Izvor: Glas javnosti, 07.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I posle Haga – Hag
BEOGRAD - Vlada Srbije dostavila je Skupštini na usvajanje po hitnom postupku Predlog zakona o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu, koji je formiran Rimskim statutom 1998.
Donošenjem Zakona naša zemlja prihvatila bi obavezu primene međunarodnog ugovora u svoj pravni sistem. Međunarodni krivični sud je stalan, zasniva se na principu komplementarnosti i nastao je saglasnošću volja suverenih država. Zbog toga se pretpostavlja da će države potpisnice Statuta ostvariti >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << bolju saradnju s njim, nego sa sadašnjim Haškim tribunalom.
Profesor Tibor Varadi, bivši ministar pravde i član našeg tima za odbranu pred Međunarodnim sudom pravde po tužbama BiH i Hrvatske za genocid, kaže da je Međunarodni krivični sud osnovan pre deset godina sa namerom da se stvori krivični sud, koji ne bi bio za jedno područje, kao što je Haški tribunal za bivšu Jugoslaviju ili neke afričke zemlje.
- Namera je bila da se stvori sud za ceo svet. Ako se dogode dela, kao što su se dogodila u bivšoj Jugoslaviji, tokom ratova ili bilo gde u svetu, potrebno je da postoji jedan sud, koji bi bio nadležan za ta dela. Ideja formiranja tog suda je da sudi za dela slična onima koja su procesuirana pred Haškim tribunalom, ali da to bude međunarodni sud - kaže profesor Varadi.
IMUNITET ZA SUDIJE I OSOBLJE
Sudije, tužilac, sekretar i osoblje kancelarije tužioca i sekretara, kada na teritoriji naše zemlje obavljaju poslove od interesa za Međunarodni sud, poseduju imunitete. Na zahtev Suda njima će biti obezbeđen slobodan prolaz preko teritorije Srbije i po potrebi odgovarajuća policijska pratnja, stoji u Predlogu zakona.
On ističe i da je formiranjem tog suda pre deset godina ostvaren ogroman uspeh, ali i naglašava da su neke od najmoćnijih zemalja, kao što su SAD, odbile da potpišu Rimski statut i samim tim da priznaju suđenja pred njim.
Ukidanjem Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju, koje bi trebalo da bude do kraja 2010, ali o čijem produženju rada se uveliko priča, sva krivična dela počinjena na njenoj teritoriji, ako nisu procesuirana pred domaćim sudovima, moći će da budu suđena pred Međunarodnim krivičnim sudom.
A u Hagu je dosta izručenih Srba kojima procesi nisu još završeni, a tu je odnedavno i bivši predsednik RS Radovan Karadžić kome ne bi trebalo da bude okončan proces pre kraja 2010, govore neke prognoze. A tamo još nema Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Možda baš neko od njih bude pred Međunarodnim ktivičnim sudom.
Nacionalno pravosuđe u odnosu na ovaj sud ima prednost u vođenju krivičnog postupka, ali samo ako postoji neki od razloga, koji su izričito predviđeni Rimskim statutom, postupak se vodi pred Međunarodnim sudom.
Predlogom Zakona o potvrđivanju saradnje s ovim sudom predviđena je mogućnost „prigovora nadležnosti ili nedopuštenosti pokretanja i vođenja postupka“ pred Međunarodnim sudom. Osim toga, predviđena su i pravila saradnje naše zemlje s tim sudom i pružanje pravne i druge pomoći predstavnicima Međunarodnog suda. Predstavnici Suda mogu obavljati neke radnje na teritoriji Srbije, ali im je zabranjeno nošenje oružja. Predlogom zakona utvrđeni su mehanizmi i postupci lišavanja slobode okrivljenog, po zahtevu Međunarodnog suda, pri čemu on ima sva prava, koja, prema Zakoniku o krivičnom postupku, ima osoba lišena slobode. Predlog Zakona zahteva da je prilikom saslušanja, istražni sudija dužan da utvrdi da li okrivljeni dobrovoljno pristupa Međunarodnom sudu.
O tome da li će okrivljeni biti predat Međunarodnom sudu odlučuje nadležno veće Okružnog suda u Beogradu, a o žalbi protiv tog rešenja odlučuje neposredno viši sud. Predaju okrivljenog Međunarodnom sudu sprovodi policija.
Predlogom Zakona, koji bi trebalo da, tokom septembra, usvoje poslanici, predviđen je i način sprovođenja odluka Međunarodnog suda. Budući da taj sud nema sopstvene zatvore, osuđeni bi trebalo da izdržava kaznu zatvora u svojoj zemlji, o čemu Sud treba da sklopi poseban sporazum sa tom zemljom.
