Izvor: Magyar Szó, 27.Maj.2015, 21:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema potrebe za žurbom
Ljiljana Smajlović: „Srbija bi morala da se drži toga da Hag iz pravnog pogleda uredi sva otvorena pitanja.“
U ministarstvu pravde su juče potvrdili da je stigao dopis Haškog tribunala u kojem se traži povratak predsednika Srpske radikalne stranke, Vojislava Šešelja, u tribunal. Dnevni list „Politika“ je već pre zvanične potvrde stizanja dokumenta objavila isti.
U dopisu stoji da apelaciono veće Haškog >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << tribunala traži neodložno privođenje i izručenje Šešelja od strane srpske vlade. Apelacioni sud je kao rok izručenja Šešelja Hagu označio jučerašnji dan, dodajući da ukoliko srpske vlasti ne uspeju otpratiti Šešelja do tribunala, onda to moraju što pre učiniti. Prema apelacionom sudu Šešeljevo zdravstveno stanje nije prepreka izručenju.
Na jučerašnjoj sednici vlade nije bilo reči o izručenju Šešelja. Srbija poštuje svoje rokove, a ne „irealnosti koje joj neko nameće“ - rečeno je portalu B92 nakon sednice.
Vlada će na nekoj od sledećih sednica da se bavi ovim pitanjem, ali samo nakon što Tribunal da informacije o svim relevantnim detaljima ovog slučaja – izjavio je Rasim Ljajić, predsednik nacionalnog saveta zaduženog za saradnju sa Haškim tribunalom. Premijer, Aleksandar Vučić, je u ponedeljak izjavio da čim iz Haga stigne zahtev za izručenje radikalskog vođe, srpska vlada će postupiti u skladu sa zakonima države i međunarodnim pravnim normama.
Šešelj je juče ponovio svoju raniju izjavu da samoinicijatinvo neće da se vrati u Hag, ali neće ni da se skriva. Od sada sve zavisi od vlade – dodao je.
Glavna i odgovorna urednica „Politike“, Ljiljana Smajlović, je za „Mađar so“ analizirala situaciju.
- Na šta ukazuje činjenica da savet sudija koji sudi u slučaju Šešelja, od kraja marta nije postupio po naređenju apelacionog suda?
– Nedvosmisleno se vidi da Žan-Klod Antoneti, predsednik sudskog saveta, jednostavni ignoriše martovsku odluku apelacionog suda da se Šešelj mora vratiti u Hag. Vidi se i da apelacioni sud nije uspeo nagovoriti sudiju Antonetija da zahteva povratak Šešelja i da je zbog toga ovo telo moralo samo zahtevati od Srbije Šešeljevo izručenje. Prema mojim saznanjima apelacioni sud nema ovakve nadležnosti. Optuženik spada u nadležnost apelacionog suda samo ako postupak protiv njega dospe do apelacione faze. U Šešeljevom slučaju nije doneta presuda, optuženi zbog toga nije mogao predati žalbu, što znači da njegov slučaj nije pred apelacionim sudom. Da ovo telo nije nadležno po ovom pitanju, vidi se i iz činjenice da je od nadležnog sudskog veća tražilo formulisanje potrebnog dopisa. Iz pravnog ugla gledano, ceo slučaj je veoma problematičan, kao i sve drugo što se u slučaju Šešelja na tom sudu događa. Srbija bi trebala da traži barem toliko da nadležni u Hagu rasčiste ove pravne zavrzlame.
-Kakvom se logikom vodi Haški tribunal kada je u novembru, pozivajući se na njegovo zdravstveno stanje, privremeno pustilo na slobodu Šešelja, a sada izjavljuje kako njegovo zdravstveno stanje nema uticaja na njegov povratak?
– Haški tribunal funkcioniše prema selektivnoj pravdi pobednika, jer se radi o političkom sudu. To se najviše pokazalo u slučaju Šešelja. Naravno, ni kod ovog procesa nije svejedno da li je na čelu sudskog saveta jedan Francuz. Antoneti zakone i propise tumači krajnje brižljivo, i zbog toga ima veoma kritičan stav prema krivičnom delu izvedenom u zajedničkom kriminalnom poduhvatu. Baš je to krivično delo na osnovu kojeg su brojni optuženi i osuđeni u Hagu. U većini slučajeva se nije moglo dokazati da su optuženi sami počinili određene zločine, ali je u slučaju tih zločina za osudu dovoljno i da je dato delo učinila osoba koja je u vezi sa optuženim. Ova vrsta zločina se pojavljuje prvenstveno u anglosaksonskom pravnom poretku, dok se Antoneti drži kontinentalnog pravnog poretka. Zbog toga je Antoneti dao veću slobodu Šešelju i dozvolio da se brani na prilično buran način. Verovatno je zbog toga vođa radikala uspeo da dokaže da pojedini svedoci tužilaštva ili ne govore istinu ili nisu najkompetentniji da ocene dešavanja u Srbiji. Da haški tribunal nije nezavistan od politike, dokazuju i aktuelne činjenice. Sudija je pustio Šešelja u Beograd iako je vođa radikala unapred izjavio da se dobrovoljno neće vraćati. Nakon toga je sudija mesecima tolerisao da Šešelj stupa pred javnost sa izjavama koje su u najmanju ruku diskutabilne. Na kraju je Šešelja pozvao da se vrati u Hag zbog jedne izjave koju je dao prvog dana provedenog na privremenoj slobodi. Navodno je pušten na privremenu slobodu zbog teške bolesti, a sad više ni to nije merodavan razlog. Pravno gledano to su sve nelogičnosti.
- Kako prema Vašem mišljenju u sadašnjoj situaciji treba da postupi srpska vlada?
– Srbija je postupila pravilno kada je izjavila da ne prihvata nikakve uslove i nema nameru osigurati uslove da uhapsi Šešelja. Država je ovaj stav formulisala jer je Šešelj unapred rekao da se neće pridržavati ni jednog uslova puštanja na privremenu slobodu. Nadam se da će Srbija ostati konsekventna i da će se prema Šešelju ponašati kao prema teško bolesnom srpskom građaninu čije vraćanje u Hag nije naredio sudija koji vodi njegov postupak. Srbija bi morala zahtevati da Hag iz pravnog ugla uredi sva otvorena pitanja. Ništa ne opravdava žurbu u slučaju odluke tela koja po datom pitanju nema nikakve nadležnosti.
- Da li je puka slučajnost ili vršenje pritiska to što je glavni tužilac Serž Bramerc baš sada posetio Srbiju?
– To ne mogu da procenim. Tokom godina sam naučila da glavni haški tužioci nikad ne dolaze slučajno i da njihov dolazak uvek predstavlja neku vrstu pritiska.
