Izvor: Press, 10.Jan.2013, 18:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hag nije razlog ni za poniženje, ni za euforiju
"Mislili smo da će nam presuda iz Haga omogučiti da se suočimo sa odgovornostima za rat u Hrvatskoj, da će umesto Srbije i Hrvatske Hag odraditi posao u sudjenju za ratne zločine, a on to nije uradio i naravno da je izazavao frustracije i izazvao trenutno pogoršanje odnosa na tom planu. Bilo bi pogrešno ukoliko bi to bilo protumačeno kao razlog za poniženje ili razlog za euforiju. Jer, Haški sud iako nije doneo konačnu presudu >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << i nije osudio politiku 90-tih na hrvatskoj strani, prikupio je dovoljno materijala i dovoljno činjenica i stvorio osnovu da se na pravnom, političkom i naučnom planu susretnemo sa odgovornostima za počinjene zločine i zločinačke politike", kaže na početku razgovora za''Nedeljnik'' profesor Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog veća (SNV).
Kako vidite nastavak sudjenja optuženima za ratne zločine i mogućnost otvaranja novih slučajeva, ako se ima na umu da su se u proteklom periodu optužnice srpskog pravosudja protiv ratnih funkcionera stalno odbacivane?
Dosadašnje iskustvo sudjenja za ratne zločine u Hrvatskoj nije, na žalost, takvo da nam jamči da će nastavak sudjenja biti takav i da može nadoknaditi ono što je haški sud uradio. I u tom smislu to mora biti rezultat aktivnosti tužilaštava dve države i saradnje dve države. Mora biti bazirano na visokoj profesionalnosti i ozbiljnom partnerstvu. U protivnom, to će ostati ozbiljan politički problem i ozbiljna teškoća u političkim odnosima izmedju dve države. U suprotnom ćemo ostati zarobljenici tog neobavljenog posla, nekažnjenih zločina, a hrvatsko pravosudje reskira da bude učesnik u tom zločinu ukoliko ne obavi procesuiranje tih zločina.
Koliko je izvesno da u ovom trenutku dodje do susreta izmedju predsednika Tomisalva Nikolića i Ive Josipovića? Ili je realnije da se prvo sretnu Dačić i Milanović?
U ovom trenutku je realnije da dodje do sureta izmedju premijera Dačića i Milanovića. Mislim da i na politčkom i na operativnom planu postoje tri teme koje se nameću kao razlog za susret. Jedno su interesi dveju država u različitim područijima, drugo su interesi Hrvata u Srbiji i interesi Srba u Hrvatskoj, uključujući izbeglice i njihova prava i treće je nastavak evropskih integracija i Hrvatske i Srbije. Tome treba dodati i zajedničku odgovornost za stanje u regiji. To su tri, odnosno četiri razloga zbog koji vodeći ljudi Hrvatske i Srbije moraju obnoviti saradnju, budući da izmedju dvojice predsednika ovoga trenutka to niije izgledno, kao što govori predsednik Josipović, što mi je žao i voleo bih da takve poruke
ne čujemo.
Na poslavi pravoslavnog Božića u Zagrebu bio je premijer Miilanović i nekoliko ministara iz vladajuće koalicije. Na Vašu izjavu da je ''tolerancija ono što očekujete u ovoj godini", premijer Milanović je rekao ‚‚Ja vas neću da tolerišem, jer se tolerisati mogu samo nepogode. Ja ću da vas uvažavam i sa vama ću da živim. Ne pozivam vas na suživot, već na zajednički život". Kakav je odnos SNV sa hrvatskom Vladom?
Mi se u toj stvari razumemo i mislimo na isto, kada i ne imenujemo istim rečima. Premijerova privrženost poštovanju prava gradjana srpske nacionalnosti i Srba u Hrvatskoj je vrlo značajna. Naša komunikacija sa Vladom i premijerom i ministrima je veoma dobra. Sa njima delimo mnoga zajednička stajališta i mnoge zajedničke pozicije. Ono što nismo uspeli je da to pretvorimo u neku efikasnost u rešavanju bilo stambenog zbrinjavanja, bilo sudjenja za ratne zločine, bilo nadokande troškova onima koji su žrtve rata, bilo da im je uništena imovina ili su im uništeni životi...Nismo to pretvorili u efikasnost, u razvoj povratničkih sredina, ali istovremeno smo rešili neke stvari, kao što je na primer da se bolje reguliše položaj srpskih institucija.
Premijer Milanović poručio je da će osigurati sprovođenje zakona koji manjinama garantuje dvojezičnost u sredinama u kojima čine više od trećine stanovništva, ističući da nije reč samo o pitanju pravne, nego i "ispravne države‚‚. Ipak, u hrvatskoj javnosti se najviše brine da za sprovodjenje ovog zakona u Vukovaru.
Jedan broj opština je promenio svoje statute i uveo dvojezičnost, ali samo na nivou promene statuta i na nivou isticanja tabli na opštinskih zgradama, ali ne i istovremeno na ulasku u mesta ili u oznakama ulica i trgova. Prema tome, treba ići korak dalje i kao što ste čuli od premijera i ministara, Vlada je odlučna da ide ka tome, čak i u osetljivim područjima kao što su Vukovar i istočna Slavonija. To je značajno zato što je to simboličko priznavanje onoga što je važan identitet Srba u Hrvatskoj, zato što je to način da se ljudi oslobode i da ne beže od svog identitea. To je vrlo značajna stvar, zato što toga već jako dugo, ne samo od rata, nego ni pre toga, nije bilo u sredinama u kojima su Srbi živeli.
Nedolazak predsednika Josipovića na božićni prijem tumači se kao reakcija na nedavne javne sukobe koje je imao sa Vama...
Meni je žao, meni nije do tog sukoba, niti smatram da sam na bilo koji način doprineo da do njega dodje i on zaista predstavlja jedinstveni slučaj da predsednik države napada jednog predstavnika manjina ili čoveka koji vodi vodeće institucije Srba u Hrvatskoj ili da se pokušava infiltrirati ili arbitirati u tome ko bi ili kako trebao vodiiti - ili kako bi trebalo da izgleda manjinska scena. To je sasvim neuobičajeno za demokratska društva. Naravno, bili bismo radosni da je predsednik Josipović došao na naš božićni prijem, kao što je dolazio svih ranijih godina. Prošle godine je sa bivšim srpskim predsednikom Tadićem dobio našu godišnju nagradu za unapredjenje srpsko-hrvatskih odnosa. Ali, mi naravno poštujemo instituciju predsednika države i rado ćemo učiniti sve da se ta saradnja obnovi.
Da li ste možda skloni razmišljanju da je to možda bio pokušaj da Srbi dobiju novog lidera u Hrvatskoj i da to možda odgovara političkim vlastima i u Zagrebu i u Beogradu?
Bilo je pokušaja i ti pokušaji se nastavljaju da se pod firmom pluralizma medju Srbima u Hrvatskoj zapravo destruiraju stvorene institucije i stvoreni ljudi, jer to sve treba stvarati godinama i decenijama i da se dovedu oni koji su podobni i koji ne bi bili problematični. Ali, na žalost onih koji to pokušavaju, to je samo izazavalo homogenizaciju medju Srbima i to je samo izazvalo nezadovoljstvo i ogorčenje medju Srbima u Hrvatskoj jer nam je to radio Franjo Tudjman tokom devedesetih i nismo to očekivali od našeg demokratski izabranog predsednika. Prvog predsednika koga su Srbi aktivno birali i podržavali.
Pominjete homogenizaciju Srba, ali osporavaju vas i unutar srpskog nacionalnog korpusa u Hrvatskoj....
Prvo, to su ljudi koji su bili u našim organizacijama, pa im je iz nekog razloga bilo nedovoljno komotno, pa su izašli van ili smo ih mi isključili sami zbog nepoštovanja bilo statutarnih ili programskih odredbi. To su ljudi koji i onako ne mogu biti ni sa kim drugim, nego mogu biti jedino protiv svih drugih. A, što se tiče optužbi, danas je najlakše optuživati ljude da su napravili ovo ili ono, da su proneverili neki novac jer je to danas opšte mesto. Što se toga tiče naše poslovanje je podložno svim proverama i država to čini i činila je to u različitim okolnostima i može to činiti svaki dan, mi s tim nemamo teškoće. Mi ne spadamo medju one ljude koji kradu gradju od kuće koju podižu. Prema tome, mi sa velikom mukom skupljamo sredstva da bi naše institucije mogle funkcionisati. Kada bi te novce otudjivali onda bismo naprosto činili nešto što je neka vrsta samoubistva.
Kada čujete dojučerašnje saradnika - Džakula, Radić, tu je mora se priznati dosta ružnih reči koje se mogu čuti o Vama. Koliko Vas to dotiče kao čoveka?
Ja sam ovih dvadest i nešto godina posvećen položaju Srba u Hrvatskoj, odnosima izmedju Hrvata i Srba, odnosima izmedju Srbije i Hrvatske, navikao na najrazličitije vrste blaćenja. Od toga da sam izdajnik za Srbe, da sam neprijatelj Hrvatske, da sam četnik, pa onda ovakvih napada i optužbi da proneverujem novac, da ne radim stvari kako valja itd....Bilo bi bolje živeti bez toga, ali to je cena javnog političkog života. Uvek ima ljudi čiji se posao ne sastoji ni u čemu drugom osim da pljuju po akterima javnog i političkog života i da ih pokušaju provući kroz blato....Ti ljudi koji to rade u ime srpske zajednice na žalost nisu slobodni ljudi, nisu svoji ljudi i opstaju samo zato što obavljaju takve prljave poslove, a inače tu slobodu koju imaju su kupili po vrlo, vrlo skupoj ceni, a to je da u svemu drugome nisu slobodni.
Šta su najveći problemi sa kojima se suočava srpska zajednica u Hrvatskoj - povraćaj imovine, neprocesuiranje ratnih zločina, nedovoljno radnih mesta?
Najveći deo imovine je vraćen, ostalo je možda još 15,16 objekata kada su u pitanju fizička lica kojima nije vraćeno. Kada su u pitanju pravna lica, mislim na institucije SPC i institucije Srba u Hrvatskoj tu još ima puno posla. Ni ''Prosveta'', ni ''Privrednik'' nisu dobili svoju imovinu. Ono što je posebno važno je da zemlja čiji su vlasnici Srbi bilo sudski ili katastarski, bude sačuvana da se država ne upisuje kao vlasnik na tu zemlju.
Postoje pitanja neprocesuiranih ratnih zločina, koji su počinjeni prema Srbima, kako u razdoblju 1991-1992 u gradovima, tako i nakon Bljeska i Oluje. Postoji problem ulaganja i obnove infrastrukture i ekonomskih pretpostavki u područijima povratka i u područijima gde su ljudi ostali. To su područja sa najnižom stopom nezaposlenosti, sa najmanjim ulaganjima. Sa druge strane postoji problem prihvaćanja elemenata identiteta Srba u Hrvatskoj kao što je jezik, kao što je pismo, kao što su spomenici i antifašističko nasledje i uopšte povratka Srba u istorijiski položaj koji su imali kao akteri zajedničke istorije Srba i Hrvata na prostoru Hrvatske. To je težak put, ali se obnavlja.
