Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Nov.2019, 17:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jelena Milić Edvardu Džozefu: Znate li da je Srbija izručila Hagu dva predsednika i šest generala?

Direktorka Centra za evroatlanske studije (CEAS) Jelena Milić upitala je danas profesora Univerziteta Džon Hopkins Edvarda Džozefa da li je znao, pre nego što je, kaže, "održao lekciju" o suočavanju Srbije sa prošlošću, da je Srbija izručila u Hag dva predsednika i šest generala.

Milić se Džozefu na jednom od panela Beogradske NATO nedelje u Beogradu obratila i upitala ga da li veruje u demokratiju i činjenice, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pa je, pošto je dobila pozitivan odgovor, nastavila:

"Srbija je izručila dva predsednika i šest generala, da li si čuo za specijalizovana veća za zločine OVK, da li si spomenuo zločine OVK protiv Srba? Da li si ikada razmišljao zašto Srbi nisu otišli posle pogroma 2004. godine, na osnovu koje informacije tvrdiš da bi se desilo još jedno etničko čišćenje?", pitala je Milić.

Džozef je odgovorio da je u svom izlaganju naglasio da mora da se prihvati poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se otvori unutrašnji dijalog među Srbima na KiM.

"Što se tiče OVK, Albanci moraju da odgovaraju za svoje zločine i suoče se s prošlošću", rekao je Džozef, dodajući da mnogo stvari nije pomenuo u izlaganju zbog nedostatka vremena.

On je dodao da suočavanje s prošlošću podrazumeva da se sve karte stave na sto, a ne samo da se upire prstom u drugog.

"Na kraju, to je vaša zemlja, nije naša. Ako vi mislite da je vreme na srpskoj strani i da možete nastaviti bez rešenja kosovskog pitanja, to je vaša stvar. Ako mislite da zamrznuti konflikt nije problem, dobro, ne morate da otvorite taj dijalog", naveo je Džozef.

Ali, kako je dodao, "ako mislite da je to zapravo teret, preporučujem da prihvatite poziv predsednika Vučića".

"To je dobar predlog i vreme je da se već jednom otvori taj dijalog", poručio je Džozef.

Džozef: Prihvatite poziv Vučića na dijalog o KiM, to pitanje je državni i nacionalni teret za Srbiju

Gostujući profesor i viši saradnik na američkom univerzitetu Džon Hopkins Edvard Džozef pozvao je danas građane Srbije da prihvate poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića na unutrašnji dijalog o KiM i suoče se s prošlošću, ocenivši da je to pitanje državni i nacionalni teret za Srbiju.

Džozef je, obraćajući se na panelu o regionalnoj saradnji i stanju u odbrambenoj i bezbednosnoj saradnji država Balkana i jugoistočne Evrope na konferenciji "Prolazimo kroz zidove", koju je organizovao CEAS u okviru Sedme Beogradske NATO nedelje, istakao da u tom pogledu treba uzeti u obzir tri elementa: vreme, teritoriju i istoriju.

On je naglasio da je vreme najvažniji element i upitao na čijoj je ono strani, kada je pitanju Kosovo.

"Na strani Beograda ili Prištine? Na prvi pogled čini se da srpska vlada veruje da je vreme na njenoj strani, odnosno da je status kvo bez rešenja za kosovsko pitanje prihvatljiv za Beograd", rekao je Džozef.

Istakao je da će uskoro biti formirana nova vlada u Prištini, na čijem čelu će najverovatnije biti "drugačiji vođa" Aljbin Kurti.

"To je nova ličnost, novi karakter i novi prioriteti. Njegovi prioriteti su unutrašnji, borba protiv korupcije i ekonomski razvoj. Videćemo kako će to promeniti dinamiku u dijalogu sa Beogradom", rekao je Džozef.

On je naglasio i da mladi u Srbiji masovno napuštaju zemlju, te je ocenio da vreme možda nije na strani Srbije.

"Zato treba da iskoristite poziv predsednika Vučića da otvorite ozbiljnu raspravu o ovom pitanju. Suština je da je to pitanje nacionalni i državni teret", rekao je Džozef dodajući da srpska vlada mora da ulaže mnogo energije za ukidanje priznanja nezavisnosti Kosova.

Kada je u pitanju teritorija, Džozef je podsetio da su svi ratovi u bivšoj Jugoslaviji predstavljali nadmetanje oko teritorije, a sada je, kako je naveo, aktuelno nadmetanje oko četiri opštine severno od Ibra.

Međutim, istakao je Džozef, problem s teritorijalnim rešenjima je što su ona isključiva i kao primer naveo hipotetčku situaciju da Albanci pristanu da se odreknu četiri opštine na severu KiM, u zamenu za "nekakav dogovor".

"To bi implicitno značilo oduzimanje prava Srbima na južnoj teritoriji zemlje. Ako razdvojite teritoriju, oduzimate prava", rekao je Džozef dodajući da je reč o "nužnom i implicitno dogovorenom masovnom etničkom begu s dela Kosova, s jezgrom srpske baštine".

Alternativa za kompenzaciju Srbiji: Direktan suverenitet SPC na Kosovu i Metohiji, poput Vatikana

On je dodao da je u članku za Fajnenšnal tajms ponudio alternativu za kompenzaciju Srbiji "za nešto što ne može nadoknaditi".

"Kako možete nadoknaditi gubitak nacionalne baštine?", upitao je Džozef navodeći da je preporučio da se ustupi direktan suverenitet SPC na KIM.

"Oni bi bili suvereni poput Vatikana, s pravom dizanja zastave, čak i srpske zastave", rekao je Džozef dodajući da bi sporove rešavalo telo OEBS-a.

To bi, smatra Džozef, bio znak Srbima na KiM da mogu da opstanu i žive tamo.

Na kraju, Džozef je istakao značaj istorije, za koju je rekao da je najteže i najslabije shvaćen element od svih.

U tom kontekstu, on je ocenio da su naivne izjave da treba prestati razmišljati o prošlosti i fokusirati se na budućnost, navodeći da prošlost kontroliše današnja očekivanja.

"Zašto se uopšte govori o kompenzaciji za gubitak Kosova, ako ne zbog prošlosti? Zašto se, po mom mišljenju pogrešno, tvrdi da nijedan srpski lider ne može priznati Kosovo? Odgovor je upravo zbog prošlosti, odnosno istorijskog narativa. Ovde je poziv predsednika Vučića na dijalog najznačajniji. Zašto ne prihvatiti njegov poziv i suočiti se s prošlošću. Da li je to nemoguće na Balkanu?", upitao je on.

Džozef je naglasio da ne smatra da je to nemoguće i kao primer naveo dve zemlje bivše Jugoslavije koje su se žestoko borile 1990-ih, a sada imaju odlične odnose.

"Znate zašto imaju odlične odnose? Je l' to zato što su jednostavno otišle dalje i ostavile prošlost na miru? Nikako. Razlog je taj što je jedna strana imala hrabrost da se suoči, prizna i izvini za prošlost. Ta zemlja je Crna Gora. Njen vođa Milo Đukanović izvinio se Hrvatskoj zbog bombardovanja Dubrovnika i povezanih zločina", rekao je Džozef dodajući da su Hrvati prihvatili izvinjenje.

Kao još jedan primer, on je naveo situaciju u kojoj se dve zemlje ne slažu oko prošlosti, kao što su Grčka i Severna Makedonija.

Džozef je podsetio da su dve zemlje potpisale Prespanski sporazum 2018. godine, koji se direktno suočava sa razumevanjem drevne i nedavne istorije svake strane, uključujući krvave borbe dva naroda.

U tom smislu, on je Srbima koji žele da prihvate Vučićev poziv i otvore interni dijalog predložio da iskoriste druge izvore istorije, da gledaju obe strane i suoče se s prošlošću.

"Najvažnije je prihvatiti da nedavna istorija Kosova nije započela 1990-ih godina i vazdušnom kampanjom NATO", rekao je Džozef i dodao da su ključne odluke donete deset godina ranije kada je ukinuta autonomija za KiM, koja je postojala za vreme Tita i kada je 1987. godine nekadašnji predsednik Slobodan Milošević uveo srpski nacionalizam kao službenu politiku srpskog političkog vođstva.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...