Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Dec.2010, 16:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrvatska odgovorila na protivtužbu Srbije

BEOGRAD,HAG -

Predstavnici hrvatskog pravnog tima predali su Međunarodnom sudu pravde (MSP) u Hagu pisani odgovor na protivtužbu koju je Srbija podnela nakon što je Hrvatska optužila za navodnu agresiju i genocid u proteklom ratu, izjavio je danas Tanjugu predsednik Dokumentaciono-informacionog centra "Veritasa" Savo Štrbac.

Hrvatski odgovor predat je u potpunoj medijskoj tišini 20. decembra, poslednjeg dana roka koji je odredio sud Ujedinjenih nacija, rekao je >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Štrbac, koji je i ekspert srpskog pravnog tima.

On je objasnio da sadržina ovog hrvatskog podneska ostaje nepoznata javnosti do početka usmene rasprave pred Sudom.

U sekretarijatu MSP istog dana (20. decembra) Tanjug nije mogao da dobije potvrdu o predaji hrvatskog odgovora na protivtužbu Srbije.

Sve informacije koje se tiču pisanih podnesaka, pa čak i datum njihove predaje, smatraju se poverljivim do usmene rasprave i samo strana u postupku, na koju se odnose, može da odluči da li će biti dostupna javnosti, objasnio je tada prvi sekretar Suda i šef Odeljenja za informisanje Andrej Poskakukin.

Prema rečima Štrpca, predstavnici srpskog pravnog tima preuzeli su u MSP obiman materijal hrvatske strane od pet knjiga kojim se u jednom delu osporavaju navodi iz protivtužbe Srbije, dok u većem delu Hrvatska nastoji da osnaži argumentaciju iz svoje tužbe.

Srbija sada treba da MSP, do 4. novembra 2011. godine, dostavi pisani odgovor na najnoviji podnesak Hrvatske, dok se rasprava o sadržini (meritumu) tužbi očekuje početkom 2013.

Hrvatska je 2. jula 1999. , neposredno posle NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, podnela tužbu MSP kojom traži da sud utvrdi da je Srbija, kao naslednica SRJ, odgovorna za agresiju i genocid i plati štetu u iznosu koji utvrdi Sud, kazni sve počinioce zločina, pruži sve informacije o nestalima i vrati odneta kulturna dobra.

Ove zahteve zasniva na tvrdnjama da su vojne, policijske i paravojne snage pod kontrolom SRJ počinile "etničko čišćenje" kao "oblik genocida", napadajući i proterujući hrvatske građane s područja Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije.

U međuvremenu MSP je novembra 2008. odbacio argumentaciju Srbije da nije nadležan za ovaj spor pošto bivša SRJ, odnosno Srbija u vreme kada je Hrvatska podnela tužbu, nije bila članica UN.

Zato je Srbija 4. januara 2009. podnela protivtužbu u kojoj Hrvatsku tereti za genocidne akcije i etničko čišćenje preko 400.000 Srba.

Srbija traži da Sud proglasi Hrvatsku krivom za kršenje Konvencije o genocidu zato što je u toku i posle operacije "Oluja" 1995. nameravala da uništi srpsku nacionalnu i etničku grupu na području Krajine, odnosno sektorima sever i Jug pod zaštitom mirovnih snaga UN.

Ova namera je sprovođena, kako se kaže, ubijanjem pripadnika srpske zajednice, nanošenjem ozbiljnih telesnih i mentalnih povreda njenim članovima i namernim podvrgavanjem životnim uslovima, koji je trebalo da doprinesu njihovom delimičnom fizičkom uništenju.

U tužbi se traži da Hrvatska preduzme korake kako bi se odgovorni kaznili i da Srbima iz Krajine u potpunosti nadoknadi svu pretrpljenu štetu i gubitke nastale kao posledica genocida, zatim da ustanovi pravne i obezbedi životne uslove za bezbedan povratak Srba u njihove domove.

Tužba protiv Hrvatske sadrži i opširan dodatak o genocidu koji su nad Srbima počinile ustaše, hrvatski fašisti u Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH) za vreme Drugog svetskog rata.

Srbija je u nekoliko navrata tokom poslednje dve godine iskazala spremnost na uzajamno povlačenje tužbi i vansudsko poravnanje spora, ali nije naišla na pozitivan odgovor hrvatske strane.

Predsednici Srbije i Hrvatske Boris Tadić i Ivo Josipović su prilikom razgovora u Bačkom Monoštoru, polovinom aprila 2010. godine izrazili spremnost da i lično doprinesu povlačenju uzajamnih tužbi, uz ogradu da je to prevashodno zadatak vlada dve zemlje.

Hrvatska vlada nije, međutim, dosad razmatrala ovo pitanje, a Mirijan Damaška, zastupnik Hrvatske po tužbi protiv Srbije i savetnik premijerke Jadranke Kosor, objasnio je polovinom prošlog meseca da "Hrvatska najpre treba da odgovori na protivtužbu Srbije za genocid, a tek onda da razgovara o političkom rešenju i eventualnom povlačenju tužbi."

"Ukoliko bi Hrvatska povukla tužbu, pre nego što odgovori na protivtužbu Srbije, to bi se u nekim krugovima moglo protumačiti kao da "Hrvatska priznaje srpsku tvrdnju da je rat devedesetih bio genocidnog karaktera", objasnio je Damaška.

Predsednik nevladine organizacije "Veritas" ponovio je u izjavi Tanjugu ranije iznete stavove, koje zastupaju i Srbi prognani iz Hrvatske, da su ratni zločini, a pogotovo najteži među njima - zločin genocida, preozbiljna stvar da bi se rešavali "nagodbom" političkih elita dve zemlje.

"Ratni zločin, uključujući i zločin genocida, stvar je Suda, a ne politike", rekao je Štrbac istakavši da je, dugoročno gledano, za odnose dva naroda i dve države, najbolje da o tome odluči MSP.

"Odluku tog Suda, kakva god bila, treba da poštuju narodi i elite obe zemlje", rekao je Štrbac zaključivši da bi "sudska odluka pre dovela do pomirenja, nego nagodbe koje političke elite sklapaju zarad trenutnih, praktičnih ciljeva, pa makar cilj bio i ulazak u EU."

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

SEEbiz.eu: Međunarodni sud pravde: Hrvatska predala odgovor na protutužbu Srbije

S media: Hrvatska odgovorila na tužbu Srbije

RTS: Hrvatski odgovor na kontratužbu Srbije

Cafe.ba: Hrvatska odgovorila na protivtužbu Srbije

SEEbiz.eu: Međunarodni sud pravde: Hrvatska predala odgovor na protivtužbu Srbije