Izvor: Kurir, 18.Okt.2010, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
FREJZER: VOJSKA RS GAĐALA SARAJEVO NESELEKTIVNO
HAG - Svedok optužbe na suđenju Radovanu Karadžiću Dejvid Frejzer izjavio je pred Tribunalom u Hagu da je Vojska Republike Srpske 1994-95. godine podvrgavala Sarajevo neselektivnoj i preteranoj artiljerijskoj i snajperskoj vatri.
HAG - Svedok optužbe na suđenju Radovanu Karadžiću Dejvid Frejzer izjavio je pred Tribunalom u Hagu da je Vojska Republike Srpske 1994-95. godine podvrgavala Sarajevo neselektivnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << i preteranoj artiljerijskoj i snajperskoj vatri.
Tadašnji predsednik Republike Srpske optužen je za terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnom kampanjom artiljerijskog i snajperskog gađanja civilnih četvrti.
"Cilj opsade Sarajeva bio je vojni pritisak na grad, a ne njegovo zauzimanje. Pritisak je sprovođen artiljerijskim i snajperskim napadima, ograničavanjem slobode kretanja i humanitarnih isporuka", rekao je kanadski general Frejzer.
Frejzer je od aprila 1994. do maja 1995. godine bio vojni pomoćnik komandanta Unprofora u Sektoru Sarajevo.
Kako je rekao, artiljerijsko gađanje Sarajeva sa položaja VRS bilo je "neselektivno" i često usmereno "na područja gde nije bilo vojnih ciljeva".
"Takođe, VRS je nesrazmernom silom odgovarala na provokacije Muslimana. Na nekoliko minobacačkih granata ispaljenih na Lukavicu - na primer, odgovorila bi snažnim baražom po gradu. Profesionalni snajperisti VRS nisu pravili razliku između vojnika i civila - rekao je Frejzer
Kanadski general je nazvao "očigledno nezakonitim" naređenje komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS Dragomira Miloševića s početka aprila 1994. godine da se tim bombama gađaju ciljevi na kojima će biti izazvana "najveća materijalna i ljudska šteta".
Komanda Sarajevsko-romanijskog korpusa je artiljerijska i snajperska dejstva držala pod čvrstom komandom i kontrolom, naglasio je svedok, što se pokazivalo tokom primirja kada bi vatra utihnula.
Frejzer je izjavio i da je VRS pripadnike Unprofora, uzimajući ih kao taoce, "tretirala kao ratne zarobljenike, iako nisu bili strana u borbama".
Karadžić je optužen i za uzimanje vojnika Unprofora za taoce 1994-95. godine. Optužnicom mu se na teret stavlja i genocid u Srebrenici i još osam bosanskih opština i progon nesrba širom BiH. U nastavku suđenja svedoka Frejzera unakrsno ispituje optuženi Karadžić koji se brani sam.
