Izvor: Danas, 10.Mar.2015, 12:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
FHP: Tužilaštvo ignoriše dokaze za zločin u Meji
Beograd - Fond za humanitarno pravo (FHP) ocenjuje da navodi tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića o rasvetljavanju zločina u Meji ukazuju da Tužilaštvo ignoriše dokaze i relativizuje činjenice koje je utvrdio Haški tribunal o tom zločinu i da nema iskrene volje da se taj predmet procesuira.
U saopštenju FHP podseća na intervju Vukčevića od 5. marta, u kojem je naveo da se u istrazi Tužilaštva o zločinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << počinjenom u Meji nekadašnji načelnik Uprave za bezbednost Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije Momir Stojanović ne pojavljuje ni kao "potencijalni počinilac". Komentarišući Interpolovu poternicu protiv 17 osoba osumnjičenih za ratne zločine u opštini Đakovica na Kosovu, Vukčević je rekao i da Tužilaštvo ne zna na osnovu kojih dokaza je izdata poternica, te da je spreman da proveri dokaze koje poseduje Euleks. Fond podseća da je zločin nad kosovskim Albancima u Meji i okolini 27. aprila 1999. godine najmasovniji zločin nad civilima počinjen tokom sukoba na Kosovu.
Haški tribunal je u presudama protiv Vlastimira Đorđevića i takozvane kosovske petorke (Šainović i drugi) detaljno rekonstruisao okolnosti ovih zločina, uključujući ulogu srpske vojske i policije, matricu zločina i skrivanje tela žrtava, navodi se u saopštenju. Za razliku od Tužilaštva, Haški tribunal je ozbiljno razmatrao ulogu Prištinskog korpusa u zločinima u Meji i okolini, uključujući ulogu Momira Stojanovića i njegovih nadređenih, smatra FHP. Lazarević, tadašnji komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije i neposredno nadređeni Momiru Stojanoviću, proglašen je odgovornim za pomaganje i podržavanje zločina protiv čovečnosti 27. aprila 1999. u Meji, Korenici, Ramocu i drugim selima u dolini Reka. Za ove zločine proglašen je odgovornim i Nebojša Pavković, komandant Treće armije Vojske Jugoslavije i nadređeni Lazareviću, kao i načelnik Generalštaba Dragoljub Ojdanić. Za zločine u dolini Reka odgovornim su proglašeni i policijski generali Sreten Lukić i Vlastimir Đorđević, saopštio je FHP.
Dokazi izvedeni u ovim postupcima označavaju Stojanovića kao jednog od organizatora vojno-policijske operacije, navodi se u saopštenju. Nike Peraj, bivši oficir u 52. artiljerijsko-raketnoj brigadi Vojske Jugoslavije, koga je Haški tribunal ocenio kao verodostojnog i pouzdanog svedoka, posvedočio je da je, posle ubistva pet pripadnika MUP, u jednoj privatnoj kući u Đakovici održan nezvanični sastanak kojem su, između ostalih, prisustvovali načelnik bezbednosti 52. artiljerijsko-raketne brigade Sergej Perović i načelnik
Odseka bezbednosti Prištinskog korpusa Momir Stojanović. Peraj je ispričao da se "Stojanović tokom sastanka obratio Mićunoviću (komandantu rezervnih snaga VJ u Đakovici) i Kovačeviću (načelniku SUP Đakovica) naredivši im da izvedu jednu operaciju u dolini Reka (oblast Đakovice u kojoj se nalazi Meja) gde je, u znak odmazde za ubistvo Prašćevića, trebalo eliminisati barem 100 glava i spaliti sve kuće". Stojanović se tokom svog svedočenja branio od ovih navoda, tvrdeći da Peraj daje lažne izjave i da on nikada nije izdao takvo naređenje.
Fond ukazuje da je Tribunal za Stojanovića utvrdio da nije verodostojan svedok i da je u svedočenju pokušavao da umanji svoju moć i odgovornost.
U saopštenju Fonda za humanitarno pravo se navodi da Tužilaštvo za ratne zločine 13 godina od pronalaženja tela žrtava tog zločina u masovnoj grobnici u Beogradu, na deset kilometara od kancelarije Tužilaštva, porodicama žrtava duguje više od relativizovanja dokaza i činjenica utvrđenih u Haškom tribunalu, prenosi FoNet.
Apelacioni sud o zločinu u Ovčari
Apelacioni sud u Beogradu održaće glavni pretres u slučaju protiv optuženih za učešće u ratnom zločinu na poljoprivrednom dobru "Ovčara" kod Vukovara i sam izvesti ključne dokaze u tom postupku i doneti presudu, rekla je medijima portparol suda Mirjana Piljić. Prema njenim rečima, sud je nakon ponovnog razmatranja žalbi odlučio da otvori glavni pretres, a datum održavanja još nije određen. Tokom tog suđenja pred drugostepenim sudom, sudsko veće će saslušati svedoke, dvojicu svedoka saradnika i izvesti druge dokaze kako bi se donela konačna presuda.
