Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Jul.2011, 19:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Karadžić i Tunens oprečno o strateškim ciljevima

HAG -

Optuženi Radovan Karadžić tvrdio je danas pred Haškim tribunalom da su strateški ciljevi koje je vrh bosanskih Srba usvojio bili "legitimni" i "ostvareni političkim sredstvima", a vojni veštak optužbe Rejno Tunens (Rheynaud Theunens) to je negirao, navodeći da je te ciljeve silom ostvarivala Vojska Republike Srpske.

Po Karadžićevim rečima, Dejtonski mirovni sporazum bio je "odraz" šest strateških ciljeva >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << bosanskih Srba. Tunens je to opovrgavao, podsećajući da su među neostvarenim ciljevima bili podela Sarajeva i potpuno razdvajanje tri bosanska naroda.

Karadžić, optužen za genocid nad nesrbima i progon Muslimana i Hrvata u BiH, rekao je da su "legitimni politički ciljevi" bosanskih Srba bili "overeni u Dejtonu", odnosno "ostvareni političkim sredstvima".

Među ciljevima koje je u maju 1992. usvojila Skupština RS sveobuhvatni je bio razdvajanje od Muslimana i Hrvata, a zatim su sledili podela Sarajeva, uklanjanje Drine kao granice, proboj koridora ka Srbiji, izlaz na Jadransko more i drugi.

Te ciljeve haško tužilaštvo koristi kao dokaz zločinačke namere tadašnjeg predsednika RS Karadžića i njegovih saradnika da sa teritorija koje su smatrali srpskim trajno uklone druge narode.

Dejton odrazio vojno stanje na terenu

Unakrsno ispitujući Tunensa, Karadžić je insistirao da su to bili "politički ciljevi" koje je on upotrebljavao u pregovorima, sugerišući da ih Vojska RS nikada nije dobila, niti bila pozvana da ih sprovede.

Tunens je uzvratio da su se operacije Vojske RS bazirale na direktivama vrhovne komande, samog Karadžića kao vrhovnog zapovednika, i Glavnog štaba, koje su sve bile u skladu sa šest strateških ciljeva.

"Dejton je odrazio vojno stanje na terenu, na svim stranama", kazao je svedok.

Na Karadžićevu tvrdnju da je najvažniji cilj vrha i armije bosanskih Srba bila "zaštita naroda od pokolja, kao i teritorija", Tunens je citirao Direktivu broj 2 u kojoj, krajem jula 1992, komandant VRS Ratko Mladić ističe da je "vojska oslobodila sve teritorije koje smatra svojim i omogućila učešće političkog i vojnog rukovodstva u pregovorima sa pozicije jačeg".

U istoj direktivi, general Mladić je, kako je Tunens naveo, probijanje Posavskog koridora nazvao "ostvarenjem vekovne težnje srpskog naroda u BiH da se spoji sa Srbijom".

Veštak optužbe ocenio je da "to daleko prevazilazi" ono što je Karadžić nazvao "odbranom naroda".

Karadžić je tvrdio da vrh i vojska RS nikada nisu nameravali da zadrže oko 70 odsto teritorije BiH, koje su kontrolisali u leto 1992. i da su bili spremni da se tokom pregovora odreknu mnogih područja.

Istovremeno, optuženi je rekao i da su "srpski ciljevi bili da se sačuvaju srpske teritorije" i da VRS nikada nije zauzela područja koja "nisu bila srpska". Nasuprot tome, po Karadžićevim rečima, Armija BiH je imala za cilj da "osvoji celu BiH" i probije blokadu Sarajeva.

Na osnovu brojnih dokumenata VRS koje je proučio, Tunens je odgovorio da su operacije VRS bile utemeljene na šest strateških ciljeva koje je u maju 1992. proklamovala Skupština RS.

VRS nije pokušavala da zauzme Sarajevo već da spreči njegovu deblokadu

Tunens je prihvatio Karadžićevu sugestiju da direktive VRS nisu nalagale "da se zauzme Sarajevo, nego da se spreči njegova deblokada". Veštak optužbe je, međutim, primetio da je i to bilo u skladu sa strateškim ciljem - podelom Sarajeva.

Karadžić je tvrdio da postoji "Istočno Sarajevo, grad od 200.000 Srba".

"Mi smo u Sarajevu i dalje", rekao je on.

"Vi možete reći da postoji Istočno Sarajevo, ali videli smo šta se desilo početkom 1996. kada ste pozvali Srbe da napuste Sarajevo, što su oni i učinili", uzvratio je Tunens. Tadašnji predsednik Republike Srpske negirao je da su sarajevski Srbi bili pozvani sa Pala da napuste svoje domove. "Mi smo ih pozivali da ostanu", rekao je on.

Karadžić, koji je optužen i za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i za uzimanje osoblja UN za taoce, okončaće sutra unakrsno ispitivanje Tunensa.

Posle sutrašnjeg zasedanja, suđenje Karadžiću, kao i ostali procesi pred Tribunalom, biće prekinuti do sredine avgusta zbog letnje pauze u radu suda.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...