića da bude oslobođen, tvrdeći da su u postupku dokazali njegovu krivicu za genocid.

Tužioci Haškog tribunala pozvali su sudije da odbace zahtev Radovana Karadžića da bude oslobođen, tvrdeći da su u nedavno okončanom dokaznom postupku dokazali njegovu krivicu za genocid i druge zločine nad Muslimanima i Hrvatima tokom rata u BiH.

Pošto je danas saslušalo argumente tužilaštva, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << raspravno veće će odluku o Karadžićevom zahtevu za oslobađanje saopštiti 28. juna, najavio je predsedavajući sudija O Gon Kvon.

U 11 tačaka, bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština; progon Bošnjaka i Hrvata širom BiH; teror nad civilima u Sarajevu dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje vojnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Kao neosporni politički vođa i vrhovni komandant vojske bosanskih Srba, Karadžić je, kako je danas naglasio tužilac Alan Tiger, pokušao da nasilno stvori "etnički čistu" srpsku državu sa "što je manje moguće neprijatelja", odnosno Muslimana i Hrvata, u njoj.

Tužilac je rekao da su snage pod Karadžićevom kontrolom u tom cilju do jeseni 1992. prognale stotine hiljada nesrpskih civila sa 70 odsto teritorije BiH, koju je on smatrao srpskom. Glavni strateški cilj bosanskih Srba - odvajanje od druga dva naroda - u 20 bosanskih opština ispunjen je, prema optužbi, masovnim ubistvima, deportacijom, nezakonitim pritvaranjem, mučenjem, bezobzirnim razaranjem i drugim zlodelima.

"Dokazano je da je u Srebrenici počinjen genocid i da je optuženi u njemu učestvovao kao vrhovni komandant srpskih oružanih snaga, s namerom da Muslimane delimično uništi kao etničku grupu", naglasio je zastupnik optužbe.

Kako je rekao, Karadžićevo naređenje da se u julu 1995. zauzme Srebrenica bilo je "vrhunac njegovih pokušaja da etnički očisti istočnu Bosnu" koje je počeo još u jesen 1992.

Karadžić je optužen za genocid nad više od 7.000 srebreničkih Muslimana koje je VRS streljala u danima pošto je zauzela tu enklavu, 11. jula 1995.

Tužilac Tiger odbacio je kao "lažnu" tvrdnju optuženog da nije znao za događaje u Srebrenici, ukazujući da je kao vrhovni komandant redovno dobijao izveštaje od svoje vojske o operaciji. Kao primer, tužilac je naveo da je Karadžić znao za prvo masovno ubistvo oko 1.000 srebreničkih Muslimana koje su njegove snage počinile u selu Kravica, dva dana po zauzimanju enklave.

Karadžićev civilni poverenik Miroslav Deronjić naredio je da žrtve budu pokopane u masovnu grobnicu, a sutradan se sastao sa predsednikom RS, kazao je Tiger.

Po njegovim rečima, Karadžić je naredio i da 13. jula 1995. hiljade Muslimana zarobljenih oko Srebrenice budu prebačene u Bratunac, odakle su sutradan odvedeni na više lokacija u okolini Zvornika gde ih je VRS sistematski pogubila.

Za naređenje da se zarobljenici pobiju znao je ceo komandni lanac VRS na čijem je čelu bio Karadžić, a operacija je sprovedena kao bilo koja druga, kazao je Tiger, napominjući da je "Karadžić pokušavao da prikrije masovno ubistvo i progon, a to čini i sada".

Opovrgavajući tvrdnju optuženog da su hiljade muslimanskih žena, dece i staraca napustile Srebrenicu dobrovoljno, tužilac je citirao Karadžićevu naredbu iz marta 1995. da VRS za civile u enklavi "stvori nepodnošljve uslove totalne nesigurnosti bez nade u život i opstanak u enklavi", što je vojska i učinila.

Nazivajući Karadžića "opsednutim genocidom", Tiger je tvrdio i da je izveo dovoljno dokaza da je predsednik RS odgovoran za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u još sedam bosanskih opština, u kojima su "hiljade" ubijene, a desetine hiljada proterane.

"Dokazano je da su hiljade i hiljade nesrba uzete za metu u cilju uništenja, a ne samo proterivanja", rekao je tužilac, navodeći primer Zvornika gde je sistematski ubijeno oko 2.000 muslimanskih muškaraca i logore kod Prijedora, poput Omarske u kojoj je "ubijanje bilo rutina" ili Trnopolja iz kojeg je 200 zarobljenika odvedeno na planinu Vlašić i ubijeno u avgustu 1992.

Tiger je naznačio i da dokazi neosporno potvrđuju da je vojska čiji je Karadžić bio zapovednik duže od tri godine podvrgavala stanovništvo Sarajeva "kampanji terora" nasumičnim granatiranjem i snajperisanjem.

"Dokazi pokazuju da je Karadžić upravljao tom kampanjom u svrhu ostvarenja svojih ciljeva, iako je bio svestan posledica", rekao je tužilac.

Sažimajući iskaze svedoka, Tiger je podvukao da ti napadi nisu imali nikakav vojni cilj i svrhu, nego su njima civili "kolektivno kažnjavani" za ofanzive Armije BiH ili odbijanje vlade u Sarajevu da prihvati mir pod uslovima Srba.

Kako je rekao jedan od svedoka, Karadžić i komandant VRS Ratko Mladić "držali su omču oko vrata Sarajeva, koju su zatezali ili popuštali" po svojoj volji. Nasuprot svojoj tvrdnji, Karadžić je uskraćivao civilima u Sarajevu hranu, struju, gas, koristeći to kao sredstvo pritiska na vlast u gradu, dodao je tužilac.

Tiger je odbacio i tvrdnju Karadžićeve odbrane da pripadnici Unprofora koje su Karadžićeve snage u junu 1995. uzele za taoce zapravo bili zarobljeni kao borci, zato što su se UN stavile na stranu bosanskih Muslimana.

Pošto raspravno veće iduće nedelje saopšti odluku o Karadžićevom zahtevu za oslobađanje, proces će biti nastavljen 16. oktobra kada će bivši predsednik RS, koji se brani sam, započeti svoju odbranu.

Karadžić je u pritvoru Tribunala u Sheveningenu od jula 2008, kada je uhapšen u Srbiji i izručen u Hag. Prvu optužnicu protiv Karadžića, sud je podigao u julu 1995. Suđenje je počelo u oktobru 2009, a tužioci su izvođenje dokaza okončali u maju ove godine.

Nastavak na B92...

Nezavisne Novine: Tužioci: Obilje dokaza Karadžićeve krivice za geonocid