Izvor: Politika, 07.Jul.2014, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je otadžbina izdala svog oficira Radića
Kapetan JNA Miroslav Radić, koji je u pritvoru Haškog tribunala na pravdi boga proveo četiri godine, šest meseci i šest dana, pravdu traži pred Vrhovnim kasacionim i Ustavnim sudom Srbije
Haški optuženik Miroslav Radić (52) robijao je, na pravdi boga, 1.622 dana u Pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija u Sheveningenu i na kraju se ispostavilo da za to Međunarodni krivični tribunal nije kriv, a Srbija nije dužna. Oficir je tamnovao četiri godine, šest meseci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i šest dana pa se vratio u otadžbinu gde su nadležni sudovi objavili da mu Srbija neće platiti ni dinar odštete, i nikom ništa.
– U svim državama sveta neosnovano lišeni slobode mogu da zaštite svoja prava a ja sam, izgleda, jedini, žalosni izuzetak. Ako se kroz istoriju događalo da oficir izda otadžbinu, u ovom slučaju je obratno. Ali, nastaviću da se borim i tražim pravdu – kaže Miroslav Radić za „Politiku”.
On je ovih dana Vrhovnom kasacionom sudu Srbije izjavio reviziju protiv pravosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu, kojom je odbijen njegov zahtev za naknadu štete od 50 miliona dinara. Radić je, najpre, svoj odštetni zahtev ispostavio Ministarstvu pravde, ali je bio odbijen (10. oktobra 2008), a zatim je i Viši sud u Beogradu (oktobra 2011) presudio da je zahtev neosnovan. Sad je to aminovao i Apelacioni sud koji, u obrazloženju svoje presude, navodi:
„Po odredbi iz člana 560, st. 1 ZKP, pravo na naknadu štete ima lice koje je bilo u pritvoru a nije došlo do pokretanja krivičnog postupka, ili je obustavljen pravosnažnim rešenjem, ili je pravosnažnom presudom oslobođeno optužbe ili je optužba odbijena. Ova odredba se ne može primeniti na tužioca (Radića), jer protiv njega pred organima Republike Srbije nije vođen krivični postupak”.
U istom obrazloženju dodaje se da je Radić isporučen u Hag tako što je domaći sud postupao „po zahtevu Međunarodnog krivičnog tribunala”, te da je reč o „izvršenju međunarodne obaveze”. To je, dakle, bilo „uslužno hapšenje”.Slobode je lišen u Beogradu, 21. aprila 2003, a 17. maja u 5.00 ujutro predat je predstavnicima MKT-a.
Radićevi punomoćnici, beogradski advokati Svetozar Ž. Pavlović i Slobodan S. Pavlović, u reviziji upravo izjavljenoj Vrhovnom kasacionom sudu ukazuju na pogrešnu primenu materijalnog prava i predlažu da revizijski sud svojom presudom ispravi tu grešku. Oni, nasuprot Apelacionom sudu, dokazuju da protiv Radića jeste vođen krivični postupak u Srbiji i da postoji i pravni kontinuitet između odluka suda naše države i postupka pred MKT.
– Protiv Radića je, kad je uhapšen, vođen krivični postupak u Okružnom sudu u Beogradu, pred istražnim sudijom i vanpretresnim većem. On je tu lišen slobode, tu mu je određen pritvor, saslušan je, vanpretresno krivično veće odlučivalo je po žalbi o pritvaranju i na kraju predat je organima MKT-a. Šta je to ako nije krivični postupak? Bez sprovedenog dela istrage pred organima Srbije ne bi bio moguć ni nastavak krivičnog postupka pred MKT-om – ističe Slobodan Pavlović.
Istovremeno, Radićevi punomoćnici podneli su ustavnu žalbu Ustavnom sudu Srbije, tvrdeći da je oficiru povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (3 godine u prvom i još 2,5 u drugom stepenu) i pravo na pravično suđenje. U toj žalbi, pored drugog, navode:
„Niko, pa ni građanin Srbije, ne može opstati bez pravne zaštite samo zbog toga što predstavnici države sada kažu da za štetu niko nije kriv, odnosno da je tužilac (Radić) jednostavno imao lošu sreću. Iz odluka oba suda proizlazi da je praktično tužilac sam kriv za ono što ga je snašlo, odnosno presude u osnovi znače ’škodi koga zgodi’. U ovakvoj situaciji, oba suda morala su da kažu ko je taj ko treba da nadoknadi štetu tužiocu. Imali su ne samo pravnu, već i moralnu obavezu za to.”
Radić je u jesen 1991. godine komandovao jednom četom Prve gardijske motorizovane brigade na ratištu u Vukovaru i kasnije (1995) bio, zajedno s pukovnikom Miletom Mrkšićem i majorom Veselinom Šljivančaninom, optužen za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja. Pretresno veće kojim je predsedavao Kevin Parker iz Australije, kao prvostepeno, septembra 2007. osudilo je Mrkšića na 20 a Šljivančanina na 5 godina zatvora, dok je Radić oslobođen svake odgovornosti („Nije kriv ni po jednoj tački optužnice”, objavilo je veće). Tužilac Karla del Ponte nije se žalila na tu odluku, iako je na pretresu zahtevala doživotnu robiju za kapetana prve klase i Tužilaštvo MKT-a, na taj način, praktično je priznalo svoju grešku. Iz pritvora u Holandiji pušten je 27. septembra 2007.
Statut Haškog tribunala ne predviđa pravo odštete za optužene koji su oslobođeni krivice. Radić je bio uhapšen pod sumnjom da je ratni zakon prekršio kao oficir JNA, isporučen je MKT-u kao starešina vojske SRJ, a kad se vratio ovde je postojala Vojska Srbije u kojoj više nije mogao dobiti zaposlenje. Obreo se na ulici u rodnom Beogradu, oštećenog zdravlja, bez sredstava za život. Od izlaska na slobodu, evo sedam godina, izdržava se povremenim radom na građevinama.
-----------------------------------------------------------------
Šta je bilo s odlukom Vlade?
– Vlada Republike Srbije odlučila je, na sednici održanoj 1. decembra 2007. godine, da se meni zbog svega što sam preživeo dodeli moralno obeštećenje od deset miliona dinara. Posle toga sam više desetina puta pokušavao da stupim u kontakt s ministrom Rasimom Ljajićem i saznam zbog čega se odluka ne izvršava i na kraju iz njegovog kabineta dobio poruku da će mi se javiti ukoliko bude nečeg novog. Na tome je i ostalo, evo teče sedma godina – ističe Miroslav Radić.
Gvozden Otašević
objavljeno: 07.07.2014.
.jpg)
