Izvor: Blic, 20.Mar.2014, 16:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrvatska: Neutemeljeni prigovori Srbije na optužbu

Hag - Hrvatska je danas pred Međunarodnim sudom pravde kao "neutemeljene" odbacila prigovore Srbije na tužbu da su vlasti u Beogradu 1991. počinile genocid nad Hrvatima tokom rata u toj republici.

Zastupnik Hrvatske Filip Sends pozvao je najviši sud UN da odbaci argument srpske delegacije da Srbija ne može biti odgovorna za zlodela počinjena pre proglašenja SR Jugoslavije, krajem aprila 1992.

Zahtev da Sud odustane od sopstvenih standarda
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Sends je sugerisao i da bi Međunarodni sud pravde trebalo da odustane od sopstvenog standarda u ocenjivanju da li je genocid počinjen, uspostavljenog presudom po tužbi BiH protiv Srbije, 2007.

Tom presudom, sud je utvrdio da su snage bosanskih Srba počinile genocid nad Muslimanima u Srebrenice, ali ne i na drugim područjima BiH, te da su vlasti u Beogradu odgovorne što genocid nisu sprečile, ni, do tada, kaznile počinioce. Sudije su tada odbacile navod iz tužbe BiH da se "genocidna namera" Srbije i bosanskih Srba da unište Muslimane u drugim krajevima BiH mogla izvući iz obrasca zločina koji se ponavljao širom BiH.

Hrvatska je u svojoj tužbi protiv Srbije ponovila istu tvrdnju, a Sends je pozvao sudije da u odsustvu direktnih dokaza o "genocidnoj nameri" Beograda, njeno postojanje, kao "jedini razuman zaključak", izvedu iz niza zločina počinjenih nad Hrvatima po istom obrascu i u približno isto, ograničeno vreme.

Ukoliko to ne učini, Međunarodni sud pravde riskira da, zajedno sa Konvencijom o genocidu, postane "irelevantan", i to u vreme kada su "potrebni više nego ikada", upozorio je Sends, tvrdeći da je Haški tribunal u procesima protiv Radovana Karadžića i generala Zdravka Tolimira primenio "znatno blaži standard" u odlučivanju o postojanju genocida.

"Sekretar udruženog zločinačkog poduhvata"

Odbacujući prigovor Srbije da su izjave mnogih hrvatskih svedoka, uvedene u spis u pisanom obliku, nepotpisane ili "fabrikovane", hrvatska zastupnica Blini Ni Hroli tvrdila je da su svedoci sve te izjave potvrdili i potpisali.

Prema njenim rečima, Hrvatska ostaje pri proceni da je tokom rata ubijeno 12.500 Hrvata i "silovano više žena nego što se može znati". Do sredine marta ove godine, iz masovnih i individualnih grobnica ekshumirano je 3.860 tela, dok su identifikovane 3.144 osobe. Kao nestala, vode se 865 lica.

Ni Hroli je kao "nedokazane" i "neutemeljene" odbacila, kako je ocenila, "lične" napade srpske delegacije na Sonju Biserko, predsednicu beogradskog Helsinškog odbora koja je svedočila kao veštak Hrvatske za političku i istorijsku pozadinu raspada Jugoslavije.

Istovremeno, srpskog veštaka Savu Štrpca nazvala je bivšim "sekretarom udruženog zločinačkog poduhvata", odnosno Republike Srpske Krajine.

Sud je zabranio novinarima da o sadržaju iskaza svedoka javnost obaveste do kraja postupka, 1. aprila.

Po hrvatskoj zastupnici, Srbija je bezuspešno pokušala da primedbama na iskaze svedoka da "utiša glasove stotina žrtava".

Optužbe na račun JNA

Ni Hroli je negirala i tvrdnju srpske delegacije da JNA, koja je po tužbi Hrvatske bila protagonista genocida, 1991. nije bila pod kontrolom vlasti Srbije. Pozivajući se na dokaze izvedene pred Međunarodnim sudom pravde i Haškim tribunalom, ponovila je da oni pokazuju da je JNA, zajedno sa paravojnim formacijama, delovala kao srpska vojska u vreme počinjena zločina.

Predstavnica Hrvatske ocenila je da Srbija prošle nedelje u suštini nije opovrgavala navode hrvatske tužbe. Podsetila je da srpski zastupnici nisu negirali da je zvanični

Beograd pružao finansijsku i političku pomoć u uspostavljanju srpske autonomije u Hrvatskoj, a "povremeno" i isporučivao oružje tamošnjim srpskim snagama.

Po tumačenju Ni Hroli, Srbija nije negirala ni da su JNA i srpske snage Hrvate, na nacionalnoj osnovi, ubijale i nanosile im fizičke i psihičke povrede, te da je "bilo

govora" o njihovom uništenju.

Srpski pravni tim priznao je, stoga, dovoljno činjenica iz kojih sud može izvesti zaključak o postojanju "genocidne namere" da se Hrvati unište kao etnička grupa, zaključila je predstavnica Hrvatske.

Starmer: Presude koje dokazuju nameru

Postojanje te namere, po hrvatskom zastupniku Kiru Starmeru može se izvući i iz presude lideru krajiških Srba Milanu Martiću koga je Haški tribunal osudio na 35 godina zatvora.

Po Starmerovom tumačenju, Tribunal je tom presudom ustanovio da je postojao udruženi zločinački poduhvat vodjstva Srbije, na čelu sa Slobodanom Miloševićem, JNA i srpskih snaga u Kninskoj krajini da se "reše" hrvatskog stanovništva na jednoj trećini teritorije Hrvatske, viđenom da uđe u novu srpsku državu.

Osvrćući se na prigovor pravnog tima Srbije da su JNA i paravojske mogle počiniti genocid u Vukovaru i na drugim mestima, da im je to bila namera, ali to nisu učinile, već su zarobljenike i civilno stanovništvo evakuisale, Starmer je ponovio da je i obaveštajna služba JNA u oktobru 1991. u depeši konstatovala da paravojska Željka Ražnatovića Arkana u Vukovaru čini "nekontrolisani genocid" nad hrvatskim civilima.

Samo nekoliko dana kasnije, JNA je naredila da sve paravojske budu stavljene pod njenu komandu i kontrolu. "Znači, genocid je počinjen ili van kontrole JNA ili pod njenom komandom", sugerisao je Starmer, dodajući da savezna vojska "nije ništa učinila da to spreči".

Hrvatska će sutra okončati odgovor na prigovore koje je Srbija uložila na tužbu Zagreba.

Drugi krug argumenata

Iduće sedmice, srpska delegacija će uzvratiti drugim krugom argumenata protiv hrvatske tužbe, a u korist svoje kontratužbe kojom tvrdi da je Hrvatska počinila genocid nad Srbima iz Kninske krajine tokom i posle operacije Oluja u avgustu 1995.

Hrvatska je tužbu zbog navodnog genocida protiv tadašnje SRJ podnela u julu 1999, a Srbija je kontratužbu sudu dostavila u januaru 2010.

Međunarodni sud pravde se u novembru 2008. oglasio nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije, posle rasprave u kojoj je srpski pravni tim tu nadležnost osporavao.

U tužbi protiv Srbije, Hrvatska tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih gradjana kao "oblik genocida" zato što je "direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji

su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije".

Veliki broj građana Hrvatske je, navodi se tužbi, prognan, ubijen, mučen ili nezakonito zatvoren, a uništeno je i mnogo imovine. U prvoj verziji tužbe, Hrvatska je SRJ krivila i za egzodus Srba tokom i posle operacije Oluja u avgustu 1995, ali je taj navod kasnije povukla.

Zahtevi

Zvanični Zagreb je tužbom zatražio da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati joj ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.

U kontratužbi, Srbija tvrdi da su hrvatske vlasti počinile genocid tokom operacije Oluja, u nameri da potpuno ili delimično unište krajiške Srbe kao etničku grupu.

Genocid je, kako se navodi u kontratužbi Srbije počinjen ubistvima i nanošenjem ozbiljnih fizičkih i psihičkih povreda pripadnicima srpske zajednice, te hotimičnim stavljanjem Srba kao nacionalne grupe u situaciju smišljenu na njeno delimično fizičko uništenje.

Alternativno, Srbija je od suda zatražila da Hrvatsku proglasi odgovornom za zaveru za počinjenje genocida ili za to što je propustila i propušta da genocid spreči i kazni.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...

Vesti-online.com: Hrvatska: Neutemeljeni prigovori Srbije na optužbu