Izvor: NoviMagazin.rs, 20.Mar.2019, 09:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karadžić osuđen na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici i zločina protiv čovečnosti u BiH
Međunarodni sud u Hagu danas je pravosnažno osudio bivšeg predsednika Republike Srpske (RS) Radovana Karadžića na doživotni zatvor, zbog genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti u BiH.
Sud je Karadžiću povećao kaznu, pošto je prvostepenom presudom bio osuđen na 40 godina zatvora.
Karadžić (73) nije pokazao gotovo nikakvu reakciju kada je sudija Van Jensen (Vagn Joensen) iz Danske pročitao osuđujuću presudu, navodi Asošiejted pres.
Jensen je rekao da je pretresno veće pogrešilo kada je osudilo Karadžića na 40 godina zatvora, imajući u vidu obim i "sistematsku okrutnost" njegovih zločina.
Kako prenose novinari BIRN-a, Jensen je kazao da su potvrđene sve tačke optužnice iz prvostepene presude, osim nekolio incidenata u tački koja se odnosi na 20 opština.
Izrečenu presudu glasno su pozdravili oni koji su pratili suđenje na galeriji suda.
Foto: Beta, AP / Peter Dejong
Uoči izricanja presude nekadašnjem lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću pred naslednikom Haškog tribunala, pred sudnicom su i rođaci žrtava rata u Bosni i Hercegovini i oni koji Karadžiću pružaju podršku.
"Vreme je da plati za ono što je učinio", rekla je Munira Subašić iz organizacije Majke Srebrenice.
Ona je navela, kako prenosi Asošiejted pres, da će sud "počiniti genocid nad pravdom" ako Karadžić bude osuđen na manje od doživotnog zatvora.
S druge strane, N1 prenosi da je jedan čovek ispred suda došao s transparentom s porukom da je reč o političkom sudu i da su Karadžić i ratni komandant bosanskih Srba Ratko Mladić prvostepeno osuđeni bez dokaza.
Tom prilikom je došlo do incidenta kada su tom čoveku prišli članovi porodica žrtava i njihovih udruženja.
Kako navodi N1, on je rekao da "ide po pištolj pa će se vratiti".
Drugostepena presuda Radovanu Karadžiću će biti jedna od poslednjih izrečenih pred naslednikom Haškog tribunala.
Karadžić je pre dve godine osuđen na doživotnu robiju za genocid u Srebrenici i druge zločine tokom rata u Bosni.
Foto: Beta, AP / Peter Dejong
Međunarodni sud u Hagu izreći će danas pravosnažnu presudu bivšem predsedniku Republike Srpske (RS) Radovanu Karadžiću, koga je Haški tribunal 2016. nepravosnažno osudio na 40 godina zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti u BiH.
Na tu presudu, žalbe su uložili i Karadžić i haški tužioci.
Karadžić koji je u sudskom pritvoru u Sheveningenu od 30. jula 2008. zatražio je da bude oslobođen ili da mu se ponovo sudi. Tužilaštvo je žalbom zatražilo da Karadžić bude osuđen na doživotni zatvor.
Apelacionim većem koje će izreći pravosnažnu presudu Karadžiću predsedava sudija Van Jonsen iz Danske. U veću su još sudije: Ivo Rosa iz Portugala,Grasijela Santana iz Urugvaja, Hose Solasa (Jose Soleasa) iz Španije i Vilijam Sekule iz Tanzanije.
Foto: Beta, AP / Peter Dejong
Većem je predsedavao američki sudija Teodor Meron, ali se on povukao pošto je Karadžićeva odbrana tražila njegovo izuzeće zbog navodne pristrasnosti.
Tribunal je 24. marta 2016. Karadžića proglasio krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.
Po prvostepenoj presudi, srpske oružane snage, čiji je Karadžić bio vrhovni komandant, sistematski i planski su, u julu 1995, streljale "najmanje 5.115 muslimanskih muškaraca" iz Srebrenice s genocidnom namerom da ih unište kao etničku grupu.
Pored genocida, Karadžić (73) osuđen je za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca.
Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.
Raspravno veće je Karadžića oslobodilo krivice po tački optužnice za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u još sedam bosanskih opština, ocenjujući da tu optužbu tužilaštvo nije dokazalo.
Prvu optužnicu protiv Karadžića, Haški tribunal podigao je u julu 1995.
Vlasti Srbije uhapsile su Karadžića, kako su saopštile 21. jula 2008. godine u Beogradu. Karadžićevi advokati tvrdili su, međutim, da je on bio uhapšen 18. jula i da je tri dana držan na nepoznatom mestu.
