Izvor: RTS, 02.Mar.2014, 10:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hag, izveštači "na čekanju" do 1. aprila
Ono što će sigurno biti u prvom delu postupka pred Međunarodnim sudim pravde je podsećanje na teške trenutke u istoriji Srbije i Hrvatske, rekao je novinar RTS-a Miloš Milić, koji će pratiti suđenje. Motiv obe strane je da treba da postoji jedna zvanična institucija i mišljenje o tome šta se dogodilo, istakao je Milić.
Usmena rasprava pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu po međusobnim tužbama Srbije i Hrvatske za genocid počinje u ponedeljak. Sedamnaest sudija >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << slušaće narednih pet nedelja, argumente pravnih timova. Novinar RTS-a Miloš Milić koji je pratio pripremu obe strane, sprema se da od sutra prati i suđenje.
Govoreći o tome koliko detalja sa ovog suđenja će biti dostupno javnosti, Milić je rekao da do 1. aprila neće nijedno svedočenje biti dostupno javnosti.
"Mi ćemo moći da prisustvujemo svemu i tek na kraju da izvestimo o tome", rekao je Milić gostujući un Dnevniku RTS-a.
Prema njegovim rečima, suština priče je da se zaštite svedoci. "Dosta je bilo reči o tome u javnosti, neka imena su se pojavila, nikad formalno nisu potvrđena, ali sada nema nijednog imena ni zvanično ni nezvanično", rekao je Milić.
Milić objašnjava da parnični sud ne pridaje ključnu važnost izjavama svedoka, takao da je to više stvar koja je okrenuta javnosti i medijima. Novinar RTS-a je rekao da će potpisati dokument da neće o tome govoriti do 1. aprila.
Prema njegovim rečima, ono što će se dogoditi tokom mesec dana je da će dve države pokušati da sve zločine koji su se dogodili, prema jednoj ili drugoj strani predstaviti kao zločine genocida.
One ne mogu da se pozivaju na presude Haškog tribunala. Kako kaže, srpska strana će imati taj problem jer ne postoji nijedna presuda za zločine o Oluji.
"Setimo se, hrvatsko pravosuđe nema nijednu izvršnu presudu za zločine o Oluji, a Hag je poništio čuvenu presudu Gotovini pre nekoliko godina", rekao je Milić.
Kada zemlje jedna drugu tuže, imaju i nekave zahteve. "Ključni zahtev je nadoknađivanje štete. To traži i Srbija kada su u pitanju Srbi iz Krajine, preko 200.000 ljudi koji su proterani u Oliji", kaže Milić.
Prema njegovim rečima, naknada štete bi trebalo da bude ono što će se dogodilo ukoliko sud proceni da je neka od država odgovorna za genocid.
"Ono što će sigurno biti u tom prvom delu postupka je podsećanje na teške trenutke u istoriji dve zemlje, ali ono što je bio motiv verovatno obe strane je da treba da postoji jedna zvanična institucija i mišljenje o tome šta se dogodilo", istakao je Milić.
Milić smatra da će Sud verovatno reći da nije bilo genocida, ali to za javnost može da znači nastavak priče o tome, a šta se onda dogodilo.
Profesor Tibor Varadi očekuje da se obe tužbe odbace. Govoreći o datumu kada ćemo dobiti odluku o tome, Milić kaže da roka nema.
"Pominje se kraj godine ili početak iduće godine. Verujem da ćemo u narednih godinu dana dobiti presudu", zaključio je Milić.
