Izvor: Politika, 30.Jul.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jataci na udaru zakona
Za razliku od jataka Ratka Mladića, kojima se sudi pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu, pomagači uhapšenog haškog optuženika mogli bi da odgovaraju pred Većem za ratne zločine
Mali broj ljudi koji je znao gde se krije haški optuženik Radovan Karadžićnajverovatnije će odgovarati pred Većem za ratne zločine. Prema rečima tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića, tužilaštvo neće oklevati da primeni Zakon o organizaciji i nadležnosti organa u postupku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za ratne zločine. Izmenama tog zakona od 5. novembra 2007. godine predviđeno da će se svim licima, koja su pomagala izvršiocima ratnih zločina posle počinjenog dela, suditi pred ovim većem.
– Ne treba ništa prejudicirati, ali u slučaju da dođe do hapšenja lica koja su pomagala Radovanu Karadžiću ona će, svakako, biti procesuirana pred Većem za ratne zločine – rekao je Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine.
Ovaj zakon, međutim, neće važiti za grupu optuženih kojima je Drugo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu na teret stavilo da su pomagali u skrivanju haškog begunca Ratka Mladića. Iako se beogradski Drugi opštinski sud u Beogradu, krajem prošle godine oglasio nenadležnim za vođenje ovog postupka, Okružni sud je, odlučujući po žalbama uloženim na ovu odluku, odlučio da postupak protiv Mladićevih jatakaipak bude okončan pred sudom pred kojim je i započet.
Odlučujući po izjavljenim žalbama, Okružni sud je „našao da su žalbe osnovane s obzirom na to da su izmene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine stupile na pravnu snagu u toku trajanja krivičnog postupka i da se ne mogu retroaktivno primenjivati”.
Obrazlažući odluku zbog koje je sud doneo ovakvu odluku, sud se pozvao na pomenute izmene i dopune Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine kojima je predviđeno da je za procesuiranje pomagača haških optuženika nadležno Veće za ratne zločine Okružnog suda.
– Drugi opštinski sud je, posle odluke Okružnog suda, ponovo doneo rešenje kojim se oglašava nenadležnim za postupak protiv optuženih za pomaganje u skrivanju Ratka Mladića. S obzirom na to da odluka po ovom rešenju još nije doneta, nastavak glavnog pretresa nije zakazan – objasnila je Nada Đorđević, sekretar Drugog opštinskog suda u Beogradu.
U dosadašnjem toku postupka, okrivljeni su izneli odbranu posle čega je usledilo saslušanje svedoka. Zbog pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, na optuženičkoj klupi nalaze se Jovo Đogo, Marko Lugonja, Tatjana Vasković, Stanko Ristić, Blagoje Govedarica, Ljiljana Vasković, Saša Badnjar, Predrag Ristić, Ratko Vučetić, Borisav Ivanović i Bojan Vasković. Optužnicom Drugog opštinskog tužilaštva na teret im se stavlja da su u „produženom trajanju” pomagali Mladiću, iako su znali da je tužilac Haškog tribunala podigao optužnicu protiv njega koja ga tereti za 15 krivičnih dela.
Prema navodima optužnice, Ratko Mladić krio se od 1. juna 2002. do 25. januara 2006. godine u stanovima na adresama Jurija Gagarina broj 118 i 183, Peđe Milosavljevića 24, Treći bulevar 48, Crnotravska 1g i Vladimira Popovića 24 u Beogradu, navodi se u optužnici koju je podiglo Drugo opštinsko tužilaštvo. Prvo „sklonište” odbeglog generala bilo je u Ulici Peđe Milosavljevića broj 24, u stanu Ratka Vučetića, inače optuženog da je sa još devet osoba učestvovao u skrivanju Ratka Mladića. Na pomenutoj adresi, haški optuženik se zadržao od 15 do 30 dana, posle čega, u dogovoru sa takođe optuženim Stankom Ristićem, menja lokaciju i prelazi u stan u Ulici Jurija Gagarina broj 183.
Haški begunac se u ovom stanu skrivao sve do 1. oktobra 2002. godine kada se „seli” u Treći bulevar broj 48. Mladićevi jataci, koji su kao i prethodnog puta iznajmili stan za begunca, sa vlasnikom stana na pomenutoj adresi zaključuju ugovor o korišćenju stambenog prostora do kraja februara 2003. godine. Ratko Mladić se, međutim, u pomenutom stanu skrivao svega 45 dana. Stan napušta zato što u njega, zbog terenske kontrole, dolaze pripadnici OUP Novi Beograd.
Posle skrivanja na pomenutoj adresi, u dogovoru sa sada optuženom Ljiljanom Vasković, Jovan Đogo odbeglog generala prebacuje u njen stan u Crnotravskoj ulici broj 1g. Na pomenutoj adresi, Mladić je boravio narednih četiri do pet dana.
Haški optuženik nije se dugo zadržao ni u stanu u Ulici Vladimira Popovića broj 24, gde prelazi sa prethodne adrese. Na pomenutoj adresi, Mladiću je „društvo” pravio Miloš Lugonja, sin optuženog Marka, koji je iranije stanovao u ovom stanu. Nekadašnji komandant bosanskih Srba se i na ovoj, kao i na mnogim prethodnim adresama, zadržava svega nekoliko dana.
Mladić se, posle ovoga, „seli” u Ulicu Jurija Gagarina 134, gde se skrivao 15 dana. U dogovoru sa optuženim Stankom Ristićem, prelazi u stan u istoj ulici, odnosno u zgradu broj 118. Sa kraćim prekidima, najtraženiji haški optuženik na ovoj lokaciji ostaje sve do 31. decembra 2005. godine.
Stanove u kojima se krio odbegli generaluglavnom putem oglasa iznajmljivali su njegovi jataci, koji su organizovali i njegov prevoz do navedenih lokacija. Mesečni zakup stanova, u kojima se Mladić krio, u zavisnosti od površine kretao se od 250 do 400 evra, a jataci su pored zakupa plaćali komunalne i druge troškove haškog begunca.
Da je „mreža” jataka bila dobro organizovana govori i podatak da su oni Ratka Mladića snabdevali hranom, drugim neophodnim potrepštinama, pa čak i telefonskim karticama 064 i 063 i „dopunama” za njih. Optuženi Borislav Ivanović je čak svoju majku Milevu odvodio u stan u Jurija Gagarina 118 da bi kuvala haškom beguncu.
Miroslava Derikonjić
-------------------------------------------------------
Haška nemoguća misija
Savet bezbednosti treba da odluči da li će Haški tribunal nastaviti da radi i posle 2010. godine
Prema postojećem planu, Savet bezbednosti UN očekuje da će se 2008. godine završiti svi prvostepeni procesi koji se vode pred Haškim tribunalom, a da će do 2010. biti završeni i svi postupci po žalbi. Kako se, međutim, bliži kraj godine to sve više liči na nemoguću misiju.
Listi optuženih koji čekaju na početak suđenja, a na kojoj se nalaze Vlastimir Đorđević, Momčilo Perišić, Mićo Stanišić, Zdravko Tolimir i Stojan Župljanin, sada je dopunjena i imenom Radovana Karadžića.
Najtraženiji haški optuženik sledeće nedelje treba da stigne u Hag. Portparol tribunala Nerma Jelačić izjavila je da je pritvorska jedinica u kojoj će Karadžić biti smešten spremna za novog stanara, ali, prema vestima koje su stigle iz holandske prestonice, nije spremna i optužnica protiv bivšeg predsednika Republike Srpske.
Kako je izjavila portparol tužilaštva Olga Kavran, tužilaštvo je došlo na ideju da po četvrti put menja optužnicu.
U izjavi za „Politiku” ona je juče potvrdila da je pravni tim počeo da razmatra optužnicu „da vidi da li ona treba da se izmeni u skladu sa sudskom praksom ili eventualno nekim novim dokazima koji su možda prikupljeni u međuvremenu”.
Po njenim rečima, procedura je takva da ukoliko tim tužilaštva proceni da optužnica treba da se menja, on predložene izmene optužnice podnosi sudijama, a tek ukoliko ih oni odobre predlog nove optužnice postaje zvanični dokument suda. Do tada važi optužnica protiv Karadžića iz 2000. godine.
Portparol tužilaštva je, međutim, rekla i da izmena optužnice može da bude predložena i nakon što Karadžić stigne u Hag, iako je praksa da optuženom u roku od sedam dana po dolasku u tribunal bude dostavljena optužnica na osnovu koje će se on pri prvom pojavljivanju pred haškim sudom izjasniti da li je kriv.
Poznavaoci prilika tvrde da će tužilaštvo ići na sažimanje optužnice i da će iz optužnice biti izbačene stvari koja su kroz druga suđenja nepobitno dokazane, kao što su genocid u Srebrenici i granatiranje Sarajeva.
Karadžić je najavio da će da se brani sam, što u tribunalu nije naišlo na odobravanje.
Imajući u vidu pomenute rokove do kojih bi Haški tribunal trebalo da zatvori vrata, suđenje Karadžiću bi trebalo da počne ove godine, ali to se verovatno neće desiti. Odbrane drugih haških optuženika imale su različite vremenske periode za pripremu, ali, na primer, advokat Jovan Simić, bivši savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića za Hag, kaže da bi optimalni rok za pripremu Karadžićeve odbrane bio od osam meseci do godinu dana i da to što sud treba da bude zatvoren 2010. ne sme da bude razlog da se nekome uskrati pravo na pravedno suđenje.
Kavran kaže da sudije procenjuju kada će zakazati suđenje, i koliko je potrebno vremena optuženom da spremi odbranu.
Treba imati u vidu da se, na primer, i suđenje Vojislavu Šešelju takođe se ne uklapa u postojeći plan.
U ponedeljak zaposleni u tribunalu idu na letnji odmor. Posle devet meseci suđenja tužilaštvo još nije završilo izvođenje svojih dokaza. Ono će na raspolaganju imati još oko četiri meseca, a zatim će Šešelj imati godinu dana za svoju odbranu.
Predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar je proletos od Saveta bezbednosti zatražio da rok za završetak prvostepenih postupaka bude 2010, a da rok za postupke po žalbama bude produžen do kraja 2011. godine. Pokar za sada nije dobio zvanični odgovor, ali nije isključeno da je postignuta neka prećutna saglasnost.
Budući da je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao da Rusija neće podržati ideju da Haški tribunal nastavi rad posle 2010. godine, pošto smatra da radi neobjektivno, ima onih koji priželjkuju da se Karadžiću sudi pred nekim domaćim sudom.
Ali, u tužilaštvu, kako kaže Kavran, o ovome ne razmišljaju.
Simić smatra da postoji mogućnost da se Karadžiću da mogućnost da pripremi odbranu i da onda u tribunalu odvoje jedno ad hok veće za suđenje Karadžiću, i jednog dana eventualno Ratku Mladiću i Goranu Hadžiću, a možda i još nekima. Ili da sve te predmete prebace u stalni Krivični sud u Hagu. U svakom slučaju, i posle 2010. godine postojaće neki „skraćeni” Haški tribunal.
Ljiljana Milisavljević
[objavljeno: 25/07/2008.]
