Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Feb.2011, 16:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ignjatović: Sa Bramercom i o trgovini organima
HAG, BEOGRAD -
Glavne teme razgovora srpskih zvaničnika sa glavnim Haškim tužiocem Seržom Bramercom su uvek iste - potraga za beguncima i svi ostali aspekti saradnje Srbije sa tim tribunalom, izjavio je danas šef vladine Kancelarije za saradnju sa Hagom Dušan Ignjatović, koji kaže da je siguran da će ovog puta jedna od tema biti i istraga oko trgovine organima na Kosovu.
"U ovom trenutku još se ništa ne zna >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << o sudbini 524 lica čiji se nestanak može pripisati tzv. OVK. Nijedna srpska vlada, ni ova, ni buduće, neće odustati od toga da se do kraja ispita sudbina tih ljudi, jer, bez obzira da li se radilo o Srbima, Albancima ili Romima, svi oni su građani Republike Srbije. Smatramo da svi relevantni faktori, uključujući naravno i Haški tribunal, treba da budu uključeni u rešavanje ovog pitanja", rekao je Ignjatović Tanjugu.
"Nismo zadovoljni Bramercovim odgovorom "
On je, uoči sutrašnjih zvaničnih razgovora Bramerca sa srpskim funkcionerima, kazao da "nismo zadovoljni" Bramercovim odgovorom na naš zahtev da se istraga povodom trgovine organima na Kosovu, pokrene i protiv bivšeg čelnika UNMIK-a Sorena Jesena Petersena.
"To će, takođe, biti tema naših razgovora. Mi ne tvrdimo da su Petersen i njegovi zamenici ometali istrage Tribunala, ali smatram da ne bi bilo dobro da optužbe na račun UNMIK-a, koje su izrečene od strane bivšeg tužioca Tribunala i njenog zamenika, kao i navodi iz izveštaja Dika Martija, ostanu neistraženi", naveo je Ignjatović.
Šef vladine Kancelarije kaže da je siguran da će jedna od tema razgovora Bramerca sa Akcionim timom biti i njegove primedbe iznete nedavno u Spoljnopolitičkom odnosu Evropskog parlamenta, a odnosile su se na tehnički aspekt i metode potrage za haškim beguncima, Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem.
"Siguran sam da će te njegove primedbe biti tema na sastanku sa članovima Akcionog tima, kao što sam siguran i da ovde Bramerc kuca na otvorena vrata. Srbija ima interes da se ovo pitanje reši što je pre moguće i pogrešno je smatrati da Bramerc želi nešto što vlasti u Srbiji ne žele", rekao je Ignjatović.
"Ne mogu se dati jednostavne ocene saradnje"
On je ukazao da je stav Srbije da preostala dvojica begunaca moraju da se suoče sa međunarodnim sudom zbog teških optužbi koje im se stavljaju na teret.
"U ovom trenutku niko ne može da kaže da li su oni krivi ili nisu. To može da oceni samo sud nakon sprovedenog postupka, ali su optužbe protiv njih teške i oni moraju da se sa tim optužbama suoče u sudnici", naveo je šef vladine Kancelarije za saradnju sa Tribunalom.
Takođe, istakao je Ignjatović, kada se upućuju kritike našim službama za nedovoljno zalaganje, mora se imati u vidu da su te iste službe privele pravdi veliki broj okrivljenih, kojima se za ratne zločine sudi i u Hagu i u Beogradu.
Ogroman je i napor koje pripadnici službi čine da bi se i tužilaštvu i odbranama blagovremeno dostavili dokumenti neophodni za predmete koji su pred Tribunalom u toku, napomenuo je on.
Prema rečima Ignjatovića, najveći broj dokumenata koji su poslati u Hag dostavili su Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno informativna agencija.
"Stoga se meni čini da se ne mogu dati jednostavne ocene saradnje. Situacija je mnogo složenija", ukazao je Ignjatović.
Poseta Bramerca nosi određenu težinu
On smatra da će ovo biti odlična prilika da Bramerc i članovi Akcionog tima razmene mišljenja oko mogućnosti za unapređenje potrage za Mladićem i Hadžićem.
Mi koji smo zaduženi za ostale aspekte saradnje očekujemo razgovore o tehničkim pitanjima svakodnevne saradnje, naveo je šef vladine kancelarije, dodajući da u tom delu saradnje "zaista nema nikakvih problema".
On je podsetio da se dokumentacija rutinski dostavlja i Tužilaštvu i odbranama okrivljenih.
Svi svedoci za koje je to zatraženo su oslobođeni dužnosti čuvanja tajne, i svi zahtevi za uvide u arhive su odobreni, istakao je Ignjatović.
Upitan koliko je saradnja Srbije sa Hagom značajna za evropske integracija, Ignjatović je rekao da je ona "od velikog značaja" za dalji proces evropskih integracija Srbije i to, kako je rekao, svi znaju.
Samim tim, svaka poseta tužioca Beogradu nosi određenu težinu, rekao je Ignjatović, dodavši da, međutim, ta saradnja nije važna samo zbog pristupanja EU.
"Procesuiranje ratnih zločina i saradnja sa Tribunalom su naša i pravna i moralna obaveza, i glavne razloge za istrajavanje u ovome treba videti u potrebi da se suočimo sa onim što nam se svima u regionu dogodilo, kako bismo izbegli da nam se to ikada vise ponovi", naveo je Ignjatović.
Ignjatović je objasnio da je ovo "tehnička poseta" tužioca Bramerca i od "redovnih" se razlikuje po tome što nakon nje neće uslediti izveštaj Savetu bezbednosti UN.
Glavni tužilac Haškog tribunala doputovaće danas uveče u posetu Beogradu, a sutra će sa vlastma Srbije razmotriti odvijanje potrage za poslednjim optuženim beguncima, Mladićem i Hadžićem.
Bramercov predstavnik Frederik Svinen (Frederick Swinnen) naznačio je da je poseta "tehnička", ali "veoma važna" i da će biti posvećena prvenstveno "operativnim pitanjima" u potrazi za Mladićem i Hadžiće.
Glavni tužilac u utorak će se sastati sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, šefom Nacionalnog saveta za saradnju s Tribunalom Rasimom Ljajićem i tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem.
Ljajić: Sasvim obična, radna poseta
I Ljajić je, ranije danas za "Novosti", izjavio da će glavnom tužiocu Tribunala biti predočene sve aktivnosti u potragama za Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem, kao i da će biti analizirani i ostali vidove saradnje sa Tribunalom.
"Biće to uobičajena, radna poseta. Bramercu ćemo preneti šta radimo, kao i šta je sve urađeno u pronalaženju preostalih haških optuženika od njegove poslednje posete Srbiji", rekao je Ljajić .
Ljajić je naglasio da od ocene glavnog tužioca Haškog tribunala zavisi evropska budućnost Srbije.
"Izveštaj Bramerca o saradnji Srbije s Tribunalom, koji će u junu podneti Savetu bezbednosti UN je najbitniji za nastavak evropskih integracija", ocenio je Ljajić i dodao da je za Srbiju najvažnije da konačno završi "hašku priču".
Ljajić je najavio da će Bramerc pre podnošenja tog izveštaja Savetu bezbednosti UN još jednom doći u Beograd.
"Bramerc ponovo dolazi u maju i ta poseta će biti daleko važnija za podvlačenje crte dokle se stiglo", rekao je Ljajić.
Kacin: Od Bramerca sve zavisi
Poslanik u Evropskom parlamentu i izvestilac za Srbiju Jelko Kacin ocenio je da će se priča o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom loše završiti ukoliko Bramerc uskoro ne promeni ocenu o nepotpunoj saradnji Beograda.
"Beograd dobro zna da će se priča loše i brzo završiti ukoliko glavni tužilac Serž Bramerc uskoro ne promeni ocenu o nepotpunoj saradnji sa haškim sudom", piše Kacin u tekstu objavljenom u današnjem izdanju lista Delo.
U analizi političke situacije u Srbiji i njenog približavanja EU Kacin navodi da u Srbiji "brzo raste nezadovoljstvo zbog teških socijalnih prilika, nezaposlenosti, starenja stanovništva i besperspektivnosti", ali dodaje da "u ovom trenutku nikome ne bi odgovarali nemiri, jer ljudi očekuju rešenja, a ne dodatne komplikacije".
"Približavanju EU je u stvari jedina preostala nada i niko ne želi da preuzme odgovornost za dodatne prepreke na putu, koji vodi napred i prema gore", kaže Kacin.
Razmatrajući rešavanje pojedinih problema Srbije u približavanju EU Kacin kaže da "u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije na regionalnom planu Srbija bolje sarađuje i postiže uspehe", ali da su ti uspesi kod kuće "manji".
"Tajkunske veze su jake, neposredne, sežu valjda u same političke vrhove", kaže evropski poslanik.
"Isključivo razrešenja i smene više neće biti dovoljni. Potrebni su sudsko procesuiranje i uspostavljanje delovanja pravne države; to će biti primer i opomena za druge u državi", ocenjuje Kacin i dodaje da "Srbija nema druge mogućnosti osim članstva u EU".
Kacin smatra da se spoljna politika Srbije "ne formira u Ministarstvu spoljnih poslova, već u kabinetu predsednika Borisa Tadića" na šta upućuje i srpski bojkot dodele Nobelove nagrade, ali, kako dodaje, "srećom Srbija ima i odgovornog ombudsmana, koji je pravovremeno doleteo na proglašenje i zastupao Srbiju dok Vlade tamo, nažalost, nije bilo".
Evroposlanik kao jednu od najvećih "demokratskih anomalija u srpskom političkom sistemu i izbornoj praksi" navodi blanko ostavke, ali ističe da će ih "srećom Narodna skupština Srbije uskoro ukinuti".
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
