Izvor: B92, 14.Maj.2012, 08:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hag: Gotovina nije žrtveno jagnje

Hag -- U Haškom tribunalu u toku je žalbena rasprava na nepravosnažne presude kojima su Ante Gotovina i Mladen Markač osuđeni na 24, odnosno 18 godina zatvora.

Gotovina i Markač su u aprilu prošle godine osuđeni zbog ratnih zločina nad Srbima za vreme i nakon akcije "Oluja".

Inače, današnjom celodnevnom raspravom pred Žalbenim većem Tribunala u Hagu, kojem predsedava sudija Teodor Meron, zvanično se završava >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << suđenje Gotovini i Markaču, koji će imati priliku da govore na današnjem ročištu, ali samo po 10 minuta.

Današnje ročište je počelo čitanjem nepravosnažne presude i određivanjem rasporeda istupanja odbrana. Prema protokolu suda, najpre je odbranu izneo tim Anta Gotovine, čija je osnovna teza bila da nije bilo prekomernog artiljerijskog gađanja Knina i ostalih gradova Krajine, kao i da je pogrešno pravilo da se granate koje padnu 200 metara van područja cilja smatraju kao neselektivno gađanje.

Tužilaštvo: Hrvatska je etnički čišćena

U toku je iznošenje tvrdnji tužilaštva, koje smatra da je granatiranje Knina, Benkovca, Gračana i Obrovca bilo neprecizno, te da su uz vojne mete bombardovani i civilni objekti. Tu tezu odbrana Gotovine pokušava da sruši tvrdnjom da nije bilo žrtava, što tužiteljstvo demantuje, pozivajući se na izjave svedoka.

Tužilac Daglas Striger rekao je da je područje Knina prekomerno granatirano, i da je jedina svrha bilo maltretiranje civilnog stanovništva, kako bi se ono prisililo na beg. Tužilaštvo smatra da su napadi Hrvatske vojske na Knin, Gračac, Obrovac i Benkovac bili protivpravni, a Striger je tokom iznošenja dokaza tužlaštva podsetio da je Franjo Tuđman, prvi hrvatski predsednik, pozivao na etničko čišćenje.

Tužiteljka Helen Brejdi je zatim rekla da su "Gotovina i ostali članovi udruženog zločinačkog pothvata imali zajedničku svrhu proterivanja civilnog stanovništva, što je izvršeno prekomernim granatiranjem", i istakla da je Gotovina dao zapovest da se granatira čitav grad.

Gotovina, tvrdi tužiteljstvo, nije žrtveno jagnje, kakvim ga predstavljaju mnogi u hrvatskoj javnosti, već je on direktno sudelovao u nameri da se srpski civili isteraju iz Krajine.

Odbrana Gotovine. Civili nisu bili meta

Pre tužilaštva, odbranu je izneo tim generala Gotovine. Oni su tvrdili da je samo jedan odsto projektila palo 400 metara dalje od vojnih ciljeva, što je po vojnim pravilima dozvoljena pogreška.

Gotovinin tim se pozvao na iskaz Marka Rajčića, Gotovininog šefa artiljerije, koji je rekao da je Gotovina naredio gađanje vojnih ciljeva. "Nije bilo dokaza da je oko predsednika RS Krajine Milana Martića bilo civila. Martić je bio najviši vojni cilj kao šef srpskih snaga i napad na njega ne predstavlja napad na civile", rekao je i dodao da nije bilo ubijenih civila u napadu na četiri grada niti dokaza da je gađana neka civilna struktura.

"Pravilo od 200 metara je pogrešno. Mora se ukinuti. Ako se to dogodi, onda se mora osloboditi Gotovina", zaključio je Mišetić. Odbrana je dala komentar i na zapisnik sa sastanka političkog vojnog vrha na Brionima uoči Oluje.

U poslepodnevnom delu reč ima odbrana generala Mladena Markača, a onda i tužilaštvo. Na kraju današnje konferencije, petočlanom Žalbenom veću pod predsedavanjem sudije Teodora Merona obratiće se i dvojica generala, koji će imati po 10 minuta na raspolaganju.

Žalbeno veće Haškog suda je u nalogu izdatom u aprilu pozvalo sve strane da se na usmenoj raspravi usmere na četiri pitanja. Najpre, da li je prvostepeno veće pogrešilo kad je u presudi utvrdilo pravilo od 200 metara od cilja za zakonitost artiljerijskih pogodaka, zatim, kako bi se proglašenje tog zaključka pogrešnim odrazilo na druge zaključke o pogocima.

Druga dva pitanja su može li zaključak o nezakonitosti artiljerijskih napada opstati ako padnu zaključci vezani uz pravilo o 200 metara i treba li zaključak o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata ostati na snazi ako se utvrdi da nije bilo nezakonitih artiljerijskih napada.

Još nije objavljeno da li je sud prihvatio nove dokaze Gotovinine odbrane, kao ni da li je veće donelo odluku o zahtevu odbrane generala Gotovine za uvođenjem novih dokaza u žalbenom delu postupka.

Među tim dokazima su i zapisnici sednica Vrhovnog saveta odbrane koje su se održavale u Beogradu za vreme "Oluje", američka diplomatska beleška objavljena putem Vikiliksa i ekspertski izveštaji američkih oficira. Ti se dokazi tiču okolnosti odlaska srpskih civila pre, za vreme i nakon "Oluje" i karaktera artilerijskih napada Hrvatske vojske za vreme akcije.

Gotovina i Markač su 15. aprila 2011. nepravosnažno osuđeni na 24, odnosno 18 godina zatvora zbog progona, deportacije, pljačke, razaranja, ubistva, nečovečnih dela i okrutnih postupaka nad srpskim stanovništvom u "Oluji", ali su oslobođeni optužbi za prisilno premeštanje stanovništva.

Njihove odbrane su 1. avgusta 2011. godine predale žalbu na prvostepenu presudu, a tužioci se nisu žalili. Izricanje pravosnažne presude planirano je za avgust 2013. godine.

Nastavak na B92...

Nezavisne Novine: Odbrana Ante Gotovine i Mladena Markača obrazlaže svoje žalbe

Nezavisne Novine: Hag: Gotovina nije žrtveno jagnje

S media: Gotovina: Ponosan sam na "Oluju" (VIDEO)

Nezavisne Novine: Gotovina i Markač se izjasnili da nisu krivi