Izvor: Blic, 12.Nov.2013, 22:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Meron: Tribunal nije pod političkim pritiskom

Nema nikakvih političkih pritisaka na Haški tribunal, izjavio je predsednik Tribunala Teodor Meron i dodao da je to potpuna istina i da kada neko dođe u njegove godine, a to je 83, "stvari vidi sa perspektivom".

- Ne treba mi karijera. Jedino o čemu treba da mislim je moja sudijska savest. Nema političkog pritiska na Tribunal. Ne mogu da se setim nijednog slučaja u 12 godina, koliko sam u Tribunalu, da smo bili pod >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bilo kakvim političkim pritiskom od bilo koga - rekao je Meron u intervjuu listu "Danas".

On je dodao da zna i da bi, kada bi nekom od njegovih kolega, u šta je potpuno uveren, prišao neki predstavnik vlade i rekao: "Dobro, pričamo o ovom slučaju i nadamo se da ćeš ići ovim, a ne onim putem", od te osobe bilo zatraženo da odmah napusti Tribunal, zato što je Savet bezbednosti UN ustanovio ovaj tribunal kao nezavisan sud i članovi tog suda su veoma svesni svoje istorijske odgovornosti.

On je ubeđen da kada bi, kako je rekao, bilo nekog političkog pritiska, svaki sudija Tribunala to odmah odbacio.

- Ali je zanimljivije ono što sam rekao ranije, a to je da na nas nikada nije bilo nikakvog političkog pritiska. Jednostavno se ne bi usudili - dodao je on.

Meron je podsetio da je od 161 optuženika, posle perioda od skoro pola veka nekažnjivosti, Haški tribunal uspeo da dobije dovoljnu saradnju s međunarodnom zajednicom, uključujući i zemlje bivše Jugoslavije, da mu izruče ili da ubede sve optuženike da se predaju. On tvrdi da je kvalitet njihovih presuda veoma visok.

Meron je najavio da će ići u Sarajevo na konferenciju, gde će se sresti s "Majkama Srebrenice" i izrazio nadu da će videti i "drugu stranu medalje".

Na pitanje kako objašnjava da neko u prvostepenom postupku bude osuđen na 20 godina, a zatim ga Žalbeno veće oslobodi, Meron je odgovorio da se to pitanje može postaviti u svakom sistemu u nacionalnoj jurisdikciji, jer i u Sloveniji, Srbiji, u svakoj zemlji, u svakom međunarodnom sudu imate sistem preispitivanja.

On je rekao da zna da u međunarodnoj zajednici, a posebno u bivšoj Jugoslaviji nisu srećni zbog dužine trajanja suđenja.

- To je nešto što pokušavamo da unapredimo, da popravimo procedure da bi proces bio efikasniji i brži. Ali, moramo se setiti i biti svesni da su naša suđenja veoma nesvakidašnja - dodao je Meron.

"Nije pravedno što UN nisu napravile fond za žrtve"

Meron je kazao da su predsednici Tribunala, uključujući i njega, govorili u Savetu bezbednosti UN da nije korektno i pravedno što UN nisu napravile neki fond za reparaciju žrtava ratnih zločina u bivšoj Jugoslaviji.

- Na kraju, međunarodna zajednica mora proširiti svoj pristup u radu na predmetima ratnih zločina. To je vrlo dobra polazna tačka, a polazna tačka je pravda, utvrđivanje individualne krivične odgovornosti i procesuiranje zločina. Mislim da bi žrtve, neko ko je izgubio ruku ili nogu ili je patio na neki drugi način, trebalo da imaju pravo na nekakvu reparaciju - rekao je on.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...