Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Jun.2010, 20:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Francuska da dostavi Karadžiću dokumenta o Markalama

HAG -

Tribunal u Hagu je naložio Francuskoj da nađe i optuženom Radovanu Karadžiću dostavi obaveštajna dokumenta o dve eksplozije na sarajevskoj pijaci Markale i o tvrdnjama da su muslimanske snage ubijale civile u Sarajevu 1992-95. godine.

Pretresno veće Tribunala istovremeno je odbilo Karadžićev zahtev da obaveže Francusku na dostavljanje mnoštva drugih dokumenata.

Sudije su obavezale Vladu Francuske >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da "sprovede pretragu za dokumentima koje optuženi traži" i dostavi ih Karadžićevoj odbrani.

Taj nalog odnosi se na "sve izveštaje obaveštajnih i bezbednosnih službi ili francuskih pripadnika Unprofora koji se odnose na eksplozije na pijaci Markale u Sarajevu, 5. februara 1994. i 28. avgusta 1995".

Tribunal je, takođe, obavezao Francusku da Karadžiću dostavi "sve izveštaje specijalnog interventnog odreda Žandarmerije ili drugih francuskih agencija i odeljenja u kojim je naznačeno da bosanski Muslimani u Sarajevu ubijaju sopstveni narod između aprila 1992. i decembra 1995. godine".

Pretresno veće je francuskim vlastima dalo rok do 28. jula da odgovore na nalog, a do 20. jula da Tribunal obaveste da li su ti dokumenti zaštićeni u interesu nacionalne bezbednosti.

Nemački odgovor: Traženih dokumenata nema

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić optužio je Nemačku da ne želi da dostavi ključne dokaze vezane za suđenje pred Haškim tribunalom, pred kojim je optužen za genocid, navodi se u danas objavljenim sudskim dokumentima.

Karadžić je u pismu nemačkom ambasadoru u Holandiji Tomasu Lauferu zatražio od Berlina da "udvostruči napore na lociranju" dokaza.

Nemačka vlada je prethodno obavestila tribunal da ne poseduje dokumenta koja traži Karadžićeva odbrana.

Karadžić je od vlada više država zatražio da predaju materijal koji bi mu, kako tvrdi, pomogao na suđenju. Vlade su odbile te zahteve, u nekim slučajevima vezane za tajna vojna dokumenta.

U slučaju Nemačke, Karadžić navodi da je obaveštajna služba te zemlje znala da se u Bosnu i Hercegovinu švercuje oružje iz Zapadne Evrope 1995. godine, na vrhuncu rata u BiH.

Oružje je, navodno, prevoženo iz Frankfurta u Tuzlu, javlja DPA.

Vaš odgovor da ne postoje dokumenti su, izgleda, u suprotnosti sa informacijom iz izveštaja Vlade Holandije, navodi se u Karadžićevom pismu, upućenom 28. juna.

Svedok negira da je u zgradi Oslobođenja bio vojni štab

Optuženi Radovan Karadžić tvrdio je danas pred Tribunalom u Hagu da je u zgradi lista Oslobođenje u Sarajevu 1993. godine bio štab jedne od brigada Armije BiH i da je sa krova te zgrade delovao bacač raketa, te je Karadžić aludirao da je ta zgrada bila legitiman vojni cilj.

Zaštićeni svedok optužbe KDŽ-185, francuski zvaničnik koji je u Sarajevu tada bio na službi u UN, negirao je tu tvrdnju.

"Ja sam šest meseci živeo preko puta zgrade Oslobođenja i nikada tu nisam video bosanske vojnike... Osim toga, artiljerijski napadi na tu zgradu počeli su prilično rano, odmah pošto je počeo rat, a tada ABiH još nije imala komande brigada", rekao je svedok.

Sugerišući da je Oslobođenje bilo legitiman vojni cilj, Karadžić je uzvratio da većina vojnika ABiH nije imala uniforme, već su bili u civilu, ali je svedok na to odgovorio da su pripadnici ABIH imali obeležja.

Karadžić je tvrdio i da je eksploziv za ABiH bio švercovan u bocama za kiseonik koje su u Sarajevo dopremane u humanitarnim konvojima Unprofora.

"To je potvrdio u svojim memoarima i general Rasim Delić... Naši vojnici su pretovarali te boce i nisu znali šta je u njima, a Muslimani su se tome smejali", rekao je Karadžić.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Glas javnosti: Tribunal traži da Francuska Karadžiću dostavi dokumenta