Izvor: RTS, 20.Dec.2012, 15:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kutiljero mora da svedoči
Haški tribunal naložio Žozeu Kutiljeru da svedoči na suđenju Radovanu Karadžiću. Bivši međunarodni posrednik za BiH, Karadžićevoj odbrani, rekao da je Sarajevo bilo ohrabreno da odbaci njegov mirovni plan, iako je bio "skoro isti" kao onaj koji je kasnije prihvaćen u Dejtonu.
Posebnim nalogom (subpoena) Haški tribunal je obavezao portugalskog diplomatu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Žozea Kutiljera da svedoči na suđenju bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću tokom dokaznog postupka odbrane.
Kutiljero će, prema obavezujućem nalogu, na procesu Karadžiću svedočiti 19. februara 2013. godine o okolnostima vezanim za odluku Sarajeva da odbaci njegov mirovni plan, ali i saznanjima o ekploziji u Ulici Vase Miskina, u kojoj je, u redu za hleb, poginulo 26 osoba.
Kutiljero je od 1991. do 1992. godine bio međunarodni mirovni posrednik čije su principe za preuređenje Bosne i Hercegovine u tri etnička dela, početkom 1992. godine, prihvatili lideri bosanskih Muslimana, Srba i Hrvata.
Muslimansko vođstvo, predvođeno Alijom Izetbegovićem, ubrzo je, međutim, promenilo stav i povuklo podršku Kutiljerovom planu, kako se veruje, na sugestiju SAD.
Kutiljero je dao izjavu Karadžićevoj odbrani, ali je odbijao da, kao bivši međunarodni posrednik, svedoči na suđenju, tvrdeći da bi to moglo ugroziti poverenje u posrednike strana u budućim konfliktima.
Raspravno veće predsedavajućeg O Gon Kvona odbilo je, međutim, taj argument i obavezalo Kutiljera da se pojavi u sudnici, ocenjujući da je njegov iskaz relevantan za proces.
U izjavi Karadžićevoj odbrani, Kutiljero je ocenio da je "istinska tragedija" što je sporazum koji su nacionalne zajednice u BiH postigle uz njegovo posredovanje propao, podsećajući da je mirovno rešenje postignuto u Dejtonu, tri godine kasnije, "gotovo isto", što znači da su "nebrojeni životi mogli biti sačuvani".
Portugalski diplomata je potvrdio da su Karadžić i drugi lider bosanskih Srba insistirali na nastavku pregovora o principima Kutiljerovog plana.
"Predsednik Izetbegović i njegovi savetnici bili su ohrabreni da ponište taj dogovor i da se bore za unitarnu bosansku državu od dobronamernih činilaca spolja koji su mislili da znaju najbolje", rekao je Kutiljero, aludirajući na ulogu SAD.
"To sam verovao tada i to verujem sada", zaključio je bivši mirovni posrednik izjavu Karadžićevoj odbrani.
Takođe, Kutiljero je naglasio da je verovao da je "apsurdno kriviti samo Srbe za situaciju u BiH" zato što su "sve strane krive".
Bivši mirovni posrednik potvrdio je i da mu je portugalski oficir koji je služio u Unproforu u Sarajevu, preneo da je ubeđen da je granata koja je 27. maja 1992. ubila 26 građana u redu za hleb u ulici Vase Miskina bila ispaljena sa područja gde su bili položaji muslimanskih snaga. Taj oficir učestvovao je u istrazi o eksploziji u redu za hleb.
Tražeći da raspravno veće Kutiljeru stoga uputi obavezujući nalog (subpoena) za svedočenje, Karadžićeva odbrane, podsetila je i da su neki mirovni posrednici, poput lorda Dejvida Ovena, već svedočili pred Tribunalom.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce.
