Izvor: B92, 05.Okt.2010, 19:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Granatiranje Sarajeva besmisleno"
Hag -- Bivši komandant Unprofora Majkl Rouz posvedočio je da mu je Radovan Karadžić prilikom jednog susreta priznao da je granatiranje Sarajeva besmisleno.
On je, takođe, pred haškim tribunalom rekao i da je Karadžić imao "apsolutnu kontrolu" nad Vojskom Republike Srpske koja je 1994. napadala Sarajevo.
Britanski general izjavio je da je usled delovanja snajpera VRS u gradu vladala "klima straha" do avgusta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 1994. kada su zaraćene strane potpisale antisnajperski sporazum.
"Gađanje iz snajpera bila je politika srpske strane smišljena na zastrašivanje civilnog stanovništva", izjavio je svedok, napominjući da su se na meti snajpera našli i stanovnici Grbavice, koja je bila pod srpskom kontrolom.
Tadašnji predsednik Republike Srpske optužen je za terorisanje stanovništva Sarajeva sistematskim artiljerijskim i snajperskim napadima na civilne četvrti 1992-95.
Rouz je, kao svedok optužbe, rekao da je po dolasku u Sarajevo u januaru 1994. zatekao grad "u gotovo srednjovekovnom stanju – bez svetla, struje i vode". Rečeno mu je da civili ginu od granata ispaljenih sa srpskih položaja, u šta se ubrzo i sam uverio.
Pri prvom susretu, 30. januara 1994, Karadžić mu je rekao da je granatiranje Sarajeva "besmisleno" i da "mora biti zaustavljeno", naznačio je general Rouz.
Čvrsta kontrola političkog vođstva nad vojskom RS, po rečima svedoka, bila je potvrđena kada je - posle prvog napada na sarajevsku pijacu Markale u kojem je početkom februara 1994. poginulo više od 60 civila - postignut sporazum o primirju, koji je podrazumevao povlačenje srpske teške artiljerije iz kruga od 20 kilometara oko grada.
"Između linije fronta i političkog vođstva postojala je izuzetna usklađenost. Odluka doneta na vrhu smesta bi se odrazila na terenu", naglasio je tadašnji zapovednik snaga UN.
Tužiteljka Karolin Edžerton u spis je uvela više naređenja Karadžića i oficira VRS o poštovanju primirja, zahvaljujući kojim je, kako je kazao Rouz, odigrana i fudbalska utakmica između pripadnika UN i tima Sarajeva kojoj su u martu 1994.
prisustvovale hiljade građana.
Rouz je kazao da se život u Sarajevu skoro normalizovao i "značajno poboljšao" u proleće i leto 1994, pošto su obe strane, uz malo "varanja" i prikrivanja teškog oruđa, primenile i poštovale taj sporazum, a isporuke namirnica, struje i vode postale redovne.
"To je trajalo do septembra kada je Armija BiH počela ofanzivu, a Srbi su uzvratili zaustavljanjem humanitarnih konvoja", rekao je svedok, napominjući da se situacija zatim pogoršavala do kraja godine.
Zatvaranje koridora za dostavu namirnica koji je vodio preko Igmana i sarajevskog aerodroma, Rouz je pripisao i uverenju srpskog rukovodstva da stanovništvo Sarajeva počinje da živi bolje od srpskih civila koji su bili pod sankcijama.
On je ocenio da je vodstvo bosanskih Srba, koje je kontrolisalo 70 odsto teritorije BiH, nastojalo da primora Muslimane i Hrvate da prihvate mir pod srpskim uslovima i da je kao politički pritisak koristilo obruč oko Sarajeva i enklava u istočnoj Bosni, Srebrenice, Žepe i Goražda, blokirajući međunarodne humanitarne isporuke.
Rouz je posvedočio da mu je Karadžić u septembru 1994. rekao: "Ako međunarodna zajednica nas tretira kao životinje, onda ćemo se mi i ponašati kao životinje".
Po Rouzovim rečima, srpski lideri su "očajnički želeli mir" posle marta 1994. i muslimansko-hrvatskog sporazuma o saradnji kojim se vojna ravnoteža na terenu okrenula protiv VRS, koja je bila pod sankcijama i razvučena na širokoj liniji fronta.
Vođstvo RS je stoga bilo spremno da se odrekne viška teritorija, ali većinom neupotrebljivih. "NATO, a naročito SAD, podržavali su Muslimane u odbijanju da potpišu mir u takvoj situaciji", podvukao je svedok.
General Rouz izjavio je i da su bosanski Srbi u aprilu 1994. uzeli pripadnike Unprofora i drugih međunarodnih organizacija za taoce, nakon što je NATO napadima avijacije pokušao da zaustavi ofanzivu VRS na Goražde.
"Uzimanje talaca postalo je redovna reakcija VRS na bilo kakvu upotrebu sile snaga UN", kazao je Rouz, koji nastavlja svedočenje.
Karadžić je optužen i za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još osam bosanskih opština, etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH i uzimanje međunarodnih talaca 1992-95.
.jpg)
