Izvor: NoviMagazin.rs, 01.Apr.2015, 12:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelka Jovanović: Šešelj iz Haga, Šešelj u Hag
Odluka Žalbenog veća Haškog tribunala da se Vojislavu Šešelju ukine privremena sloboda i ponovo odlučuje o uslovima novog puštanja, izazvala je buru u Srbiji koja se sažima u tvrdnji – preko Haga ruše Vučića. Kao i četiri meseca ranije kada je, bez posebnih uslovljavanja, lider srpskih radikala, posle gotovo 12 godina provedenih u pritvoru, pušten na privremenu slobodu.
Činjenice su, kao i obično, potisnute u drugi plan. Uključujući i one koje svedoče o nedoslednosti >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Tribunala i nespremnosti haških sudija da se suoče sa svojom neprincipijelnošću, a u slučaju Šešelja i nesposobnošću da jedan predug proces privedu kraju. Što je, i po pravu i po pravdi, najveći zločin koji može počiniti sudstvo, čak i kada je ad hoc i političko.
A šta su činjenice? Vojislav Šešelj je, suprotno haškim pravilima, privremenu slobodu proglasio trajnom, što ga, zapravo, vraća u Sheveningen. Makar hapšenjem. Kojeg se, više nego očigledno, vlada Aleksandra Vučića pribojava kao đavo krsta, mada nije najjasnije zašto kad nijedna od vlada koje su hapsile i izručivale haške optuženike zbog toga nije pala. Iako su imali znatno jaču opoziciju nego ova. Doduše, nijednoj nije zaboravljena „izdaja srpskih junaka“, ali to je druga priča.
Dalje činjenice – Vojislav Šešelj, zvanično pušten iz humanitarnih razloga zbog teške bolesti, nezvanično zato što Tribunal nije znao šta bi s njim posle okončanja svih faza postupka, u Srbiji je nastavio tamo gde je i stao februara 2003. kada se dobrovoljno predao Hagu. Bahato i primitivno, praćen svojom ne baš upečatljivom svitom, na ulici, naslovnim stranama i televizijskim studijima „obračunava“ se sa političkim protivnicima, živim i mrtvim, mada mu je i dalje neprijatelj No1 ubijeni premijer Zoran Đinđić. No, uprkos brojnosti nastupa i za Srbiju 2015. neobičnih radikalnih performansa, poput mahanja nevidljivim glogovim kocem i kažnjivog spaljivanja stranih zastava, glavne mete su neočešane. Četiri meseca Šešelj-propa nije mrdnulo premijera i predsednika sa liste popularnosti, posebno Aleksandra Vučića.
Pa, čemu onda čitava, na momente otužna, na momente komična, politička papazjanija filovana teorijama zavere? Kojoj, razume se, nije odoleo ni sam premijer u autorskom tekstu u Politici. Zar nije dovoljno, pa i poželjno, ukazati na haške propuste koji su u mnogim slučajevima ogromni, a u Šešeljevom nedopustivi. Ne zato što je Šešelj nevin za ratno huškanje, podsticanje mržnje, iseljavanje Hrvata – uostalom i sam se često hvali svojim ostvarenjima i namerama – nego zato što ni za 12 godina nije uspeo tu krivicu da dokaže, a ne želi da pusti svog najglasnijeg optuženika. I što nema isti aršin, bilo da su u pitanju odmeravanje zločina i kazne, bilo privremeni ili trajni otpusti.
A hapšenja što se tiče povika „dr'žte vuka“ ne vredi, Šešelj mora u Hag, milom ili silom; Srbija se na to obavezala. A, ruku na srce, bilo je tokom prethodne decenije mnogo opasnijih transfera od Sheveningena.
