Izvor: Politika, 11.Jul.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Haško tužilaštvo traži uvid u prepisku o Šešelju
Vlada Srbije zahtevala da se iz komunikacije sa tribunalom osim lidera radikala isključi i tužilaštvo
Vlada Srbije, pored zahteva da Vojislav Šešelj ne bude uključen u prepisku sa Haškim tribunalom, tražila je da se iz nje isključi i tužilaštvo, saznaje „Politika”. Reč je o nalogu žalbenog veća od 22. maja, kojim se zahteva vraćanje lidera radikala u pritvor.
U dopisu upućenom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tribunalu, tužioci Serž Bramerc i Matijas Markusen, traže da zahtev Vlade Srbije bude odbačen i da tužilaštvu budu dostavljene kopije materijala koje su srpske vlasti tribunalu dale 8. juna 2015. godine.
Tužilaštvo je zatražilo da odluka žalbenog veća o ukidanju privremenog puštanja na slobodu Šešelja ne bude poverljiva nego javna.
– Tužilaštvo ima pravo da primi Šešeljeve podneske i da se izjasni o njima. Vlada Srbije nema „odnos sa žalbenim većem” koji bi opravdao kršenje prava tužilaštva da se izjasni o pitanjima u vezi sa njegovim zahtevom. Vlada ne navodi nijedan uverljiv razlog zbog kojeg bi žalbeno veće trebalo da izmeni svoj nalog da strane u postupku mogu odgovoriti na njene podneske – piše u podnesku tužilaštva.
Pored ovoga, predstavnici Haškog tužilaštva navode i da Vlada Srbije ne obrazlaže kako bi bilo kakvi bezbednosni razlozi opravdali da njen podnesak ostane „ex parte” (isključen iz komunikacije) u odnosu na tužilaštvo.
– Davanje javnog statusa odluci ne pokreće bezbednosna pitanja. Optuženi je primio odluku i on je, kao i visoki zvaničnici, uključujući i članove Vlade Srbije, javno potvrdio postojanje odluke i obelodanio delove njegovog sadržaja. Vlada, takođe, nije iznela valjane razloge za produženje roka za podnošenje podneska određenog za 22. jun 2015. godine, već je 8. juna, dan pre donošenja odluke, uputila dopis sekretarijatu kojim delimično iznosi svoj stav o pitanju poverljivosti. U zahtevu nije navedeno zašto Srbija nije obavila konsultacije na vreme, niti je tražila dodatno vreme – navodi se u dopisu tužilaštva.
Kako je „Politika” ranije objavila, i lider radikala Vojislav Šešelj uputio je podnesak Haškom tribunalu u kojem je protestovao zbog zahteva naše vlade da svaka njena buduća komunikacija sa ovim sudom bude poverljiva, to jest da on ne bude upoznat sa njom.
Obradović bez komentara
Saša Obradović, pravni zastupnik Vlade Srbije u slučaju „Šešelj”, nije želeo da komentariše saznanja „Politike”.
– Ne mogu da komentarišem poverljive podneske i odluke tribunala – rekao je Obradović za naš list.
„Ex parte” nije neuobičajen
Advokat Novak Lukić, branilac Veselina Šljivančanina pred Haškim tribunalom i član srpskog pravnog tima u sporu sa Hrvatskom pred međunarodnim sudom pravde, kaže da „ex parte” način komunikacije nije čest, ali ni neuobičajen.
– Ako želim da komuniciram sa sudom, a da druga strana ne bude upoznata sa tim, a da na taj način ne budu ugrožena njena prava, to mogu i da uradim. Ni sam ne znam koliko je puta ovakav način komunikacije upotrebljivan pred Haškim tribunalom. Druga je stvar ako tužilaštvo zahteva da bude upoznato sa komunikacijom. U takvim slučajevima, sud je taj koji mora da „preseče”, da kaže da ne dozvoljava da se komunikacija obavlja „ex parte” – objašnjava advokat Lukić za „Politiku”.
Pogledaj vesti o: Hag
