Izvor: B92, 15.Mar.2013, 19:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hag: Doživotne ili oslobađajuće?

Hag -- Tužilaštvo Haškog tribunala traži doživotne kazne za Šainovića, Pavkovića, Lukića i Lazarevića dok oni odbacuju krivicu za zločine na Kosovu 1999. godine.

Tužilaštvo je zatražilo da se odbace žalbe Nikole Šainovića, Nebojše Pavkovića, Sretena Lukića i Vladimira Lazarevića i da im se izrekne najteža kazna, doživotni zatvor, zbog zločina počinjenih na Kosovu u prvoj polovini 1999. godine. Njih četvorica >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su, s druge strane, u obraćanju sudijama Haškog tribunala negirali svoju krivicu za zločine u pokrajini.

Tužilaštvo smatra da su kazne od po 22 godine zatvora za Šainovića, Pavkovića i Lukića, i kazna od 15 godina zatvora za Lazarevića, “u potpunosti neadekvatne” i da “ne odgovaraju težini zločina i učešću optuženih u njima”.

“Žalbeno veće treba da odbaci žalbe i u znatnoj meri poveća kazne za svakog od optuženih. Veće bi trebalo da izrekne najteže kazne koje dopušta Statut ovog Međunarodnog suda”, rekao je tužilac Piter Kremer poslednjeg, petog dana žalbene rasprave u predmetu “Šainović i drugi”.

Najteža kazna predviđena Statutom tribunala je kazna doživotnog zatvora.

Fila: Tužilaštvo neprofesionalno

Šainovićev branilac Toma Fila kritikovao je tužilaštvo jer je, na osnovu istih dokaza, u dve faze postupka, tražilo različite kazne.

“To nije korektno, nije profesionalno, ni kolegijalno, niti je u skladu sa našom obavezom da služimo pravdi”, istakao je Fila.

On je podsetio da je, na kraju prvostepenog suđenja, tužilaštvo za Šainovića tražilo kaznu od 20 godina zatvora i zaključio da nikada u svojoj dugugodišnjoj praksi branioca u tribunalu nije video da se ulaže žalba na izrečenu kaznu koja je oštrija od one koja je zatražena, a onda se traži još stroža kazna.

Fila je ukazao i na to da se tužilac nije žalio na oslobađajuću presudu bivšem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću, za koga je bila zatražena kazna od 20 godina zatvora.

“U vreme podizanja optužnice, koja se nažalost odnosi samo na Srbe, bili su optuženi i Slobodan Milošević i ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković. Milošević je umro u pritvorskoj jedinici pre donošenja presude, Stojiljković je izvršio samoubistvo, Milutinović je oslobođen optužbi i od svih odgovornih ostao je samo Šainović”, rekao je Fila.

Odbrana smatra da “sve što je urađeno, sada ide na Šainoviceva leđa” i podvlači da “ne može potpredsednik Vlade da sve zna, a predsednik države nema pojma”.

Tužilaštvo: Diskriminatorno seksualno nasilje

Tužilaštvo je u svojoj argumentaciji iznelo da je u prvostepenoj presudi napravljena greška kada je, u slučaju Šainovića i Lukića, “propušteno da se zaključi da je seksualno nasilje počinjeno sa diskriminatornom namerom da se izvrši progon”.

Optužba smatra da su oni “mogli da predvide da će doći do seksualnog delikta u sklopu udruženog zločinačkog poduhvata” prinudnog raseljavanja albanskog stanovništva.

Tužiteljka Mišel Džarvis je ukazala da je pretresno veće potvrdilo da je dokazano 11 incidenata, ali da postoje dokazi o još oko 50 seksualnih delikata. Prvostepeno veće se saglasilo da su se u aprilu i maju 1999. dogodila tri slučaja silovanja u Prištini, ali ne i da je tužilaštvo dokazalo da su ona počinjena “s diskriminatornom namerom da se izvrši progon”. Džarvisova je istakla da je “sve što se žrtvama dogodilo bilo povezano s njihovom nacionalnom pripadnošću”.

Tužilac Piter Kremer je rekao da je pretresno veće navelo da su “bombardovanje NATO i aktivnosti Oslobodilačke Vojske Kosova (OVK) predstavljali faktor komplikovanosti situacije 1999”. On je ponovio da su svedoci izjavljivali da nisu napuštali Kosovo zbog bombradovanja, već da je razlog bilo “nasilje vlasti Srbije i SR Jugoslavije”.

Povodom primedaba odbrane da tužilaštvo nije navelo nijedan ozbiljan razlog da zatraži povećanje kazne za četvoricu optuženih, Kremer je rekao da je “bila zatražena kazna od 20 godina do doživotnog zatvora, uz pretpostavku da se utvrdi krivica”.

Prvostepeno osuđeni negirali krivicu

Četvorica bivših političkih, vojnih i policijskih zvaničnika Srbije i SRJ negirala su, s druge strane, svoju krivicu za zločine na Kosovu 1999, za koje su nepravosnažno osuđeni na kazne zatvora od 15 godina do 22 godine.

Obraćajući se veću, na kraju pretresa, Šainović je rekao da se izjasnio da nije kriv u odnosu na optužnicu koja je iskrivila stanje u njegovoj zemlji. On je istakao da su strane osporile pojedine delove prvostepene presude, ali da “niko nije osporio da je Srbija u dobroj nameri ušla u pregovore u Rambujeu i da nije kriva za njihovu propast”.

General Pavković je sudije podsetio na svoju vojničku karijeru, ističući da je počeo da je gradi pre nego što je upoznao Slobodana Miloševića. Pavković je rekao da mu, za vreme boravka na Kosovu, dok je bio komandant Treće armije Vojske Jugoslavije, nikada nisu izdali naređenje ni general Momčilo Perišić, ni Milošević, ni Šainović.

“Od Šainovića ne bih ni prihvatio naređenje, a kada bi me neko pitao zbog čega je on ovde, ne bih znao da kažem”, rekao je Pavković.

On je naglasio da “klimu terora na Kosovu nisu proizvele snage bezbednosti SRJ, već teroristi OVK”.

General Lazarević osvrnuo se na “činjenični kontekst” sukoba, ukazujući na žrtve koje je NATO izazvao tokom bombardovanja SRJ.

Policijski general Sreten Lukić izrazio je žaljenje “za svakom, posebno civilnom žrtvom sukoba i zbog patnji građana na Kosovu”.

Lukić je rekao da na Kosovo nije otišao svojom voljom, već po sili zakona, da su poslovi koje je tamo obavljao bili propisani ustavom i zakonom i da je uvek tražio zaštitu civila i pokretanje postupaka protiv počinilaca zločina.

On je podsetio da je 2001. pokrenuo istragu o masovnim grobnicama u Srbiji.

“Sve što sam radio bilo je u funkciji zaštite građana i nikada nisam pravio razliku između Srba i Albanaca. Nisam počinio nijedan zločin i nisam pomagao i podržavao zločine. Za udruženi zločinački poduhvat sam saznao iz optužnice i nikada nisam znao za plan proterivanja Albanaca. Niko mi to nije naredio, a da jeste, ne bih to prihvatio”, izjavio je Lukić.

Tribunal će odluku izreći naknadno

Konačnu presudu Šainoviću, Pavkoviću, Lazareviću i Lukiću, Tribunal će izreći naknadno.

Šainović, Pavković i Lukić su prvostepenom presudom bili označeni kao ključni učesnici "u zajedničkom zločinačkom poduhvatu" nasilnog proterivanja stotina hiljada albanskih civila s Kosova od marta do juna 1999, čiji je cilj bila - kako je tvrdila i optužba - "promena etničke ravnoteže radi zadržavanja srpske kontrole" nad pokrajinom.

Oni su proglašeni krivim po svih pet tačaka optužnice - za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon albanskog stanovništva s Kosova.

Za pomaganje i podržavanje deportacije i prisilnog premeštanja proglašeni su krivim generali Ojdanić i Lazarević.

Na presudu su se žalili svi osuđeni, ali i tužilaštvo. General Ojdanić nedavno je povukao žalbu, prihvatajući nalaze iz prvostepene presude i kaznu, a zatim je, u njegovom slučaju, od žalbe odustalo i tužilaštvo.

Optuženi Šainović i Ojdanić su u pritvoru Tribunala od proleća 2002, kada su se dobrovoljno predali. Pošto će mu uskoro isteći dve trećine pravosnažne kazne, general Ojdanić ima pravo da zatraži prevremeno oslobađanje.

Generali Pavković, Lazarević i Lukić dobrovoljno su se predali sudu 2005.

Nastavak na B92...