Izvor: B92, 04.Nov.2011, 02:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dopunski argumenti protiv Hrvatske
Hag -- Srbija podnela Međunarodnom sudu u Hagu dopunske pisane argumente protiv Hrvatske u sporu u kojem su dve države međusobno podnele tužbe za genocid.
Tužbe su podnete za genocid tokom sukoba u Hrvatskoj 1991-95.
Ekspert pravnog tima i predsednik "Veritasa" Savo Štrbac potvrdio je Tanjugu da je uzvratni odgovor Srbije na oko 1.000 stranica dostavljen Sudu i naveo da se sastoji od osnovnog dela na 320 stranica, kojim se osporavaju prigovori Hrvatske, i 76 aneksa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sabranih u tri toma.
Dodatna argumentacija sadrži nove dokaze koji osnažuju kontratužbu Srbije, izjave svedoka, tajne zapise razgovora hrvatskog vrha, neke medjunarodne dokumente i analize "Veritasa" sa ažuriranim brojem od blizu 7.000 srpskih žrtava, od toga oko 2.000 nestalih.
"Ovo je poslednji podnesak Srbije, a Sud će Hrvatskoj potom odrediti rok u kome ima pravo da na njega odgovori", objasnio je Štrbac.
Sadržina podnesaka ne može biti dostupna javnosti, pre objavljivanja na sajtu MSP, neposredno pred usmenu raspravu koja se, prema rečima Štrbca može očekivati u prvoj polovini 2013. godine.
"Pravni tim Srbije je još u kontratužbi zauzeo stanovište da od svih događaja na području Hrvatske u poslednjem ratu jedino „Oluja" ima pun kapacitet genocida prema Konvenciji UN o sprečavanju i kažnjavanju genocida, ne samo po broju ubijenih, nego po broju proteranih", objasnio je Štrbac u razgovoru za Tanjugu.
"Sada smo imali na umu i ono što je utvrđeno u Haškom tribunalu koji je u presudi hrvatskim generalima zaključio da su Hrvati kroz udruženi zločinački poduhvat, na čijem je čelu bio sam predsednik države Franjo Tuđman, imali za cilj da prisilno i trajno isteraju Srbe s područja Krajine", naveo je Štrbac.
"To je po definiciji etničko čišćenje", rekao je on i ocenio da je sada olakšano dokazivanje genocidne namere jer je "relativno mali korak od etničkog čišćenja, koji je utvrdio Međunarodni krivični sud do genocida, koji treba da utvrdi Međunarodni sud pravde".
"Na ovom primeru ćemo dokazati da nam se u "Oluji" dogodio genocid po scenariju koji je napravljen na Brionima, gde je pao dogovor Tuđmana s njegovim vojnim i policijskim rukovodstvom, da se Srbi proteraju", rekao je Štrbac.
"U tome su i uspeli", kazao je on i dodao da je to urađeno upravo po onoj čuvenoj Tuđmanovoj rečenici:"Na Srbe treba tako udariti da praktično nestanu."
Branili su se da su to mislili u vojničkom smislu, ali realizacija na terenu govori da im nije bila namera da samo vojnički poraze Srbe nego i da povrate teritorije na kojima su Srbi žveli vekovima "ali bez Srba", rekao je Sstrbac.
Podsetivši da se u kontratužbi Srbija poziva na kontinuitet genocida koji su hrvatski fašisti u vreme NDH počinili tokom Drugog svetskog rata, on je ukazao da su "Hrvati zapravo povratnici u vršenju tog istog krivičnog dela što je, takođe, važno u njegovom dokazivanju".
Štrbac je naveo da odgovor koji je Srbija dostavila MSP sadrži i spisak srpskih žrtava koje je ažurirao i dopunio "Veritas" i na kojem je sada oko 7. 000 žrtava, od toga više od 2.000 nestalih.
"Hrvatska strana je u svom podnesku dostavila spisak velikog broja identifikovanih od oko 3.500 ekshumiranih posmrtnih ostataka, ali je ostala pri broju od ukupno 12.000 žrtava, koje je navela u odgovoru na kontratužbu Srbije, a među njima je oko 1.000 nestalih", kazao je Štrbac i naglasio da broj žrtava na obe strane još nije konačan.
"Oni su imali desetak primedbi na naš prethodni spisak žrtava. Osporavali su da su ih ubili hrvatski vojnici. I bili su u pravu", rekao je Štrbac i naveo da je srpska strana, pak, imala oko 300 primedbi na hrvatski spisak žrtava.
On je naveo da su se na njihovom spisku našli i stradali u Osijeku i Gospiću, za koje su već osuđeni pripadnici i generali hrvatske vojske, Srbi nestali 1991. u Sisku za šta je istraga otvorena tek ove godine, oni koji su tokom rata stradali u unutrašnjosti Hrvatske, čak i oni stradali po ostrvima, zatim u Puli, Zagrebu.
"Ima tu i Hrvata koji su stradali recimo na području Bosne i Hercegovine, pa i onih Hrvata, pripadnika elitnih oružanih snaga kao što su "Crne mambe", koji su forsirali reku Unu i u Republici Srpskoj pobili više od stotinu stanovnika, a stradali su prilikom povlačenja.
Štrbac je dodao da se na hrvatskim listama ekshumiranih i identifikovanih našlo i dvadesetak osoba u dubokoj starosti od preko 90 godina za koje se opravdano sumnja da su umrli od starosti i bolesti, a za neke od njih postoje i dokazi.
Prema njegovim rečima, ukoliko ne dođe do povlačenja tužbi, usmenu raspravu u ovom sporu treba očekivati u prvoj polovini 2013.godine.
Državni sekretar u Ministarstvu pravde i koordinator Vlade Srbije za saradnju sa medijima Slobodan Homen ponovio je juče da bi najbolje bilo da se međusobne tužbe Srbije i Hrvatske za genocid povuku, ali da će ukoliko se to ne dogodi, Srbija braniti svoje interese.
"Moje mišljenje razlikuje se od zvaničnog stava, a verujem da tako misli i većina Krajišnika, da je genocid suviše ozbiljna stvar da bi o tome mogle da se dogovaraju političke elite", rekao je Štrbac.
"Genocida ima ili nema i to treba da utvrdi Sud", rekao je on i objasnio da u ovom slučaju Sud može da ustanovi da genocida uopšte nije bilo, da su ga počinile obe ili samo jedna od strana.
Kakva god bila odluka Suda UN, Štrbac smatra da ona mora da se poštuje, a na političkim je elitama da na to pripreme svoje građane.
On je zaključio da bi nagodbom političkih elita problem bio samo "gurnut pod tepih", dok bi odluka najviše sudske instance, ukoliko bi se poštovala, dovela do istinskog pomirenja hrvatskog i srpskog naroda.
Homen: Najbolje rešenje međusobno povlačenje optužbi
Slobodan Homen (FoNet, arhiva)
Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen smatra da je najbolje rešenje međusobno povlačenje tužbi za genocid.
"Što se tiče politike Vlade Republike Srbije, više puta smo rekao da je najbolji način povlačenje međusobnih tužbi. Za to je neophodno da postoji politička volja sa obe strane. Mi i dalje smatramo da je to najbolje rešenje, a o konkretnim rešenjima će odlučiti naš tim koji se time bavi. Ne bi licitirao kakva će biti odluka, ali čvrsto stojimo na stavu da je najbolje da se povuku, ako ukoliko ne postoji spremnost sa hrvatske strane, Srbija će braniti svoje interese", kaže Homen.
Hrvatska je tužbu protiv tadašnje SR Jugoslavije podnela najvišem sudu UN u julu 1999, a Srbija je kontra-tužbu sudu dostavila u januaru prošle godine.
Vlasti u Zagrebu su krajem 2010. odgovorile na kontra-tužbu, a zvanični Beograd ima rok do 4. novembra da uzvrati na taj podnesak.
Hrvatska će zatim imati priliku da uloži još jedan pisani odgovor, a ukoliko strane ne budu do tada odustale od tužbi, glavna usmena rasprava mogla bi biti održana 2013. godine.
U obimnom podnesku koji će danas predati Međunarodnom sudu pravde, Srbija će se, kako saznaje Beta, između ostalog pozvati na presudu kojom je Haški tribunal u aprilu ove godine osudio hrvatskog generala Antu Gotovinu na 24 godine zatvora zbog progona srpskog stanovništva iz Kninske krajine tokom i posle operacije Oluja 1995.
Prema toj presudi, tadašnji državni vrh Hrvatske na čelu sa predsednikom Franjom Tuđmanom učestvovao je u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje srpskih civila sa hrvatske teritorije.
Vlasti u Beogradu su u poslednje tri godine u nekoliko navrata iskazale spremnost na uzajamno povlačenje tužbi i vansudsko poravnanje spora, ali nisu naišle na pozitivan odgovor hrvatske vlade.
Hrvatska je 2. jula 1999. godine, neposredno posle NATO bombardovanja SRJ, podnela tužbu kojom traži da Sud utvrdi da je Srbija, kao država naslednica, odgovorna za agresiju i genocid nad hrvatskim gradjanima.
Hrvatska je zatrazila i da Srbija plati štetu u iznosu koji utvrdi Sud, kazni sve počinioce zločina, pruži sve informacije o nestalima i vrati odneta kulturna dobra.
Ove zahteve Hrvatska zasniva na tvrdnjama da su vojne, policijske i paravojne snage pod kontrolom SRJ počinile "etničko čišćenje kao oblik genocida" napadajući i proterujući hrvatske gradjane s područja Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije.
Srbija je najpre pokušala da ospori nadležnost Suda UN u ovom sporu, pošto bivša SRJ, odnosno Srbija u vreme podnošenja tužbe nije bila članica svetske organizacije.
Sud je, medjutim, odbacio argumentaciju Srbije koja je potom 4. januara 2010. podnela protivtužbu kojom Hrvatsku tereti za genocidne akcije i etničko čišćenje preko 230.000 Srba u operaciji "Oluja".
Srbija traži da Sud Hrvatsku proglasi krivom za kršenje Konvencije o genocidu zato što je u toku i posle operacije "Oluja" 1995. nameravala da uništi Srbe u sektorima Sever i Jug pod zaštitom UN.
Ova namera sprovođena je, kako se kaže, nanošenjem ozbiljnih fizičkih i mentalnih povreda pripadnicima srpske zajednice i namernim podvrgavanjem takvim životnim uslovima sračunatim na njeno delimično fizičko uništenje.
Srbija je alternativno zatražila da Sud proglasi Hrvatsku odgovornom za zaveru za počinjenje genocida ili zato što je propustila i propušta da genocid spreči i kazni.
U kontratužbi Srbija traži i da Sud hrvatskim vlastima naloži da odgovorne kazni, da krajiškim Srbima plati "puno obeštećenje" za svu štetu i gubitke nastale kao posledica genocida, kao i da ustanovi pravne uslove za bezbedan povratak Srba u njihove domove i normalan život uz poštovanje svih nacionalnih i ljudskih prava.
Srbija, takođe, traži da Hrvatska iz zakona o državnim praznicima ukloni "Dan pobede i domovinske zahvalnosti" i "Dan hrvatskih branitelja" koje slavi 5. avgusta "na dan trijumfa genocidne operacija "Oluja'".
O dopuni tužbe za naše vesti govori član srpskog pravnog tima i direktor nevladine organizacije Veritas Savo Štrbac.
