Izvor: Politika, 15.Okt.2012, 16:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Istraga mreže jataka uslov samo za Srbiju

Shvatamo preporuke Evropske komisije i taj uslov će biti ispunjen, kažu u Tužilaštvu za ratne zločine

Evropska komisija smatra da Srbija još treba da radi na otkrivanju mreže pomagača haškim optuženicima. Serž Bramerc, glavni haški tužilac, rekao je tokom prošlonedeljne posete Beogradu da i on očekuje rezultate istrage o jatacima u što skorijem roku.

Bramercu su predočeni novi podaci iz istrage >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o pomaganju haškim optuženicima, ali su te informacije za sada službena tajna i tužilaštvo ne želi da ih saopšti.

„Obraćamo pažnju na preporuke Evropske komisije i taj uslov će biti ispunjen. O svemu je detaljno obavešten tužilac Bramerc sa kojim smo u neposrednoj svakodnevnoj komunikaciji”, rečeno nam je u Tužilaštvu za ratne zločine.

U toku su postupci u raznim fazama protiv onih za koje se sumnja da su pomagali u skrivanju Ratku Mladiću i Stojanu Župljaninu. O tome ko su bili jataci još dvojice optuženika koji su godinama bili na poternicama tribunala, Radovanu Karadžiću i Goranu Hadžiću, gotovo se ništa ne zna, niti su pokrenuti postupci protiv onih koji su ih skrivali.

Prema podacima koji su nam bili dostupni, u toku je postupak protiv pet osoba za skrivanje Mladića. Među njima je i general Aco Tomić, bivši načelnik Kosa. Među Mladićevim jatacima je i njegov rođak Branislav Mladić, koji je potpisao sporazum o priznanju krivice da je generala krio u Lazarevu.

Ratko Mladić krio se u vojnim objektima sve do donošenja Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, uz naredbu komandanta prve armijske oblasti i uz znanje tadašnjeg načelnika Generalštaba Nebojše Pavkovića, koji bi takođe bio procesuiran da nije u Hagu. Pre napuštanja objekata, podršku mu je od 15. maja do 1. juna 2002. godine, pored Voda za zaštitu koji je bio sačinjen od njegovih vojnika i saradnika, dao i tada visoki funkcioner vojne bezbednosti, sada general u penziji.

Mladić je zatim napustio vojne objekte i preuzela ga je mreža saradnika iz Vojske Republike Srpske, koju su predvodili Jovo Đogo i Stanko Ristić. Omogućili su mu da se krije na 11 lokacija u Beogradu i u Sremskoj Mitrovici. Tužilaštvo zna da je bivšem direktoru BIA Radetu Bulatoviću iz Republike Srpske „poslat kontakt” koji je znao za 11 adresa na kojima se Mladić zaista skrivao. Tužilaštvo je najavilo da će Bulatović biti saslušan jer je naložio da se uhapsi grupa Jova Đoga i Stanka Ristića, a nije čekao da ga odvedu do Mladića, čime je dao znak Mladiću da je cela mreža njegovih jataka otkrivena.

Grupa od 10 optuženih za skrivanje Mladića oslobođena je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu ali je Apelacioni sud u Beogradu usvojio žalbu tužilaštva, ukinuo tu presudu i naložio ponovljeno suđenje, koje je počelo 21. decembra 2011. godine. Optuženi su Stanko Ristić, Ljiljana Vasković, Borislav Ivanović, Predrag Ristić, Saša Badnjar, Ratko Vučetić, Tatjana Janjušević, Bojan Vasković, Marko Lugonja i Blagoje Govedarica.

Posle njihovog hapšenja, 25. januara 2006. godine, Mladića je preuzela rodbina njegove supruge Bose. U mestu nedaleko od Beograda pretresane su tri kuće, 5. aprila 2006. godine. Pretres su obavljali pripadnici BIA i MUP, bez prisustva pripadnika Službe za otkrivanje ratnih zločina. Dogodilo se da su dve kuće pretražene, dok u trećoj nije bilo vlasnika, pa policija nije mogla da provali unutra. Ispostavilo se da je Mladić bio baš u toj kući. On je sa ovog mesta otišao kod rodbine, u Lazarevo kod Zrenjanina. Putovao je autobusom, a nađena je i autobuska karta. Mladić je uhapšen 26. maja prošle godine u Lazarevu.

Stojan Župljanin, koji je uhapšen 11. juna 2008. u Pančevu, prema onome što je utvrđeno, imao je najorganizovaniju mrežu pomagača od kojih je ranije procesuirano šest, a sada još četiri osobe. Bivši načelnik centra bezbednosti u Banjaluci skrivao se pod imenom Branislav Vukadin. Njegov šifrarnik bio je ključni element istrage, kao i akcija u Nišu, kada mu je dojavljeno da se ne vraća kući. Vukčević je svojevremeno saopštio podatak da je Rade Bulatović šifrarnik o skrivanju Župljanina dobio godinu dana pre njegovog hapšenja. Uz analizu šifrarnika, moglo se pretpostaviti gde će se Župljanin skrivati i tako je uhapšen.

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu prihvatilo je sporazum o priznanju krivice šestorice optuženih za skrivanje Župljanina u maju 2010. godine. Koviljko Lovre, Mlađen i Vinka Marjanović kao i Slobodan i Milorad Koprivica osuđeni su na uslovne kazne od godinu dana sa rokom provere od tri do četiri godine. Jedino je Nikola Tepić iz Pančeva, u čijem je stanu uhapšen Župljanin u junu 2008. godine, osuđen na kaznu kućnog zatvora od godinu dana.

Svi optuženi su prethodno pred sudom izjavili da su dobrovoljno i svesno priznali krivicu da su Župljaninu pomagali u skrivanju na teritoriji Vojvodine od maja 2002. do juna 2008. godine.

Goran Hadžić, poslednji optuženik tribunala, koji je uhapšen 20. jula 2011. godine, očigledno je bio obavešten o optužnici Haškog tribunala protiv njega. Informacija o tome procurela je iz Haškog tribunala. Tužilaštvo za ratne zločine utvrdilo je da je jedna bliska i veoma poznata saradnica tadašnje tužiteljke Karle del Ponte obavestila uglednog beogradskog advokata o podizanju optužnice protiv Hadžića. On je rekao da je drugi momenat upozorenja izjava visokog srpskog zvaničnika o tome ko bi mogao da bude na optužnici, a treći je činjenica da je Hadžić video da ga snimaju i otkrio kameru ispred svoje kuće.

Presudan momenat za Hadžićevo bekstvo bio je telefonski poziv iz Ministarstva spoljnih poslova kojim je Hadžićeva majka obaveštena o podizanju optužnice.

Radovanu Karadžiću uhapšenom 23. jula 2008. godine, prema onome što se zna, pomagali su članovi njegove najuže familije zbog toga ne mogu da odgovaraju. Zna se i da je određeni broj ljudi imao informacije o tome ko je doktor Dragan Dabić, što je bio Karadžićev pseudonim, ali nema dokaza da su oni učestvovali u pomaganju skrivanja Karadžića. U vreme kada je bio na haškoj poternici, Karadžić je sedeo u Klubu književnika a društvo su mu pravili poznati beogradski intelektualci. Nema, međutim, dokaza da su ti ljudi pomagali u njegovom skrivanju.

U poslednjem obraćanju novinarima u vezi sa predmetima protiv jataka, tužilac Vukčević pokazao je crtež pokojnog pisca Mome Kapora na kojem je lik veoma sličan doktoru Dabiću koji se nalazi u Karadžićevoj knjizi pesama za decu „Ima čuda nema čuda”.

----------------------------------------------------------------

Ko je krio Gotovinu

Istraga mreže pomagača haških optuženika je uslov koji je, koliko je poznato, stavljen samo pred Srbiju. Bramerc za sada nije tražio od Hrvatske da istraži ko je pomagao u skrivanju njihovim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču. Informacije o tome da je Gotovina i te kako imao jatake u zemlji odavno je poznata, ali se to pitanje ne pokreće, niti to od Hrvatske zvanično traži. 

Dorotea Čarnić

objavljeno: 15.10.2012.

Nastavak na Politika...