Izvor: Politika, 30.Jul.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedan od najčuvanijih
Vladimir Vukčević, srpski tužilac za ratne zločine i koordinator tima za sprovođenje Akcionog plana za hapšenje haških optuženika, obećao je da će Srbija uhapsiti sve haške begunce, ali ne zbog Haga, nego zbog pravde. Radeći jedan od najtežih i najnepopularnijih poslova u Srbiji, često dobija anonimna pisma u kojima ga „Srbi iz Čikaga” i druge ekstremne organizacije nazivaju izdajnikom i prete mu smrću.
Posle hapšenja Stojana Župljanina, poručeno mu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je da će njegov život biti gotov, ukoliko još jedan haški optuženik bude izručen. Zbog stalnih pretnji atentatom, posebno posle hapšenja Radovana Karadžića, Vukčević je danas jedan od najčuvanijih ljudi u zemlji.
„Pojedini političari su zakonito postupanje nadležnih organa koristili za prepucavanje i ucene, uvrede i neistine. Od sudija i tužilaca su pravili glinene golubove. Za Srbiju je pitanje svih pitanja da se posao hapšenja Ratka Mladića završi ”, poručio je Vukčević, posle jedne od više akcija pokušaja hapšenja Mladića.
Vukčević je svojevremeno izjavio da slika koju Srbi imaju o sebi jeste da su viteški narod.
„Većina ljudi nije mogla da pretpostavi da se u njihovo ime bori masa kriminalaca koje je režim organizovao da ubijaju i pljačkaju. Javno mnjenje smatralo je da su Srbi bili napadnuti i da smo vodili odbrambeni rat i da su svi koji su u njemu učestvovali patriote ”.
Vukčević je rođen 29. januara 1950. godine u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1973. godine. Pravosudni ispit položio je 1976. godine, a dve godine kasnije postao je zamenik tužioca u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu. Za zamenika okružnog tužioca izabran je 1994. godine. Na funkciju zamenika republičkog tužioca postavljen je 2002. godine. U julu 2003. godine Skupština Republike Srbije izabrala ga je da bude prvi srpski tužilac za ratne zločine.
Odrastao je na Dedinju. Otac mu je bio profesor privrednog prava na Pravnom fakultetu u Nišu, a majka službenica. Želeo je da bude arhitekta. Prava je izabrao kada nije položio prijemni ispit na arhitekturi. Njegovi školski drugovi, pored ostalih, jesu Goran Paskaljević i Vuk Hamović. Na fakultetu nije bio politički aktivan. Bavio se sportom. Bio je član „Medicinara”, najboljeg karate kluba u tadašnjoj Jugoslaviji, a trener mu je bio Vladimir Jorga. Vukčević ima crni pojas, treći dan.
Čim je diplomirao, pokušao je da se zaposli u pravosuđu. Naučni rad nije ga zanimao. Bilo mu je svejedno da li će biti tužilac ili sudija kada se prijavio na konkurs i bio primljen u tužilaštvo. Bio je dežuran u noći kada su ubijeni beogradski kriminalci Rade Ćaldović Ćenta, Zoran Uskoković Skole i mnogi drugi. Kasnije je radio na slučajevima poznatim kao „Grmeč” i „Makina grupa”. Tražio je smrtnu kaznu za Marka Markovića, optuženog za trostruko ubistvo. Ta odluka postala je pravosnažna, ali je kasnije zamenjena kaznom od 40 godina.
„Kad sam predložio smrtnu kaznu, znao sam da ću morati da prisustvujem izvršenju. Rekao sam sebi – ne možeš biti licemeran, ili jesi ili nisi. Samo onaj ko je prošao kroz to može shvatiti koliko je to teška odluka”, rekao je.
Prvi susret sa ratnim zločinom nije mu bio poznati slučaj „Sjeverin”, u kojem je bio tužilac, već slučaj jednog Bošnjaka 1996. godine, protiv koga je policija podnela krivičnu prijavu zbog zločina nad Srbima u Srebrenici. Ispostavilo se da je reč o čoveku koji je bio pravi junak, koji je uspevao da zaobiđe straže oko Srebrenice i koji je nabavljao hranu za tamošnje stanovništvo i u jednom prolasku kroz minsko polje bio ranjen. Vukčević je tada odustao od istrage.
„Dok se mi ne suočimo sa činjenicom da su u naše ime na ovim prostorima činjena zverstva, nema boljitka. Kada izvršimo sve obaveze prema Haškom tribunalu, a siguran sam da će se to desiti uskoro, želim da se narednih godina mog mandata reše mnogi slučajevi u kojima su barut, pljačka i kriminal upakovani u ambalažu lažnog patriotizma, da dobiju sudski epilog, da individualizujemo krivce, kaznimo zločin i skinemo kolektivnu krivicu sa srpskog naroda”, rekao je svojevremeno.
Dorotea Čarnić
[objavljeno: 27/07/2008.]
