Izvor: RTS, 14.Jun.2013, 17:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hag donosio presude pod pritiskom?
Sudija Haškog Tribunala Frederik Harhof rekao da se oslobađajuće presude u procesima protiv visokih funkcionera i vojnih komandanata iz bivše Jugoslavije posledica pritiska vojnog establišmenta uticajnih država kao i predsednika suda Teodora Merona na sudije Tribunala.
Danski sudija Haškog tribunala Frederik Harhof kritikovao je oslobađajuće presude tog suda u procesima protiv visokih funkcionera i vojnih komandanata sa područja bivše Jugoslavije i ocenio da je Tribunal >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << promenio kurs pod pritiskom vojnog establišmenta uticajnih država kao što su SAD i Izrael i predsednika suda Teodora Merona.
Harhof smatra da su se vojni establišmenti uplašili od presuda za krivicu po komandnoj odgovornosti, koje su donete u nekoliko slučajeva, jer bi takva praksa u budućnosti mogla da ugrozi i komandante izvan Balkana, prenela je Slobodna Evropa pozivajući se na danske medije.
Harhof je u pismu koje je poslao na 56 adresa komentarisao prvostepene presude Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, kao i pravosnažne, takođe oslobađajuće presude, Momčilu Perišiću i hrvatskim generalima Mladenu Markaču i Ante Gotovini.
Isključivu odgovornost za promenu kursa u praksi Haškog tribunala Harhof pripisuje uticaju predsednika tog suda, Amerikanca Teodora Merona na neke od sudija koji su učestvovali u donošenju "spornih" odluka.
Pozivajući se na "kuloarske" izvore iz suda, Harhof je naveo da je čuo glasine o uticaju Merona na sudiju turskog porekla Mehmeta Ganeja da se pridruži pravnom stavu prema kojem su oslobođeni Markač i Gotovina, kao i da je predsednik suda uticao na kolegu Alfonsa Orija da oslobodi Stanišića i Simatovića.
Upravo je Ori predsedavao sudskim većem koje je prvostepenom presudom osudilo Gotovinu na 24 godine zatvora, a Markača na 18.
U žalbenom postupku njih dvojica su oslobođeni odlukom većine trojice sudija, nasuprot izdvojenim mišljenjima dvojice kolega, što prema Harhofu dokazuje postojanje velikih pravnih neslaganja i dva potpuno suprotna pogleda na komandnu odgovornost i optužbe za udruženi zločinački poduhvat.
"Najgora je sumnja da su neke od mojih kolega podlegle kratkovidim političkim pritiscima koji u potpunosti menjaju srž mog rada u službi razboritosti i prava", naveo je Harhof u pismu koje je poslao kolegama.
Nije želeo da naknadno komentariše u medijima to pismo naglašavajući da ga je uputio na privatne, a ne javne adrese, a komentar nije dao ni Meron na čiji račun su iznete optužbe.
Pogledaj vesti o: Hag
