Izvor: Politika, 05.Dec.2012, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nesposobnost tribunala da utvrdi činjenice.
Za pomirenje u regionu nije važan broj postupaka i presuda Haškog tribunala, okrivljenih ili oslobođenih, već svima dostupne i neupitne činjenice.
U regionu gde stručnost nije potreban preduslov da bi se doveo u pitanje ekspertski stav – teško da bi bilo koja presuda koja se kosi sa već uvreženim stavom bila prihvaćena.
Ovi stavovi su dijametralno suprotni u različitim zemljama, tako da nijedna presuda nije ni bila prihvaćena, bilo da se radi o dovođenju u pitanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << krivice bilo kaznene politike.
Od početka, Hag je trebalo da ima drugačiju politiku odnosa prema javnosti. Javnost njihovog rada trebalo je da bude bazirana na utvrđenim činjenicama o počinjenim zločinima, izjavama (u to vreme maloletnih) mojih vršnjaka koji su se izvlačili ispod gomile leševa kako bi sebi spasili život, podacima o masovnim grobnicama i ljudima koji godinama gledaju svako prekopavanje zemlje bagerima u potrazi za svojim najbližima.
U svakom slučaju, Haški tribunal nije imao kapaciteta, a ni namere, da procesuira sve zločine. Zadatak mu je bio da utvrdi odgovornost najodgovornijih, individualizuje krivicu i utvrdi činjenice.
Nažalost, kao i kod svakog sudskog postupka, žrtva i činjenice vezane za zločine, nisu u prvom planu. U prvom planu je optuženi. Svaki napor da se utvrde okolnosti u kojima se desio zločin i žrtve koje su stradale vezan je za optuženog.
Tako se istina o dešavanju u regionu, iz ugla tribunala, bazira na onima koji su osuđeni pred tribunalom. Jedino u tim slučajevima tribunal je van razumne sumnje utvrdio da je neki zločin počinjen.
Za nasleđe Haškog tribunala, najveći propust su presude kao što je presuda Gotovini i Markaču koje predstavljaju nesposobnost tribunala da utvrdi činjenice. Apelaciono veće obrazlaže ovu presudu neadekvatnošću standarda koje je koristilo tužilaštvo – margine greške od 200 metara za legitimnost vojnih ciljeva.
Kako u odvojenom mišljenju tvrdi sudija Pokar, u cilju donošenja adekvatne presude, neophodno je bilo primeniti drugi standard koji bi ukazao na to da li je bombardovanje četiri grada bilo protivpravno. Pokaru je to bilo važno zbog utvrđivanja odgovornosti Gotovine i Markača.
S druge strane, za uspostavljanje boljih odnosa u regionu i atmosfere neponovljivosti zločina, mnogo je važnije utvrditi da li je zajednički zločinački poduhvat izveden ili nije – na osnovu bilo kog relevantnog standarda.
Nažalost, ovom presudom, umesto da rasvetli činjenice o ratu u Hrvatskoj, sud ih je još više zamaglio. Sud je utvrdio da, u slučaju Gotovine i Markača, pretresno veće nije adekvatno „izmerilo grešku” to jest da nije korišćen adekvatan standard, da bi apelaciono veće van razumne sumnje moglo da utvrdi da je granatiranje ovih gradova bilo protivpravno.
S obzirom na to da je rad Haškog tribunala u završnoj fazi i da ne postoji kapacitet (politička volja) da se u Hrvatskoj sudi bilo kome za ovaj zločin, tribunal je propustio poslednju priliku da utvrdi činjenice koje su od suštinske važnosti za odnose u regionu.
Presuda Haradinaju, iako drugačija po svojoj prirodi, pokazuje da su suđenja u kojima tužilaštvo ne uradi dovoljno da potkrepi optužnicu sa dovoljno dokaza, a sud nema sposobnosti da zaštiti svedoke, ima jednako opasne posledice po region.
Zbog navedenog, zadovoljstvo predsednika tribunala uspesima i postignućima tribunala je pre svega nekritično, a onda i nerealno. Uspostavljanje Haškog tribunala predstavlja korak napred u nekažnjivosti zločina na međunarodnom nivou, utvrđene činjenice postavljaju osnovu za istorijsku građu, a neki užasni zločinci su se našli iza rešetaka, ali njegov sveukupan doprinos pomirenju u regionu je upitan.
Haški tribunal se može uporediti sa preciznim mehanizmom gde su i milimetarske greške fatalne. Ukoliko Haški tribunal nije uspeo da utvrdi marginu za protivpravno bombardovanje tokom „Oluje”, trebalo bi da utvrdi marginu i posledice svojih grešaka jer će, na ovaj način, nacionalizmi u regionu stvoriti osnovu za neko novo krvoproliće.
*Građanske inicijative
Maja Stojanović
objavljeno: 05/12/2012
