Izvor: B92, 31.Mar.2016, 00:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hag danas izriče presudu Šešelju

Hag -- Haški tribunal će danas četiri godine od završetka suđenja izreći prvostepenu presudu lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju.

Šešelj je optužen da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba.

Tužilaštvo je u svojoj završnoj reči ranije predložilo sudu da Šešelja osudi na kaznu zatvora od 28 godina, dok je Šešelj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tražio oslobađajuću presudu.

Lider radikala je u pritvoru Haškog tribunala proveo gotovo 12 godina, od februara 2003, kada se predao i dobrovoljno i otišao u Hag, do novembra 2014. kada je pušten da se brani sa slobode zbog lošeg zdravstvenog stanja.

U međuvremenu Haški tribunal je od Srbije zatražio da uhapsi i izruči Šešelja, ali po tom zahtevi nije postupljeno, pa Šešelj neće prisustvovati izricanju presude.

Ta presuda je prvostepena i na nju će i lider radikala i haško tužilaštvo imati pravo da ulože žalbu.

Tužilaštvo haškog tribunala tvrdi je da je Šešelj govorom i propagandom mržnje 1991 - 1992. počinio progon Hrvata iz Vukovara i vojvodanskog sela Hrtkovci.

Kada su u pitanju zločini u Zvorniku, Vukovaru, Mostaru, Nevesinju, Bosanskom Šamcu, Brčkom i širem podrucju Sarajeva, prema stavu tužilaštva Šešelj ih je "podstakao, pomogao i podržao" time što je dobrovoljce SRS, kao fizičke počinioce, regrutovao, indoktrinirao mržnjom prema nesrbima, organizovao i poslao na ratišta.

Prema optužnici, Šešeljeve reči i dela podstakli su progon desetina hiljada nesrba i ubistvo 905 osoba, a medu žrtvama je bilo i jedno novorodence.

U tri tacke, optužnica Šešelja tereti za zločine protiv čovečnosti - progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi; deportaciju i prisilno premeštanje.

U šest tačaka, lider radikala optužen je za kršenje zakona i običaja rata - ubistva, mucenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljackanje javne ili privatne imovine.

Tužilaštvo smatra da su zločini "šešeljevaca" nad Hrvatima i Muslimanima bili su izvršeni u udruženom zločinackom poduhvatu čiji je cilj bilo stvaranje jedinstvene srpske države na velikim delovima teritorija Hrvatske i BiH, odnosno "velike Srbije".

U zločinački poduhvat bili su prema optužnici uključeni i tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, generali JNA Veljko Kadijević i Blagoje Adžić, pripadnici Državne bezbednosti u Srbiji Jovica Stanišić i Franko Simatović Frenki.

U njemu su, prema optužnici, učestvovali i lideri Srba u Hrvatskoj i BiH Milan Babić, Milan Martić i Radovan Karadžić, zatim vođa paravojnih jedinica Željko Ražnatović Arkan i drugi.

Tužilaštvo, naime, smatra da je Šešelj uticao na sve aspekte delovanja dobrovoljaca, čak i ako nije imao operativnu komandu.

On je, kako tvrde, te jedinice raspoređivao, odlučivao kada će i gde ići i imenovao njihove zapovednike, koji su mu podnosili izvrštaje o svom delovanju.

Suđenje Šešelju, tačnije televizijski prenosi tih suđenja, u početku su izazivali primetnu pažnju ovdašnje javnosti, da vremenom ona jenjavala, ali je svakako neuobičajeno bilo kako je Šešelj uopšte uspeo da ubedi tribunal da se od najtežih optužbi brani sam.

S druge strane, njegov je slučaj neuobičajen i s obzirom na vreme koje je proveo u pritvoru, gde mu ni nakon 13 godina suđenja, i zatim puštanja na privremenu slobodu, nije bila doneta ni prvostepena presuda, a koja će biti izrečena ovog 31. marta.

Nastavak na B92...