Izvor: Večernje novosti, 27.Sep.2016, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hag traži da Srbija prizna montirani proces Đukiću

Viši sud u Beogradu i dalje čeka spise Suda u BiH sa suđenja srpskom generalu za “Tuzlansku kapiju”. Za sredu zakazano ročište na kojem će se odlučivati o priznavanju presude SUD BiH izbegava da pošalje sve spise sa procesa vođenog protiv generala Novaka Đukića, na osnovu kojih bi se utvrdilo da li je general u Sarajevu imao pravično suđenje. S druge strane, zahtevaju od Srbije da prizna presudu kojom je genaral osuđen na 20 godina zatvora zbog slučaja “Tuzlanska >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kapija”. Prvi zahtev Višeg suda u Beogradu za dostavljanje spisa proletos je ignorisan, pa je u drugom precizirano šta se sve od dokumentacije traži. Sada su iz Suda Bih konačno odgovorili poslavši samo optužnicu protiv Đukića i veštačenje Berka Zečevića. I pored okrnjene dokumentacije, Viši sud u Beogradu je za sutra zakazao ročište na kojem će odlučivati o zahtevu Ministarstva pravde BiH za priznavanje presude Đukiću zbog navodnog ratnog zločina. Kako nam objašnjava generalov advokat Milorad Konstantinović, sud iz Sarajeva oglušio se o detaljan zahtev da pošalju materijalne dokaze koje im je dostavilo tužilaštvo - naredbu za veštačenje, izvođenje rekonstrukcije, zapisnik o rekonstrukciji i zapisnike o glavnim pretresima. To je više desetina dokumenata. - Ne postoje nikakve prepreke da Sud BiH ne dostavi traženu dokumentaciju - ukazuje Konstantinović. BJELOVARSKI SLUČAJ SLUČAJ “Đukić” nije prvi u Srbiji za koji se traži priznavanje presude iz druge države. Od Višeg suda u Beogradu ranije je traženo da prizna presudu Županijskog suda u Bjelovaru protiv Dobrivoja Pavkovića. Kako iz Hrvatske nisu dostavili tražene spise predmeta, njihov zahtev za priznavanje presude je odbačen. - Kako to izbegava, nejasno je koji su motivi da se skrivaju dokazi i zapisnici iz kojih se može videti kako je suđeno Novaku Đukiću.Odbrana konkretno ukazuje na mnogobrojne provrede prava koje je sud BiH počinio prema osuđenom Đukiću. - General nije mogao adekvatno da prati postupak i učestvuje u njemu, jer su mu svi dokazi i dokumentacija dostavljani na CD-u, a istovremeno, iako je više puta tražio, nije mu bilo dozvoljeno da u pritvoru koristi laptop - navodi Konstantinović. - Odbrani nije bilo omogućeno da prisustvuje rekonstrukciji događaja koju je radio veštak Berko Zečević i time je Đukiću povređeno pravo, jer nije mogao da da odbranu. U odgovoru Suda BiH navedeno je da rekonstrukcija nije ni rađena, iako se iz sudske dokumentacije i tadašnjih izjava sudskih zvaničnika vidi da je rađena i da je njene rezultate veštak Zečević koristio u svom nalazu i mišljenju. BRAMERC RAZMATRA “KAPIJU” HAŠKI tužilac Serž Bramerc na Savetu bezbednosti UN kritikovao je Srbiju što ne priznaje presudu Novaku Đukiću, iako Tribunal sa tim nema nikave veze. Odbrana je to shvatila kao pritisak na izvršnu vlast u Srbiji da se umeša u rad suda. Zato su Bramercu poslali veštačenje stranih eksperata, kojim je dokazano da na “Kapiji” nije eksplodirala srpska granata već više postavljenih eksplozivnih naprava. Dostavljena mu je i krivična prijava koju je Đukić podneo protiv Berka Zečevića zbog falsifikovanja dokaza i lažiranja veštačenja. Bramerc im je odgovorio da su priloženi dokazi uzeti u obzir. Konstantinović navodi i da kad je Ustavni sud Đukiću ukinuo prvu presudu od 25 godina zatvora, Apelaciono veće suda BiH je u ponovljenom postupku odbilo da razmatra nove dokaze odbrane. U sudskom veću koje je osudilo Đukića sedela je i sudija Patrisija Valen iz SAD, koja nije imala sve dokaze prevedene na engleski.Tu se postavlja pitanje kako je ona onda odlučivala kad nije znala šta piše na papirima. Prema podacima iz njene biografije, kao sudija je 2007. godine u američkoj državi Vermont penzionisana a bavila se porodičnim pravom i do dolaska u BiH nikada nije radila na krivici i ratnim zločinima. Ipak, učestvovala je u donošenju presude Đukiću, iako nije ispunjavala uslove propisane zakonima BiH da kao međunarodni sudija postupa u predmetima ratnih zločina. Nije imala osam godina radnog iskustva kao sudija, tužilac ili branilac u složenim krivičnim predmetima. Odbrana navodi da je zakonom propisano da Srbija stranu presudu može priznati samo ako su ispunjeni svi neophodni uslovi, a jedna od glavnih je da osuđenom nije povređeno pravo na pravično suđenje.

Nastavak na Večernje novosti...