Izvor: B92, 20.Apr.2012, 22:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Karadžić tražio svedočenje Abdića

Hag -- Radovan Karadžić traži od hrvatske ambasade u Hagu da mu dostavi kopije snimaka, transkripte, svedočenja i izjave Fikreta Abdića tokom suđenja u Karlovcu 2003.

Karadžić je pozvao Abdića da bude svedok odbrane u njegovom slučaju, saopštio je Haški sud.

Karadžić je, takođe, tražio snimke razgovora presretnutih između 1991. i 1995. godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u kojima jedan od učesnika bilo ko od sledećih ličnosti: Alija Izetbegović, Ejup Ganić, Hasan Čengić, Bakir Izetbegović ili Omer Behmen.

"Hrvatska vlada bila je dovoljno ljubazna da obezbedi korisnu kolekciju presretnutih razgovora srpskih lidera i razotkrije presretnute razgovore lidera bosanskih muslimana, što će mi omogućiti da u svojoj odbrani pokažem da su bosanski muslimani činili zločine i za njih krivili Srbe, kako bi izazvali međunarodnu intervenciju", navodi Karadžić u pismu hrvatskoj ambasadi u Hagu.

Karadžić je, takođe, zatražio od Haškog suda da izda obavezujući nalog i omogući intervju sa bivšim izaslanikom Ujedinjenih nacija tokom rata u BiH Torvaldom Stoltenbergom i da on bude svedok na njegovom suđenju.

On je juče za radio Slobodna Evropa rekao da je za strane diplomate u vreme rata bilo poželjno da budu protiv Srba, da bi izbegli kritike i bili prihvaćeni.

Stoltenberg, koji je zbog želje da bude nepristrasan kritikovan da je prosrpski orijentisan, kaže da je na kraju bio prinuđen da umesto srpskog koji je naučio tokom diplomatske službe u Beogradu u pregovorima koristi engleski.

Zamerano mu je što, kada govori srpsko-hrvatski jezik, previše koristi srpsku varijantu, a premalo hrvatsku. Stoltenberg je istakao da ni tada nije želeo - kao ni sada - da bude sudija već da kao izaslanik UN doprinese zaustavljanju rata.

Prema njegovom mišljenju, mirovni plan iz 1993. godine bio je povoljniji za Bošnjake od Dejtonskog sporazuma, ali su ga oni odbili na sugestiju SAD. O ulozi Sjedinjenih Država, Stoltenberg je rekao su "svojevremeno otežale postizanje dogovora".

On je objasnio da se najpre nadao da će se SAD mnogo ranije uključiti u pregovore, ali da je uvažio odgovor tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona da je to evropsko pitanje. Stoltenberg je podsetio da su lord Oven, kao predstavnik EU, i on, u ime UN uspeli da u jesen 1993. godine izdejstvuju usmeni pristanak sve tri strane na mirovni sporazum, ali da su predstavnici Bošnjaka potom saopštili da ne mogu da prihvate taj dokument, jer su ih tako savetovale američke vlasti.

Karadžić je pred Haškim tribunalom optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja tokom rata u BiH 1992-1995. godine. Posle 13 godina u bekstvu, u julu 2008. godine je uhapšen u Srbiji i istog meseca izručen Tribunalu. Pošto se pred sudom nije izjasnio o krivici, u njegovo ime je navedeno da se ne oseća krivim ni po jednoj tački optužnice.

Suđenje mu je počelo u oktobru 2009. godine. Karadžić pred sudom zastupa samog sebe.

Nastavak na B92...