Izvor: B92, 18.Nov.2012, 10:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Markač na čelu kolone u Vukovaru

Beograd, Vukovar -- General Mladen Markač sa hrvatskim vrhom predvodio je kolonu sećanja za žrtve Vukovara u kojoj je bilo oko 50.000 ljudi. Šljivančanin čestitao generalima.

Markača je Haški tribunal oslobodio krivice za ratne zločine u operaciji "Oluja".

Dolazak Markača u Vukovar, na centralnu manifestaciju Dana sećanja na žrtve i 21. godišnjice pada grada, izazvao je opšte oduševljenje velikog broja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << građana, preneli su hrvatski mediji.

Haški tribunal je u petak doneo oslobađajuću presudu za hrvatske generale Markača i Antu Gotovinu koji su u prvostepenoj presudi bili osuđeni na 18, odnosno 24 godine zatvora za zločine počinjene tokom i nakon vojne akcije hrvatske vojske Oluja avgusta 1995. godine.

Tokom te akcije 200.000 Srba je izbeglo, a 2.000 je poginulo.

Kolonu sećanja, na putu od pet i po kilometara od vukovarske bolnice do Memorijalnog groblja žrtava iz Domovinskog rata, vodio je državni vrh, u njoj su bili veterani, građani, ali i u Hagu oslobođen policijski general Mladen Markač. Markač se pojavio u krugu vukovarske bolnice okružen penzionisanim pripadnicima specijalne policije.

Prva potpredsednica Vlade Hrvatske i ministarka spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusić izjavila je u Vukovaru da ne očekuje ništa posebno posle oštrih reakcija iz Srbije na oslobađujuću presudu generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču. "Verovatno će još biti reakcija ovakvih kakvih je bilo. Nakon toga moramo početi gledati u budućnost. Ovde je podvučena crta jasno i formalno", rekla je Pusić, prenose hrvatski mediji.

"Još sam pun utisaka i beskrajno srećan. Posle ćelije od deset kvadrata sad sam na slobodi i okružen potporom ovolikog broja ljudi koji i uz mene i uz generala Gotovinu uvek bili. Danas smo svi skupa, sva srca zajedno kucaju, je l' može biti lepše", zapitao je Markač.

Sada smo dobili slobodu za Oluju, ona je prestala biti pretnja, a mi nismo ratni zločinci nego časni vojnici, rekao je Markač. Kod Memorijalnog groblja molitvu za sve poginule i nestale hrvatske branioce i civile u borbama za Vukovar vodio đakovački i osječki nadbiskup Marin Srakić.

"Opet smo zajedno ovde da se setimo stradanja Vukovara, da se setimo nevinih žrtava i da svojoj deci obećamo da se nikada ništa slično neće ponoviti", rekao je Josipović novinarima.

U koloni je bio i premijer Zoran Milanović koji je, kako prenose hrvatski mediji, rekao da treba rešiti pitanje nestalih u Vukovaru.

I u Škabrnji, selu u zadarskom zaleđu, danas je obeležena 21. godišnjica stradanja tog mesta. Na današnji dan su pripadnici JNA iz sastava Kninskog korpusa pod komandom Ratka Mladića i pobunjenih Srba ušli su u Škabrnju. Ubijena su 43 civila i hrvatska branitelja.

Gotovina je ranije rekao da danas neće doći u Vukovar i da se ima kada pokloniti svojim poginulim saborcima.

Ratni sukobi počeli su 13. avgusta 1991, a JNA je zauzela grad 18. novembra. Borbe za Vukovar trajale su 86 dana, a u njima je, kako se procenjuje, poginulo između 3.000 i 5.000 ljudi, uglavnom civila. U sukobima je razrušeno 90 odsto grada.

Civilna vlast u Vukovaru je uspostavljena početkom decembra 1991. godine. Doneta je odluka da Vukovar bude administrativni centar "Srpske oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema".

Istočna Slavonija bila je pod upravom Prelazne administracije UN (UNTAES) od 15. januara 1996. godine do 15. januara 1998, kada je vraćena pod upravu Hrvatske.

Za zločine u Vukovaru Međunarodni tribunal u Hagu je optužio nekadašnjeg gradonačelnika tog grada Slavka Dokmanovića, trojicu bivših oficira JNA - Mileta Mrkšića, Veselina Šljivančanina i Miroslava Radića, i bivšeg predsednika "vlade" te oblasti Gorana Hadžića.

Dokmanović je uhapšen u junu 1997, a godinu dana kasnije izvršio je samoubistvo u pritvorskoj jedinici Tribunala. Mile Mrkšić je osuđen na 20 godina zatvora, Veselin Šljivančanin pravosnažno na 10 i u međuvremenu je pušten na prevremenu slobodu, a Miroslava Radića haški Tribunal je oslobodio krivice.

Haški optuženik Goran Hadžić je bio u bekstvu do jula 2011. godine kada je uhapšen i izručen Tribunalu u Hagu, gde mu je pre mesec dana počelo suđenje.

Pred srpskim pravosuđem 15 osoba je pravosnažno osuđeno na višegodišnje kazne zatvora zbog ratnih zločina na teritoriji Vukovara 1991. godine.

Na mestu stradanja oko 200 civila i vojnika zarobljenih nakon pada Vukovara otvoren je 2006. spomen-dom "Ovčara".

Vence su položile i delegacije Hrvatskih oružanih snaga, policije, kao i 204. Brigade HV koja je 1991. godina branila grad i u čije ime je venac položio poslednji komandant odbrane grada Branko Borković.

Šljivančanin čestitao generalima

Bivši oficir JNA, koji u Hagu osuđen na 10 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja u mučenju zarobljenika nakon pada Vukovara 1991. godine, pozdravio je odluku Haškog suda u slučaju hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača.

"Čestitam Gotovini i Markaču što su na slobodi, što su došli svojoj kući, svojoj porodici. Posebno im čestitam što ih njihova država štiti i što ih narod slavi kao heroje", kaže on.

Zločine počinjene tokom i nakon operacije Oluja on stavlja na teret političarima koji su tada vodili Hrvatsku, pre svega Franji Tuđmanu.

"Ako međunarodna zajednica misli da toliki broj proteranih nije zločin, tu nisu krivi generali! Oni su, kao i mi, dobijali zadatke od države koje su časno izvršavali. Samo što je njihova država stala iza njih, a ovi naši su u stalnom strahu šta će reći ovaj, šta će reći onaj. O Hrvatima može da misli šta ko hoće, ali su nam održali lekciju iz dostojanstva i trebalo bi da učimo od njih", smatra Šljivančanin koji je nakon izdržane dve trećine kazne izašao iz zatvora 7. jula 2011. godine.

Bitka za Vukovar

Po službenim hrvatskim izvorima, bitka za Vukovar počela je 25. avgusta, iako srpski izvori navode 13. avgust.

Borbe su se završile 18. novembra 1991. slomom odbrane grada koji je branilo oko 1.800 pripadnika Zbora narodne garde i policije i dobrovoljaca HOS-a u 204. vukovarskoj brigadi, iako se kvart Borovo Naselja borio još dva dana.

U borbama su s hrvatske strane poginula 1.624 lica, a ranjeno ih je više od 2.500, ukupne procene poginulih su od 3.000 do 5.000 ljudi, a razrušeno je skoro 90 odsto objekata u gradu.

Oko pet hiljada zarobljenika provelo je nekoliko meseci u zatvorima i logorima na istoku Hrvatske i u Srbiji, a nakon borbi iz grada je moralo otići oko 22.000 građana.

Na popisu zatvorenih i nestalih lica još je 436 lica kojima se trag gubi u Vukovaru.

Na širem području Vukovara su ekshumirane 1.232 žrtve rata, od kojih 938 iz masovne grobnice na vukovarskom Novom groblju, 200 na Ovčari, a ostale u drugim delovima Vukovara i okolnim mestima.

Civilna vlast u Vukovaru formirana je početkom decembra 1991. a Vukovar je bio administrativni centar "Srpske automomne oblasti (SAO) Slavonije, Baranje i zapadnog Srema".

To područje bilo je pod upravom Prelazne administracije UN (UNTAES) od 15. januara 1996. godine do 15. januara 1998, kada je vraćena pod upravu Hrvatske.

Miran prelazak tog područja omogućio je da većina Srba ipak ne ode u zbegova kao što je to bilo u ostatku Krajine, pri čemu se polovina još nije vratila.

Nastavak na B92...

Akter: Markač na čelu kolone u Vukovaru

RTV Pink: Markač predvodio kolonu u Vukovaru